Nalazim se s Mirkom i jurimo ka Domu omladine na dugo očekivani folk specijal. Folk metal, naravno! U slučaju da vam je nešto drugo palo na pamet. U prostor ulazim sa srpskom zastavom u džepu i zamišljam kako bi bilo da ulazim na koncert Dina Merlina.

Čekam Mirka dok, kao nova mlada, oblači svoju suknjicu (ali sa škotskim  dezenom, ne belu!). Ulazimo u Amerikanu, provlačimo se kroz masu, a ubrzo zatim počinje ono zbog čega smo (pogotovo ja) došli. Arkona izlazi na binu. Prvo pomislih da nisu živahni jer je prva pesma Yav, pa je nekako razumljivo. Međutim, Maša nije imala ni desetinu one živosti kao kada sam je gledala prvi put. Nije mi to mnogo pokvarilo utisak. Činjenica je da je koncert bio divan. Samo mi je nekako čudno biti na koncertu Arkone na kojem nema te Mašine vrcave energije i skakanja s jednog dela bine na drugi. Pretpostaviću da je umor dežurni krivac.

Moj omiljeni momenat je bio za vreme pesme Serbia (Mirku to verovatno nije bilo toliko omiljeno, s obzirom da sam mu sedela na vratu umesto na ramenima i nisam mogla da se pomerim unazad, koliko god pokušavala. Sori, Mirko!). Ne znam šta se to dešava sa mnom. Još ću postati patriota zbog ovih silnih koncerata. Pre dve nedelje, na koncertu Apokaliptike pevam Bože pravde, a sada me Mirko drži na ramenima dok ja držim ogromnu zastavu! Šalu na stranu, zaista je bio neopisiv osećaj. Arkona o našoj zemlji peva na totalno drugačiji način u odnosu na ono kako nas predstavljaju inače. Divan je osećaj znati da bend koji voliš poštuje tvoju državu i narod do te mere da ti posveti takvu pesmu.

Dok sam držala zastavu, ljudi koji su stajali iza nas su uhvatili donje krajeve iste i pomerali ih tako da se zastava sve vreme vijorila, a ja sam imala hlađenje. Na snimku se od četvrtog minuta vidi ko je pravi patriota, hah.

Za dobru atmosferu se definitivno pobrinula masa. Bilo je vidno da je veći deo ljudi došao upravo zbog ovog benda. Svi su uživali u svirci horski pevajući. Šutke su bile sjajne! Govorim iz iskustva jer sam, posle više od dve godine, ušla u jednu. I to sa momcima, dok je trajala Stenka na stenku. Rezultat: bol u kolenu (što i nije nešto novo) i jedan slomljen nokat.

Za Arkonu imam samo jednu manu. Koncert je trajao prekratko. Kasnili su sa početkom, a završili tačno kad je predviđeno, tako da su sveukupno svirali manje od sat vremena. Nije mi suđeno da gledam neskraćene verzije koncerata ovog benda i čujem Liki Bessmertnykh Bogov uživo.

Nakon malo dužeg nameštanja instrumenata, došlo je vreme da Korpiklaani izađu na binu. U startu me je energija ovog benda naprosto oduvala. Ljudi je bilo znatno manje (što mi nikako nije jasno. Ako si platio kartu, odgledaj ceo koncert!), ali se pod doslovno tresao! Jezička barijera definitivno nije predstavljala problem. Ko je znao tekstove na finskom pevao je, ko nije - i dalje mu je provod bio sjajan!

Definitivno se nisam pokajala što sam došla na koncert ovog benda. Svaki član benda ponaosob je vesela, skoro nerealno simpatična osoba. A da ne spominjem činjenicu da zvuče bogovski.

S obzirom da je dosta mase otišlo , tokom nastupa ovog benda je ostala mala, ali odabrana ekipa ljudi koji su napravili odličnu atmosferu. Sjajno je videti ljude koji u jednom momentu uleću  u šutku, a već u drugom se grle i igraju ili nose jedni druge.

Ja na kraju završih u drugom redu i uživah tamo do kraja koncerta. Kao i uvek, za trunku mi se omakla palica. A baš sam želela da budem dobar prijatelj, uhvatim je i poklonim Mirku...