Prošlo je tri meseca od mog putovanja u Prag na koncert sastava HIM, ali sećanja su mi sveža, kao da sam se juče vratila. Volela bih da vam, kroz nekoliko postova, približim delove ovog grada koji nisu čuvena Katedrala Svetog Vida, Astronomski sat ili Karlov most.

Ono što je paradoksalno je to što je naš vodič mesto o kojem ću vam govoriti nazvao neinteresantnim, naznačivši da nije vredno našeg vremena. Ali, kako smo pre polaska gledale mnoge videe na Jutjub kanalu Honest Guide - koji bi definitivno trebalo da pretražite pre nego što otputujete u ovaj grad - stekle smo utisak da je ovo mesto posebno. Taj utisak je bio ispravan.

Samo jednu metro stanicu udaljenosti od našeg hotela, a sa suprotne strane reke od dvorca i spomenute Katedrale Svetog Vida, nalazi se utvrđeni grad, pod nama veoma poznatim imenom - Vyšehrad. Nakon izlaska iz metroa, staza vas, kroz prijatan predeo, vodi uz brdo, do ulaska u samu tvrđavu - a odatle počinje kaldrma. Na samom ulazu nalazi se plan tvrđave, te možete vrlo lako da se snađete unutar zidina.

Ova tvrđava datira iz desetog veka i sagrađena je na brdu kraj Vltave. Jedna od prvih stvari na koje naiđete nakon ulaza u tvrđavu je Rotunda Svetog Martina, sagrađena u jedanaestom veku. Praška legenda kaže da je Vyšehrad lokacija iz koje se razvio ostatak Praga. 

Nedaleko od rotunde, nalazi se građevina koja dominira ovim utvrđenjem. U pitanju je Bazilika Svetog Petra i Pavla, izgrađena, ukoliko se ne varam, u istom periodu kad i rotunda, a obnovljena prvo u četrnaestom, a potom i u deventaestom veku, kada je stekla neo-gotički stil, po kojem su građevine u Pragu prilično prepoznatljive. Oko katedrale se nalazi groblje na kojem su sahranjeni mnogi značajni Česi, uključujući Bedžiha Smetanu, Antonjina Dvoržaka, Karela Čapeka i Alfonsa Muhu.

Ono što doprinosi doživljaju ovog grada je divan pogled. Imale smo tu sreću da, iako smo u Pragu bile u decembru, iako je bilo veoma hladno, a prvi dan je čak padala i kiša, dan tokom kojeg smo posetile ovaj grad u okviru grada, bude sunčan. Daleko od toga da nas je sunce ugrejalo, ali njegov topao dodir nam je veoma prijao, te smo dobar deo vremena provele šetajući uz sam zid, uživajući u pogledu i to malo sunca koje nas je obasjalo. Nakon toga što smo videle ove prelepe građevine i kaldrmisane ulice, moj omiljeni deo bilo je samo sedenje na zidu i uživanje u tišini i lepoti grada koji smo odatle videle.

Ovo je bio moj omiljeni dan lutanja po Pragu. U ovom delu grada nema mnogo turista, te je sve izgledalo posebnije, a utvrđenje se nalazi samo dve metro stanice od samog centra grada. Ukoliko budete posetili Prag, ne dajte da vas ubede da ovo nije vredno videti, jer je doživljaj neopisiv. Ukoliko u prestonicu Češke republike budete putovali u malo pogodnije godišnje doba, spremite klopu i napravite piknik gore. Znam da je to zasigurno stvar koju ću ja da uradim sledeći put. Do tog piknika ću ovaj grad pamtiti po njegovoj lepoti, kao i mnogo zabave koju sam proživela šetajući njegovim uličicama. Nemam naviku da u postove ubacujem svoje videe, ali mislim da samo video može bolje da prikaže više delova grada, kao i koliko nam je zabavno bilo tog dana.

Bilo da ste zaljubljenik u Intervju sa vampirom trilogiju ili njenu filmsku verziju, verujem da bi ova grafička novela mogla da vam se svidi. Ona nam prikazuje u priču o Klaudiji, devojčici vampiru iz ovog dela.

Stil govora svakog od likova je veoma arhaičan, što je još jedna od stvari koje doprinose da se kompletno upustite u priču. Sama priča je neverovatna i na momente pomalo jeziva. Prvo osećate sažaljenje zbog devojčice koja je izborom drugih postala vampir kao tako mala i nikada neće moći da odraste u fizičkom smislu. Tokom razvoja radnje se primeti njena frustracija time što je već odavno žena, a i dalje je zarobljena u telu deteta. Tokom čitanja ume da bude pomalo uznemiravajuće videti na šta je sve sposobna osoba koja izgleda kao devojčica od najviše deset godina.

Nikad nisam imala TBR (to be read) liste, zbog toga što ne mogu unapred da odredim šta će da mi se čita tokom meseca. U februaru sam ipak napravila listu knjiga koje bih želela da pročitam tokom meseca. Lista je bila ambiciozna, s obzirom na to da je u pitanju najkraći mesec u godini i da generalno nisam imala mnogo vremena za čitanje. Na njoj se nalazilo pet knjiga. Od pet knjiga sa liste pročitala sam dve, ali sam takođe pročitala još dve koje nisu bile na listi. 

Dakle, skor je sledeći: ovog meseca pročitala sam četiri knjige, odnosno 1384 stranice. Tri knjige ocenila sam sa pet zvezdica, a jednu sa četiri te je, sve u svemu, ovaj mesec bio poprilično dobar.

Prva knjiga koju sam pročitala u februaru je drugi deo serijala Stakleni presto, Sare Dž. Mas, koji je kod nas objavila izdavačka kuća Laguna, a koja se se zove Kruna ponoći. Moram da priznam da mi je dve trećine knjige bilo dosadnjikavo, ali sam izdržala očekujući da se desi nešto dobro, što se na kraju i desilo. Zbog dobrog završetka, knjiga ne nekako iščupala četiri zvezdice.

Čitanje druge knjige trajalo je kratko - možda sat vremena, sa sve zaustavljanjem zbog gledanja slika. Ali je svakako bila divna i zaslužila je pet zvezdica za celokupni utisak. U pitanju je knjiga Marije Hese, Frida Kalo - Jedna biografija. U pitanju je čista trivia o ovoj umetnici, ali način na koji je ispričana, kao i ilustracije koje govore same za sebe, čine jednu divnu celinu.

Treća knjiga koju sampročitala bila je dinamična od početka do kraja i zaslužila je takođe pet zvezdica. U pitanju je treći deo serijala Stakleni presto, koji nosi naziv Naslednica vatre. Došao je momenat u kojem ja konačno u ovom serijalu imam omiljenog lika i ne mogu da dočekam da vidim gde će ga put odneti.

Malčice sam predahnula od fantastike, čitajući knjigu Pas, Ivana Tokina. Očekivala sam da ova knjiga bude dobra, ali ne ovoliko dobra koliko je bila. Oduševio me je duh ovog psa, kojeg od samog starta čitanja nazivam pravim beogradskim mangupom. Knjigu sam ocenila sa pet zvezdica.

Knjige koje bih volela da pročitam tokom marta su mahom one sa februarske liste. Želela bih da završim Isijavanje, Stivena Kinga, da pročitam Baklju u noći, Sabe Tahir i Kraljicu senki, Sare Dž. Mas. Želela bih da uz njih pročitam još dve knjige - jedna je Opsada i oluja, Li Bardugo, a što se tiče druge, izbir bih ponovo prepustila drugima.

U odnosu na januar, tokom kojeg nisam kupila nijednu knjigu, u februaru sam ih kupila previše. Neke kupovine su bile planirane, a neke iznenadne.


Prva knjiga koju sam kupila tokom februara bila je Frida Kalo - Jedna biografija, Marije Hese, koja je objavljena od strane nove izdavačke kuće, pod nazivom Dibidus. Svakako sam planirala da kupim ovu knjigu, mada ne u februaru, ali kada sam čula da će Marija Hese da ima izložbu u Beogradu, kao i da će da potpisuje knjigu, morala sam da odem i kupim je. Dobra stvar je da je tokom potpisivanja knjiga bila prodavana po promotivnoj ceni. Platila sam je 1200 dinara.

Drugu knjigu koja se smestila na moju policu - ili već neki deo stana, s obzirom na to da mi previše knjiga stoji van police - dobila sam na poklon. U pitanju je priča ispripovedana iz perspektive psa, zove se, gle čuda, Pas, a napisao ju je Ivan Tokin.

Iako sam kupila osam knjiga odjednom, nekako ih računam kao jednu jer je u pitanju set i nije bilo moguće da ih kupim odvojeno. Odlučila sam da iskoristim to što kao radnik u knjižari imam 50% popusta na Vulkan izdanja i kupila sam komplet Mračna kula, Stivena Kinga. Bez ovog popusta verovatno nikad ne bih mogla da priuštim ovaj set, a ako bih ih kupovala jednu po jednu, to bi izašlo daleko skuplje. Ovako sam osam knjiga platila 3000 dinara.



Za kraj sam na internetu ulovila knjige koje već neko vreme želim da kupim, a po niskim cenama. U pitanju su dve zbirke priča pod nazivom Legende, u kojima se nalaze priče poznatih autora fantazije i fantastike, a koje sam zajendo platila 500 dinara, kao i knjiga Bajka nad bajkama - Senka u tami, Nenada Gajića, koju sam platila 300 dinara. Sve tri su Lagunina izdanja.

Ovomesečni ulov bio je prilično dobar. Tokom marta će definitivno biti daleko manje novih knjiga, ukoliko sve bude po planu.

Poenta proslavljanja Međunarodnog dana žena nije dobijanje čokoladica i cveća, a danas smo tu da se na to podsetimo. Ovaj dan praznovan, kao što svi znamo, osmog marta, obeležava se kao uspomena na dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. Moram li da napomenem da je u nekim delovima sveta ova ravnopravnost i dalje neprimenjena, a u većini ostatka samo prividna? Ovaj praznik obeležavaju ljudi širom sveta, a naziva se praznikom žena i devojčica, kao i antiseksističkim danom. Ne treba da zaboravimo da ovo nije tako ružičast praznik kakvim ga svi mi činimo.

Malo je prevedenih i objavljenih knjiga na temu snažnih žena. Jedna od najlepših je, svakako Izuzetne žene Srbije, ali ona isto tako lepo i košta. Jeste vredna cene od 8000 dinara, ali definitivno ne može svako da joj priušti. Ono na šta sam ja ciljala su knjige namenjene devojčicama – ali i dečacima – tinejdžerskog uzrasta, kako bismo mladima u najosetljivijem periodu odrastanja ukazali na to da su žene jednako ljudi kao muškarci. 

Nisam sigurna ko sve može da nabasa na ovaj tekst, pa napominjem da se ovde, govori o pravom feminizmu, dakle, borbi za ravnopravnost, a ne o kvazi feminizmu, na koji odmah pomišljate, a sa kojim povezujete sve-feministkinje-mrze-sve-muškarce ideologiju. Bože, ne mogu da verujem da u 21. veku i dalje moramo da objašnjavamo ljudima šta je feminizam...

U poslednje vreme pojavljuje se sve više knjiga sa tematikom snažnih žena i njihovih uloga u društvu, što je sjajno, te sam odlučila da vam predstavim pet knjiga od kojih su neke objavljene, dok će neke tek da budu objavljene.

Prva u nizu je knjiga Marije Hese pod nazivom Frida Kalo - jedna biografija, a koju je objavila izdavačka kuća Dibidus. Iako je ovo tipično biografska knjiga, sama Frida Kalo je predstava jedne snažne žene, koja je prošla mnogo toga u životu i ostavila značajan trag.


Kreativni centar je poznat po tome što jednostavnim, razumljivim jezikom upoznaje mlade sa različitim stvarima, uključijući političke i drušvene pokrete, te ne čudi što je baš ova izdavačka kuća objavila priručnik grupe autora, pod nazivom Furam feminizam. Kroz priču o trinaestogodišnjoj Likici, koja piše blog pod imenom Furam feminizam, postavljaju se pitanja zašto se u školskim udžbenicama više govori o dostignućima muškaraca, nego dostignućima žena, zašto kuću čisti mama, a ne tata, kao i zašto više govorimo o naučnicima u odnosu na naučnice. U priručnik su uključeni istorijat feminizma, kao i feministička terminologija.

Knjiga koja je nedavno objavljena kod nas od strane izdavačke kuće Vulkan, a već je odlično prihvaćena je Priče za laku noć za male buntovnice, koju su napisale Elena Favili i Frančeska Kavalo. U pitanju je knjiga koja sadrži sto priča o izuzetnim ženama, među kojima se nalaze sestre Bronte, Virdžinija Vulf i Astrid Lindgren.

Izdavačka kuća Urban Reads upravo povodom Osmog marta objavljuje knjigu Žene koje su promenile svet, grupe autora, koja sadrži priče o 26 izuzetnih žena. U ovoj knjizi se nalaze priče o veoma poznatim, ali isto tako i manje poznatim ženama. O onima kojima su zasluge priznate i onima kojima nisu. Hronološki, knjiga počinje Hipatijom iz Aleksandrije, a završava se Lejdi Gagom i Malalom i sadrži raznovrstan opus značajnih žena.

Isti izdavač priprema još jednu knjigu, koja se zove Moxie, a kod nas će nositi naziv Drčna, autorke Dženifer Matu. Želela sam da je pročitam od kada se pojavila, te me je veoma obradovala činjenica da će biti objavljena i kod nas. Siže ove knjige govori dovoljno: Vivijen Karter je svega dosta. Sita je svog malog teksaškog grada i njegove učmalo stednje škole, u kojoj su samo igrači školskog fudbalskog tima građani prvog reda. Sita je besmislenih i seksističkih pravila oblačenja koja ne zaže za dečake i klinačkog drpanja devojčica po hodnicima, koje niko ne smatra dovoljno naopakim da bi ga kažnjavao. Ali više od svega, Vivijen je sita toga da uvek igra po pravilima i bude savesna i poslušna.

Sela sam da pišem ovaj tekst i tek onda shvatila da nisam pisala o favoritima januara. Šta se desilo? Ne znam. Na šta će ovi favoriti da liče? Ni to ne znam jer jedva da se nešto dogodilo dokom ovog meseca.

Omiljeni koncert

Koncertna rubrika će ovog puta da ostane prazna jer na koncert nisam otišla još od drugog decembra, kada sam u Češkoj slušala finski sastav HIM. Bilo mi je u planu da odem na dva do tri koncerta, ali sam baš svaki put bila bolesna i odlazak nije bio moguć.

Omiljena knjiga

Iako sam čitala mnogo dobre fantastike ovog meseca, koja me je sve vreme držala na ivici, ipak ću za omiljenu knjigu pročitanu u februaru da odaberem delo Pas, Ivana Tokina. Uskoro ću kuckati nešto više o ovom delu, a sada ću samo da kažem da je ovo jedna divna knjiga, u koju sam se uključila emocijama, iako to ne radim često.

Omiljena serija/film/anime

Omiljena pesma

Skarlet i Donatela su oduvek želele da iskuse magiju Karavala. Međutim, kako su živele u pokorenim zemljama, to nije bilo moguće. Skarlet je godinama pisala pisma gospodaru Legendi, tvorcu magičnog Karavala, a kada je konačno dobila odgovor, nije bila sigurna želi li da ode.

Otac ove dve devojke za grešku jedne fizički kažnjava drugu, te je Skarlet bila sputana strahom da će se zbog njenih postupaka nešto strašno desiti njenoj sestri. Takođe, njen ugovoreni brak treba da bude sklopljen u roku od dva dana. Na prevaru, njena sestra je, u dogovoru sa nepoznatim mornarom, odvlači na Karaval, ali kada Skarlet stiže tamo, Donatele nema. Ona kroz sve momente Karavala prolazi sa Džulijanom, mornarom, a u potrazi za sestrom.

Mislim da bih ovoj knjizi dala zvezdicu više da svi nisu napričali koliko je fanastična. Ovako ona nije dosegla moja ogromna očekivanja, a ocena je ostala na tri zvezdice. Radnja jeste kreativna, ali imam osećaj da je na više mesta bila razvučena. Razumem da se dešava u magičnom svetu, ali bilo je opisa toliko detaljnih da su sve te magične stvari, tako detaljno opisane, gubile na magiji. Nekada je magija u onome što ostaje neotkriveno. Takođe, zaista nisam tip koji voli predugačke opise o tome kakvog je ukusa nečiji poljubac.

Bez obzira na sve, moram da priznam da me je kraj zainteresovao možda više nego kompletna knjiga, te čekam maj, kada će biti objavljena kompletna priča iz perspektive druge sestre.

Pre nego što kažem bilo šta drugo o knjizi Gvozdeni ispit, moram da skrenem pažnju na jednu stvar - iako ova knjiga sadrži školu magije i ekipu od dva dečaka i jedne devojčice, ja ne vidim čemu silno upoređivanje sa Hari Poter knjigama. Ova knjiga sa njima nema ama baš nikakve sličnosti i moram priznati da mi je zbog toga veoma drago. Mislim da svi moraju da prestanu da svaki knjigu sa školom magije upoređuju sa Harijem Poterom i da pruže šansu nečem novom.

Kalum mora da radi prijemni za Magisterijum, školu magije zbog koje je njegova majka izgubila život. Otac mu govori da padne ispit kako god zna jer Magisterijum nije dobro mesto za njega. Naravno, uprkos svim naporima da padne prijemni, Kalum ipak završava u magisterijumu, gde da obučavaju da bude mag.