Sedam je ujutru.

Ne, nisam ranoranilac. Ja sam od onih što budu budni celu noć ne znajući šta da rade, pa oko pet-šest ujutru pošalju poruku prijatelju za kog znaju da ne spava. Samo je ovaj put prijatelj poslao poruku meni.

Ćao, Dušane, ogovaram te malo potpunim neznancima.

Elem, ovaj blog mi je koristio kao neka vrsta dnevnika i link istog su imali samo moji najbliži priatelji. To je bilo super, jer je mene uvek mrzelo da jednu priču prepričavam gomilu puta. Nisam koristila ovaj blog u tu svrhu poslednjih šest meseci. U stvari, nisam ga koristila ni u jednu svrhu.

Odlučila sam da sada obrišem prašinu sa istog.

Ime ovog posta je Novo poglavlje jer planiram da počnem sa aktivnim korišćenjem bloga kad krenem na fakultet, odnosno nešto pre toga, kad krenem da se upoznajem sa Beogradom i novim poglavljem svog života. Dok ne otvorim to poglavlje, ovde ću pisati postove u vezi sa koncertima ili izložbama na kojima sam bila i mestima koja sam posetila. Možda i zanimljivim događajima koje bih volela da podelim sa nekim. Dakle, do odlaska u Beograd neće biti ništa preterano, ali ipak svratite povremeno, možda bude nešto zanimljivo.

Ostavila sam nakoliko postova iz prošle ere bloga, ali su obrisani svi oni koji sadrže nešto lično.

Nadam se da će moja ideja uspeti i da će se bar nekom svideti.

Takođe, obaveštavam Dušana da će morati da ide sa mnom u nove ratne pobede da bih imala o čemu da pišem, jer me je on podsetio da ovaj blog postoji.

I da, deo čitave zamisli je da sve prate fotografijice. Pretpostavljam da će ovo prerasti u neku vrstu bloga sa fotografijama Beograda. Nikad se ne zna. Preostaje da dočekamo to i da i vi i ja vidimo i sami kako će to da izgleda.