Ovaj prikaz knjige Pad pisan je u julu prošle godine. Želela bih da to znate ukoliko se zapitate zašto je stil pisanja drugačiji nego kod ostalih prikaza knjiga. Nisam sigurna koliko knjga ima ovaj serijal, ali znam da je Evro Giunti, sada Evro Book, preveo prva tri dela, da neće više prevoditi, te da ih rasprodaju po ceni od 350 dinara. Pomislila sam da je ovo odličan momenat da ovaj post konačno objavim, ukoliko se neko od vas dvoumi da li da kupi knjigu ili ne.

Mene su najviše privukle korice ove knjige. Tada je bila na nekom većem sniženju i koštala oko 650 dinara, pa sam odlučila da se počastim. Nisam očekivala tešku i kompleksnu radnju, s obzirom na to da je ovo jedna od onih tinejdžerskih triologija Evro Giuntia.

U pitanju je sasvim solidna priča. Očekivala sam da bude tinejdžerski horor, ali ima najmanje horora.

Glavna junakinja Lusi završava u oglednoj školi, za koju slobodno mogu reći da je neka vrsta popravnog doma. Situacija pod kojom se tu našla je neodređena. Požar. Jedna smrt. Najlakše je bilo pretpostaviti da je ona kriva, s obzirom na to da je jedina preživela.

Tokom radnje se javljaju slike rastrzanosti između dva momka, klasična za svaku priču koja ima tinejdžerski momenat.

Veći deo čitanja sam se nadala da će da se dogodi barem neko ubistvo, kako bi ova priča dobila elemenat horora. Ubistva su se desila, ali bih elemente ove priče pre okarakterisala kao natprirodne, nego kao horor.

Priča je vrlo predvidiva, sve do poslednja dva poglavlja, koja su najbolji deo knjige i u kojima se dešava najveći deo radnje. Ta poslednja poglavlja su me prijatno iznenadila i probudila mi veliku želju da čitam i ostale delove, što bih mogla da uradim u skorije vreme.

Kako je Evro Book odustao od objavljivanja serijala do kraja, ostale delove kupiću na engleskom jeziku. Ne smeta mi da imam serijal na dva jezika jer su korice i format isti, tako da mi je jezik manje bitan. Ukoliko volite fantastične priče u kojima se pojvaljuju bića poput anđela, a ne smeta vam malčice romanse, preporučujem ovu knjigu.

Moram da se pohvalim da van knjiga iz predstavljenih kutija sa knjigama nisam kupila nijednu knjigu tokom februara. Planiram da neko vreme ne kupujem knjige, ili da, umesto naručivanja kutije kupim jednu knjigu na engleskom jeziku mesečno, tako da će sledeći book haulovi biti dosta manje obimni.
Odlučila sam se na ovaj korak jer nisam pročitala dosta knjiga koje imam, a takođe želim da uštedim nešto novca. Bez obzira na to što tokom prethodnog meseca nisam kupovala knjige, njih u ovom haulu neće nedostajati.

Pre nego što počnem sa februarskim knjigama, ovde moram da ubacim knjigu dobijenu krajem januara, tačno posle haula, pa ne bi bilo fer da je ne spomenem uopšte. Dobila sam je od izdavačke kuće Odiseja. Knjiga nosi naziv Krv zimske noći, njen autor je Markus Sedžvik, a utiske o njoj možete pročitati ovde.


Prvu knjigu u februaru dobila sam od izdavačke kuće Evro Book. Ovo je bila prva izdavačka kuća koja mi je pružila ruku saradnje. Od njih sam dobila poslednji deo triologije Poluživot, Sali Grin, pod nazivom Izgubljen i nađen. Knjigu sam vam već predstavila ovde, tako da ne bih mnogo pričala o njoj. Ukoliko pročitate tekst shvatićete da sam oduševljena.


Za izdavačku kuću Kreativni centar vezuje me mnogo uspomena jer sam uz njhove knjige odrasla. Oni su mi poklonili dve knjige koje sam veoma želela da pročitam. Uskoro ćete o njima moći i da čitate moje utiske. Pročitala sam ih čim sam ih dobila, s tim što jednostavno nisam stigla da napišem postove, što se vidi po tome što je blog pomalo zamro.

Jedna od knjiga koju sam dobila od ove izdavačke kuće je Braća metalci, koju je napisao norveški autor Anti Halme i u kojoj se radi o momcima koje je zbližila ljubav prema hevi metalu. Međutim, ovo nije samo knjiga o jednom metal bendu, ovo je knjiga o momcima koji su spremni da se upuste u veliku opasnost zarad prijateljstva i viših ideala.

Druga knjiga koju sam dobila je veoma neobično koncipirana. U pitanju je delo koje čitaocu približava problematiku mentalnih bolesti, ali sadrži i prisustvo natprirodnih sila - Mi ostali samo živimo ovde, Patrika Nesa.


U februaru su mi stigle dve kutije sa knjigama. Prva od njih bila je Sovina kutija, u kojoj sam dobila knjigu Muzej nesvakidašnjih bića, Alisa Hofmana. Prema sinopsisu, radi se o ljubavi između tvoje potpuno različitih ljudi koji žive u Njujorku tokom turbulentnih prvih decenija dvadesetog veka. Ona je ćerka tajanstvenog profesora, koja svako veče nastupa u akvarijumu kao devojka sirena, jedno od živih čudesa, dok je on ruski imigrant koji se odmetnuo od oca i porekla kako bi se posvetio novom čudu tehnologije - fotografiji.


Druga kutija koja mi je stigla tokom februara je Book & Beauty kutija, u kojoj sam dobila knjigu Stanica jedanaest, čija je autorka Emili Sent Džon Mandel. U ovoj knjizi sve počinje smrću jednog glumca, nakon koje se ustanovljava da vlada epidemija novog virusa od kojeg ljudi masovno umiru. Petnaest godina kasnije, devojka koja je nekada poznavala preminulog glumca postaje glumica u Putujućoj simfoniji, koja u opustelom svetu pokušava da očuva lepote nekadašnjeg sveta. Njihove planove pokušaće da osujeti misteriozni prorok koji kažnjava sve koji napuste njegovu zajednicu.


Lepa vest je da sam od ovih šest knjiga pročitala četiri i započela petu. Iako će u buduće biti manje knjiga u haulovima, biće više utisaka o pročitanim knjigama, a to je, svakako, mnogo bolje.

Poslednji deo triologije Poluživot knjiga je koja je označila početak moje saradnje sa izdavačkom kućom Evro Book. Ovu knjigu dobila sam upravo od njih i odmah se dala u čitanje jer me je veoma interesovalo kakva će završnica biti. A bila je neočekivana.

Ubrzo nakon čitanja prvog dela triologije Sali Grin, Poluživot, pod nazivom Bela vrana, započela sam čitanje sledećeg dela, Crno srce.

U ovom delu, Nejtan, nakon što je dobio svoja tri dara, ima jedan cilj - da spasi svoju ljubav. Ona je u većem delu Crnog srca za njega pokretačka snaga. U ovom delu Nejtan po prvi put provodi vreme sa svojim ocem, on takođe po prvi put uspeva da obuzda svoju životinju, ali i prvi put ubija. Mnogo je situacija u kojima se nikada ranije nije našao, kao i mnogo tužnih događaja kroj koje mora da prođe. Njegova snaga volje je na velikom testu.

Ljubavna priča je svakako i dalje prilično suptilna i platonska, a kada je fizička, nije eksplicitna. Ljubavni trougao je veoma neobičan i neočekivan.

Iako se na momente sve divno odvija, rat između okrutnih belih veštaca i Alijanse svih veštaca i polukrvnih je na pomolu. Okuplja se sve veći broj pobunjenika i počinje napade na lovačke logore. Razvijaju veoma uspešnu taktiku koja odlično funkcioniše.

Tokom većeg dela knjige se nekako sve savršeno dobro odvija. Toliko dobro, da pomislite da će se ili desiti nešto veoma loše, ili će njiga jednostavno izdati vaša očekivanja.

Tokom skoro celog procesa čitanja sam doživljavala ovo delo kao prosečno, osrednje, a onda se desilo ono što popularno nazivaju plot twist. Iako sam pretpostavljala da će se neki obrt dogoditi, ono što se desilo me je dočekalo nespremnu. Odmah nakon završetka čitanja, morala sam da se dočepam finalnog dela.

Prva dva dela triologije Poluživot spazila sam u knjižari Evro Giunti u Knez Mihajlovoj. Kako nisam imala mnogo novca, prvi deo, o kojem ćete čitati u narednim redovima, kupila sam na Kupindu za nešto manje novca nego što je originalna cena. Nešto kasnije, iskoristila sam sniženje i u knjižari kupila i drugi.

Neko vreme nisam uzimala ove knjige u ruke jer sam čekala prvo da izađe, a onda i da kod nas prevedu treći deo, kako bih ih pročitala jednu za drugom.

Taj momenat je došao, a ja sam oduševljena kreativnošću Sali Grin. Ova triologija govori o crnim i belim vešcima i vešticama. Verujem da ćete se složiti da to nije baš najkreativnije. Međutim, Sali Grin je svojom maštovitošću učinila da ovo ne bude samo još jedna knjiga o vešticama.

Radnja prati Nejtana, čija je majka bila bela veštica, dok mu je otac najozloglaženiji crni veštac. To njega čini polutanom. I on je jedini takav. Kao što u knjizi Sezona kostiju postoji svojevrsna vlada koja kontroliše i ubija vidovnjake, tako ovde postoji Savet belih veštaca, koji proteruje i ubija crne. Oni donose pravila o vešcima pod šifrom 0,5 pod koju spada jedino Nejtan, te sa svakom novom odredbom ukidaju sve više prava ovog tipa veštaca, sve dok Nejtana bukvalno ne osude na kućni pritvor.

On prolazi kroz pravi pakao: zarobljeništvo, mnogo povreda, vršenje eksperimenata nad njim, život u stalnom strahu od lovaca. Ali, Nejtan uspeva da se dokopa slovode i traži svog oca i način da na sedamnaesti rođendan dobije tri dara i krv roditelja ili pretka, koji će učiniti da i sam dobije dar i postane veštac. Ubeđen je da će, ukoliko ne dobije darove, umreti, kao što je to slučaj sa crnim vešcima.

Ne pamtim da me je skoro neka priča oduševila koliko i ova. Ono što mi takođe sviđa je da je ljubavna priča, iako postoji, veoma suptilna i ne preuzima kompletnu radnju kao u ostalim young adult romanima. Ljubav je ovde svakako pokretačka snaga i da, javlja se ljubavni trougao, ali je pražnja više posvećena tom nekom platonskom, nego fizičkom aspektu ljubavi.

Reći ću vam samo da sam do momenta pisanja o prvom delu ove knjige već pročitala i drugi, i da mi ni za jedan nije bilo potrebno više od dve večeri čitanja. Ova knjiga je u meni probudila još veću želju za čitanjem.