Nekreativan naslov, znam.

Već sam spominjala kako je divno što KRB opet postaje posećen i što nove generacije imaju priliku da slušaju kvalitetnu muziku barem tih nekoliko vikenda.

Dom omladine je bio krcat i bilo je tu mnogo poznatih lica koja sam sretala mahom kad sam i sama počela da izlazim i koja nisam videla neko vreme. Nažalost, svi ovi ljudi su bili tu iz jednog totalno drugog razloga, koji nije imao veže sa samom svirkom.


No, da krenem hronološki.

Drug iz Smedereva mi je naredio da dođem na početak i slušam njegove sugrađane, Upitaj prah. Njima (a i ostalima, moram priznati) se usput izvinjavam što nisam bila dovoljno mentalno prisutna za vreme njihove svirke. Smatram da mi se ne može zameriti. S obzirom na okolnosti, bilo je to loše veče za svirku.
Bend je imao dobru svirku. Nisu nešto revolucionarno ili novo što se tiče zvuka, ali sviđaju mi se. Drago mi je da sam došla da ih slušam. Naveli su me da na jutjubu kucam njihovo ime i preslušam ono što ima. To je ono što je bitno. Da mi je raspoloženje bilo bolje, definitivno bih se super provela uz svirku ovog benda, kao i generalno celo veče.



Zahvaljujući beogradskom Orestu, rumski klinci su imali priliku da iskuse žešću svirku. Prva stvar, koja mi se odmah svidela kod ovog benda je mitološka strana, to jest ime.
Cenim što je bend svirao isključivo autorske pesme. I onako imamo dovoljno tribjut i kojekakvih drugih bendova. I dok smo mi koji smo stajali sa strane uz Orest učili da brojimo do tri, oni mlađi (dear lord, zvučim kao neka baba) su se učili da prave šutku uz malo tvrđi zvuk. Sveukupno, moj utisak je veoma pozitivan, a album ovog benda je već u folderu.
Želela bih još da napomenem da mi je kod članova ovog benda sjajno što su ostali do samog kraja i sa nama iz prvih redova podržali ostale bendove.


Nakon prva dva benda, došlo je i ono zbog čega smo se - realno - i okupili. Usledio je revilajni - memorijalni - deo za Rašu Slavnića. Iskreno mi je žao klinaca koji su tek sada počeli da izlaze i koji nisu imali prilike da idu na sjajne svirke Vultures-a. One su bile jedne od mojih omiljenih dešavanja. Iako već duže vreme nismo imali priliku da ih čujemo, još uvek mi ne dopire do mozga da više neću ni imati prilike niti da ih čujem i ponovo na svirci zapevam njihove pesme koje toliko volim, niti da čitam nove Rašine priče, koje su me uvek oduševljavale. Zaista o ovome ne mogu mnogo da pišem, pa ću samo još reći da su u okviru ovog memorijala za Rašu, od strane njegovih prijatelja, odsvirane tri ubitačne pesme. Niko ko ga je poznavao nije mogao ovaj deo da prebrodi bez knedle u grlu...



Ovo je vrlo nezahvalna situacija za jedan mladi bend koji treba da ima svoju prvu svirku. Ali šta je tu je, neke stvari se ne mogu predvideti. U pitanju je bend sa domaćeg terena - ŠUK (što je skraćeno od Šećer u krvi, ako niste znali).
Utisci i osećanja u vezi sa ovim bendom su mi veoma pomešani. Bilo je tu dobrih i loših stvari. Prva stvar koju jednostavno moram da napomenem je izbor pesama. Prelazi su bili... pa, čudni. Iskreno savetujem bendu da se okanu ex-YU roka. Kao što rekoh kada sam govorila o nastupu Desetog kruga na KRB-u, postoje moto skupovi i moto žurke za takvu muziku. Čuti te pesme jednom do dva puta godišnje je sasvim dovoljno. Zaista smatram da je mnogo bolja pesma mogla da se odsvira umesto Igra rokenrol cela Jugoslavija. Bend je sastavljen od talentovanih mladih ljudi koji mogu da iznesu toliko drugih pesama, da mi je žao vremena utrošenog na uvežbavanje ove.
Ono što mogu da kažem nakon slušanja i gledanja njihove prve svirke je da zvuče sasvim solidno, da su odlični muzičari, ali da mi se vokal jednostavno ne sviđa. Ja shvatam da je lepo videti devojku u bendu, ali to mora zvučati bolje. Na kraju krajeva, rok se odvaja od popularne muzike jer se sluša, dok se ostalo gleda. Nisam neki stručnjak, ali je jasno kao dan da je tu potrebno mnogo vežbe.
Smatram da je možda došlo do male zamene uloga u ovom bendu. Naime, tokom izvođenja poslednje pesme je jedan od gitarista seo za bubanj, dok se bubnjar latio mikrofona. Za vreme te jedne pesme su se i atmosfera i kvalitet svirke okrenuli za sto osamdeset stepeni. I znate šta? Oduvali su! Nemanji ide sviranje gitare, ali bubnjeve je rasturio! A ako je neko rođen za frontmena benda, onda je to Kržić.
Uz malo bolji odabir pesama i uz zamenu/poboljšanje vokala, ovaj bend može da prži.

Poslednji bend je bio rumski Nevermore. Iskreno, oduševili su me! Nisam očekivala da će zvučati toliko dobro. Sam izbor pesama je bio odličan. Tempo i atmosfera se nisu spuštali ni za sekund. Ono što me je posebno iznenadilo je vokal. Poslednji put sam čula Stevu kako peva pre nekoliko meseci i kunem se da nije zvučao ovako. Rasturio je! Bend je napravio ubedljivo najbolju atmosferu ove večeri. Svi smo se iskakali, derali, vratile su se dobre šutke i stara atmosfera svirki u Domu.