Moram da se pohvalim da van knjiga iz predstavljenih kutija sa knjigama nisam kupila nijednu knjigu tokom februara. Planiram da neko vreme ne kupujem knjige, ili da, umesto naručivanja kutije kupim jednu knjigu na engleskom jeziku mesečno, tako da će sledeći book haulovi biti dosta manje obimni.
Odlučila sam se na ovaj korak jer nisam pročitala dosta knjiga koje imam, a takođe želim da uštedim nešto novca. Bez obzira na to što tokom prethodnog meseca nisam kupovala knjige, njih u ovom haulu neće nedostajati.

Pre nego što počnem sa februarskim knjigama, ovde moram da ubacim knjigu dobijenu krajem januara, tačno posle haula, pa ne bi bilo fer da je ne spomenem uopšte. Dobila sam je od izdavačke kuće Odiseja. Knjiga nosi naziv Krv zimske noći, njen autor je Markus Sedžvik, a utiske o njoj možete pročitati ovde.


Prvu knjigu u februaru dobila sam od izdavačke kuće Evro Book. Ovo je bila prva izdavačka kuća koja mi je pružila ruku saradnje. Od njih sam dobila poslednji deo triologije Poluživot, Sali Grin, pod nazivom Izgubljen i nađen. Knjigu sam vam već predstavila ovde, tako da ne bih mnogo pričala o njoj. Ukoliko pročitate tekst shvatićete da sam oduševljena.


Za izdavačku kuću Kreativni centar vezuje me mnogo uspomena jer sam uz njhove knjige odrasla. Oni su mi poklonili dve knjige koje sam veoma želela da pročitam. Uskoro ćete o njima moći i da čitate moje utiske. Pročitala sam ih čim sam ih dobila, s tim što jednostavno nisam stigla da napišem postove, što se vidi po tome što je blog pomalo zamro.

Jedna od knjiga koju sam dobila od ove izdavačke kuće je Braća metalci, koju je napisao norveški autor Anti Halme i u kojoj se radi o momcima koje je zbližila ljubav prema hevi metalu. Međutim, ovo nije samo knjiga o jednom metal bendu, ovo je knjiga o momcima koji su spremni da se upuste u veliku opasnost zarad prijateljstva i viših ideala.

Druga knjiga koju sam dobila je veoma neobično koncipirana. U pitanju je delo koje čitaocu približava problematiku mentalnih bolesti, ali sadrži i prisustvo natprirodnih sila - Mi ostali samo živimo ovde, Patrika Nesa.


U februaru su mi stigle dve kutije sa knjigama. Prva od njih bila je Sovina kutija, u kojoj sam dobila knjigu Muzej nesvakidašnjih bića, Alisa Hofmana. Prema sinopsisu, radi se o ljubavi između tvoje potpuno različitih ljudi koji žive u Njujorku tokom turbulentnih prvih decenija dvadesetog veka. Ona je ćerka tajanstvenog profesora, koja svako veče nastupa u akvarijumu kao devojka sirena, jedno od živih čudesa, dok je on ruski imigrant koji se odmetnuo od oca i porekla kako bi se posvetio novom čudu tehnologije - fotografiji.


Druga kutija koja mi je stigla tokom februara je Book & Beauty kutija, u kojoj sam dobila knjigu Stanica jedanaest, čija je autorka Emili Sent Džon Mandel. U ovoj knjizi sve počinje smrću jednog glumca, nakon koje se ustanovljava da vlada epidemija novog virusa od kojeg ljudi masovno umiru. Petnaest godina kasnije, devojka koja je nekada poznavala preminulog glumca postaje glumica u Putujućoj simfoniji, koja u opustelom svetu pokušava da očuva lepote nekadašnjeg sveta. Njihove planove pokušaće da osujeti misteriozni prorok koji kažnjava sve koji napuste njegovu zajednicu.


Lepa vest je da sam od ovih šest knjiga pročitala četiri i započela petu. Iako će u buduće biti manje knjiga u haulovima, biće više utisaka o pročitanim knjigama, a to je, svakako, mnogo bolje.

• Kako je od radnog naziva Sektaški obredi na grobu našeg bivšeg predsednika došlo do konačnog naziva albuma Daleko je Vavilon?

• Album ste najavili spotom za pesmu Most je prešao reku. Zbog čega ste kao lokaciju za snimanje spota odabrali napuštenu bolnicu za duhom slabe?

Poslednji deo triologije Poluživot knjiga je koja je označila početak moje saradnje sa izdavačkom kućom Evro Book. Ovu knjigu dobila sam upravo od njih i odmah se dala u čitanje jer me je veoma interesovalo kakva će završnica biti. A bila je neočekivana.

Dobila sam i crvenu svećicu u obliku buketa ruža. Ne miriši nešto posebno i pretpostavljam da ću je staviti u neku posudicu jer se ne uklapa u moju estetiku, ali, hej! Ipak je to još jedna sveća koju mogu da koristim dok čitam. Ne žalim se, Fina je.


Ostala sam u crvenim tonovima kada sam iz kutije izvukla medenjak u obliku srca koji je ruku delo gospođe Sanje iz Honey Bee medenjaka. Posetila sam njenu fejsbuk stranicu i medenjaci stvarno izgledaju predivno. Nakon pisanja ovog teksta spremna sam da skuvam čaj i probam taj medenjak. Nisam preterano osetljiva na srca, tako da mi neće biti teško da ga pojedem. Srećom pa se u temu ne uklapaju oni slončići koje gospođa Sanja pravi, inače bih bila na mukama da li da probam ili ne.