Jedan od poslednjih dana mog boravka u Norveškoj uputili smo se ka čuvenoj švedskoj IKEA-i za kojom lude širom sveta. Untrašnjost ovog tržnog centra (?) videla sam jedino u videima američkog Buzz Feed-a. IKEA u kojoj su oni bili je bila ogromna, na milion nivoa i da bi se obišla cela, potrebno je preko dvanaest sati.

IKEA u kojoj smo mi bili nije toliko velika. Kad smo stigli, prvo smo se uputili ka restoranu, na njihov čuveni ručak. Za sto kruna (što je oko hiljadu dinara) možete na svoj tanjir natrpati brdo hrane. Bukvalno mislim brdo: desetine šnicli, ćufti ili šta vam se već u tom momentu jede. Moj izbor je bio losos, bareno povrće, dve pileće ćuftice, čisto da ih probam i hleb sa belim lukom. Kao desert (koji se posebno plaća) uzela sam Oreo kolač. Kada prođete kasu, ulazite u deo u kojem možete da sipate kafu, ksele vode s ukusima ili sokove koliko god puta želite. Prema sestrinim rečima, sladoled u IKEI je najbolji koji je su Norveškoj probala. Pošto nismo hteli da ga platimo i samim tim nismo dobili čašicu za sladoled, planirale smo da čitujemo i sipamo ga u šolju za kafu. Međutim, svi smo se toliko najeli da za probanje tog sladoleda nije bilo mesta.

Kad smo se najeli, krenuli smo u oblilazak. Stvarno ima svega, ali ne ne znam kolike količine i koliko varijacija jedne stvari, kao što sam videla na internetu. Nisam sigurna da li je to zato što se Šveđani i Norvežani ne vole baš toliko da bi u Norveškoj bila gigantska IKEA, ili zato što su Ameri megalomani, pa je zbog toga kod njih tolika.

Svakako nisam ne znam koliko pazarila. Nisam imala nameru da išta pazarim, ali kada sam videla washi trake jednostavno nisam mogla da odolim.

Eto, na to se sveo moj odlazak u čuvenu IKEU. Prodavnica kao prodavnica, ali ručak je super!