Preskočiću uvod i pustiti vas da pročitate do sada verovatno najdosadniji post o favoritima. Da, u toj meri se ništa nije dešavalo.

Skoro pa jedina svirka u julu (ili barem jedina dovoljno vredna pominjanja) bila je svirka Briganda i Nauseahtake-a. Ono što me je prijatno iznenadio je i činjenica da su Nauseahtake šerovali na svoju stranicu moj post o toj svirci, sa prevodom dela koji se odnosi na njih.



Ponovo sam se vratila Tumblru. Sad osim crno - belog imam i blog u boji. Dizajn sam svela na minimum, a ovo je prvi put da je pozadina svetla.



A kad već pričam o dizajnu blogova, uskoro će i ovaj biti malčice svetliji i imati ličniji pečat. Samo sa se vratim u Beograd i dočepam se svoje mašine (čitaj: kompjutera).

Kupila mi majka nove cipele. Dugo sam htela crne oksfordice, a onda se zalepih za ova čuda. Osećam se kao počasni gost italijanske mafije.



Vratila sam se čitanju. To je super, jer implicira da će odeljak Knjiški moljac konačno da oživi. Odajem vam malu tajnu: kada pročitam ono što sam planirala, na blogu ću napraviti nedelju posvećenu knjizi. Svaki dan će vas čekati utisak o jednoj od knjiga i u toku tih nedelju dana neće biti postova u drugim odeljcima. Čak i ako neki bude spreman za objavljivanje, malo če da sačeka u svom kutku (čitaj: draftu).
Nego, da se ja vratim favoritima. Kratko i jasno: Dejan Stojiljković - Znamenje anđela. Posle skoro dve godine posedovanja ove knjige, konačno sam stigla da je pročitam.


I za kraj, jako drag intervju koji sam uradila sa bendom Deseti krug.