Život Šećerne Pilule

, by Sugar Pill

Utisci života: Atmosfera za pamćenje.

Izgleda da mi prelazi u naviku da iskuliram dve nedelje posle koncerta, pa tek onda da pišem. S tim što sada nisam kulirala, a i ne mislim da je to kul.

Elem, pre oko dve nedelje (tačnije 19. maja) otišla sam na dugo očekivani koncert benda Blind Guardian.

Iako bi bilo očekivano da na ovaj koncert idem sa nekim od Rumljana (s obzirom na to da ih je tamo bilo gomila) ili barem nekim iz Beograda, moje društvo su bili Banjalučani. Opet nas dvoje imamo skup nekadašnjih forumaša.

Uđosmo neposredno pred početak koncerta. Na nastup mojih sugrađana Burning Circle-a dotrčah iz wc-a. Bilo je neprihvatljivo propustiti makar i jednu pesmu.

Onaj ko misli da je na ovaj koncert vredelo doći samo zbog Gardijana, grdno se prevario jer je ova ekipa pošteno isprašila. Prostor je bio poprilično popunjen i ozvučenje je bilo jako dobro, tako da su Aleksandrove fantastične glasovne sposobnosti mogle da dođu do izražaja. Publika je sjajno reagovala, a bend je sa njom imao odličnu komunikaciju. Zaslužili su da sviraju na ovom koncertu i opravdali su - ako ne i prevazišli - sva očekivanja. Odabrati Burning Circle za predgrupu Gardijanima je definitivno bio pun pogodak!

Ubrzo nakon što su Rumljani dobro zagrejali masu, na binu izlaze članovi Blind Guardian-a. Izgleda kao da se totalno osećaju kao kod svoje kuće. Nekoliko minuta kasnije sam shvatila i zašto. Ne treba spominjati kvalitet ovog benda, kao ni to da je koncert bio sjajan. To je nešto što se naprosto podrazumeva.

Ono što me je oduševilo je (kao što ste mogli da zaključite iz naslova) sama atmosfera. Prostor je bio pun, ali ne krcat. Svako je imao sasvim dovoljno mesta za kretanje.

Postoji velika razlika između atmosfere na ovom i na bilo kom drugom koncertu na kom sam bila. Da, sjajan je prizor kada na koncert dođe dvadeset do trideset hiljada ljudi, super bude i atmosfera... Ali na takve koncerte osim onih koji zaista slušaju bend, dođu i oni koji... slušaju bend. Na ovom koncertu je bilo par stotina ljudi, ali su ovi ljudi napravili atmosferu kao da ih ima na hiljade. Bilo je primetno da je svaki čovek koji je u tom momentu bio u BelExpo centru veliki ljubitelj Blind Guardian-a. Nije bilo potrebe da se čeka momenat kulminacije atmosfere. Ona se desila čim je bend kročio na binu i trajala je do samog kraja koncerta.

S obzirom na to da se nisam najbolje osećala, ovaj koncert sam provela prilično mirno, žmureći i slušajući svoje najdraže pesme ili sa divljenjem posmatrajući ljude koji su neumorno horski pevali. Sve vreme pokušavam da vam dočaram atmosferu koja je vladala, ali nema tih reči kojima bi se mogla opisati. Srećom, imam zabeležen sjajan deo atmosfere, a verujte mi da ovo nije ni deseti deo onoga kako je zaista bilo. I neka vas ne mrzi da pogledate snimke po jutjubu.

Publika je bila glasna za vreme pesama, još glasnija između njih. Hansi bi počeo da govori između pesama, zatim stao, i sa osmehom na licu i vidnim uživanjem slušao uzvike mase. Rekao je da se ova turneja snima i da budemo sigurni da će neka od pesama koje su svirane u Beogradu biti na kompilaciji. I budite sigurni da hoće! Ona atmosfera treba da bude podeljena sa svima.

Što se samog benda tiče, zabavljali su se jednako kao i publika. Verujem da sada već znate da to znači mnogo. Hansijev razgovor sa publikom između pesama deluje krajnje prizemno i prijateljski. Činjenicu da su odsvirali sjajan koncert ne treba posebno naglašavati.

Svaki detalj ovog koncerta - od početka do kraja - će mi vrlo dugo biti u sećanju (što ne bih mogla reći i za ljude koji su zbog tuče izbačeni sa istog). Verujem da će Gardijani opet dolaziti, a ja ću se potruditi da odem na njihov koncert kako bih ponovo bila u prilici da proživim sve što sam proživela za vreme tih par sati tog devetnaestog maja.

0Comments

, by Sugar Pill

In Artan Lili, Koncert

Utisci života: Novi zvuk u gradu.

Neki od vas verovatno znaju da sam se u petak ponovo uputila ka Pančevu i Apolu. Ovog puta je povod bio nastup benda Artan Lili.

Stigla sam dok je bend imao tonsku probu. Bilo je zanimljivo gedati ih dok je prostor još uvek prazan.

Ovaj bend sam imala da prilike da slušam na Ritmu Evrope”samo nedelju dana ranije. Nastup u Apolu je dokazao koliko im više odgovara manji prostor i klupska atmosfera. Prevelika bina mi, na neki način, proguta njihovu sjajnu energiju i deluju previše statično.

Međutim, nastupu u Apolu definitivno nije nedostajalo energije. Bilo je tačno onako kako sam i očekivala: glasno, energično i razigrano.

Imala sam utisak da na početku nešto nije bilo u redu u tehničkom smislu, jer su vokali na momente bili nerazgovetni, ali su se vremenom iskristalisali.

Masi to nije smetalo ni u jednom momentu, tako da je atmosfera bila na nivou.

U publici su se mogli primetiti veoma različiti profili ljudi kojima je zajednička simpatija ili čak ljubav prema ovom bendu.

Ritam ih je nosio i na licima im se primetilo zadovoljstvo.

Najzanimljiviji momenat kada je publika u pitanju je bio za vreme pesme Ako stanemo tu. Ljudi su, ko namerno, ko mahinalno, đuskali korak levo-korak desno i sve me je to podsetilo na improvizovanu koreografiju iz spota za ovu numeru.

Što se tiče utiska koji ovaj bend ostavlja na mene, činjenica je da je krajnje pozitivan. Ali, pozitivan je na više različitih načina. Prvenstveno mi se sviđaju glasne bas deonice. Poznato je da jako volim zvuk basa. Prilično me smiruje, ali u isto vreme budi neki nemir u meni.

Kada slušam i posmatram ovaj bend, osetim energiju Artan Lili-ja. Kada zatvorim oči (što ste verovatno - iz mojih opisa - primetili da radim često), sa energijom Artan Lili-ja se prepliću zvuk i energija Obojenog Programa. Za Obojeni Program sam vezana što zbog njihove muzike, što iz nekih sentimentalnih razloga.

Posle ove svirke mogu da kažem i da su Lilijevci ostavili pozitivan utisak na mene ne samo kao muzičari, već i kao ljudi.

Za „Draft” zin fotkala Milica Duždević

S obzirom na to da sam i sama ljubitelj Artan Lili-ja, mogu da dam sebi za pravo da kažem da su ljubitelji njihovog zvuka - s obzirom na način objavljivanja pesama ovog benda - u konstantnom iščekivanju nove pesme, kao i spota.

Zbog toga sam - u saradnji sa Draft-om - pitala Bojana Slačalu nešto o tome.

Sledeća stvar ide za jedno mesec dana. Užurbano radimo na tome da se to sve ostvari onako kako smo zamislili. Pesma se zove Moja pesma. Borimo se za spot koji će režirati Staša Tomić uz svesrdnu podršku Ace Ilića. To je sjajna kombinacija i biće dobro zezanje.

Ako želite da čujete o čemu smo još razgovarali sa Bojanom, možete pogledati video portala 013info.

Kompletan intervju ćete moći da pročitate u jedanaestom broju „Draft” zina, u kojem ću gostovati (još jednom hvala ekipici Draft-a za to). Takođe, intervju će po izlasku novog Draft-a biti objavljen i ovde, u mom malom kraljevstvu pilulica.

Dakle, nemojte nigde da bežite, jer vas svašta očekuje!

0Comments

, by Sugar Pill

In Artan Lili, Elemental

Utisci života: Ritam Evrope.

Devetog maja me je ljubav prema muzici i koncertima ponovo odvela put Novog Sada.

Ovog puta vam neću opisivati svoje putešestvije jer nije ispalo kako sam želela, pa je samim tim bilo veoma stresno.

Elem, „Ritam Evrope” je bio Tačan kao švajcarski sat!

Artan Lili su počeli tačno u osam sati, zbog čega sam propustila neke pesme. Atmosfera samog festivala je i dalje bila previše mlaka. Ne možemo zameriti, s obzirom na to da su u osam sati u prvim redovima i dalje deca pod nadzorom roditelja.

Iako im sam termin sviranja nije mnogo išao u prilog, Lilijevci su bili sjajni. S obzirom na to da sam ja osoba koja se na koncertu isključi i svu pažnju preusmeri na bend, do mene je savršeno lako došla atmosfera koju je stvarao ovaj bend.

Noise-pop zvuk me je za čas pokrenuo i poneo me je razigrani lilijevski ritam. Bilo je kratko, ali slatko.

I deo o ovom bendu je kratak s namerom, s obzirom na to da već sutra idem put Pančeva na proslavu izlaska desetog broja Draft zina, na kojoj će svirati ovaj bend. Tako da ćete uskoro moći da čitate opširnije o nastupu ovog benda. (Još nekoliko sati možete osvojiti karte za nastup „Artan Lili”-a u Apolu)

Što se tiče benda Elemental, ne bih mnogo komentarisala. Ne poričem da bend dobro radi ono što radi, ali to nije zvuk koji meni odgovara, tako da se nisam nešto preterano provela dok je ovaj bend svirao. Bend je očigledno dobar, čim se masa sjajno provela, samo nije nešto što meni odgovara.

Britanski Sonic Boom Six su za mene bili sjajno otkriće! Mešavina pank-roka i rege-ska zvuka sa ženskim vokalom možda čak i specifičnijim od glasa Yolandi iz „Die Antwoord”-a. Kako su pesme prolazile, osećala sam mešavinu zvuka bendova „Korn”, „Eyesburn” i „Rage Against The Machine” ukombinovane sa vokalom za neki anime opening. Znam da ovaj opis ne zvuči kao da je njihova muzika nešto najprijatnije za uho. Naravno, nisam čula sve ovo u jednoj pesmi. Svaka pesma je imala neki drugačiji vajb. Ovaj bend zaista podstiče na pokret, što se videlo i po publici. Apsolutno svi su igrali i uživali, a sumnjam da mnogo ljudi ovde sluša „Sonic Boom Six”.

Nakon sjajnog nastupa Sonic Boom Six-a, otrčala sam napred jer je sledilo ono što je devedeset posto mase čekalo celo veče. Nakon malo duže tehničke pripreme i dvadeset minuta gurkanja pijanog i navarenog lika koji nije mogao da stoji, pa je padao preko ljudi, šabački pankeri su uz ovacije izašli na binu. Započeli su lagano, ali je masa već ludela.

Atmosfera koja vlada na koncertima „Goblina” je nešto najluđe što sam ikada osetila. Mada, moram priznati da je bilo mirnije nego što sam očekivala u smislu da ljudi u šutkama nisu lomili noge jedni drugima i da su te iste šutke bile dovoljno daleko od prvih redova, tako da ljudi napred nisu bili nabijeni na ogradu.

Članovi Goblina zaista uživaju tokom koncerata i to se vidi na njihovim licima. Provode se jednako dobro kao i publika i emituju sjajnu energiju i zaista cene i poštuju ljude koji su prešli desetine i stotine kilometara da bi ih čuli. Zbog toga mi nikada neće dosaditi, ma koliko često posećivala njihove svirke (što sa većinom drugih bendova nije slučaj).

Goblini su pravi bend za manifestaciju organizovanu povodom proslave godišnjice pobede nad fašizmom. Goblini su oni koji podstiču na borbu protiv fašizma zapakovanog u šareni papir. Fašizma u onom izvornom obliku danas ima samo u tragovima, ali verujem da ćete se složiti da je on veoma dobro skriven u pojavama savremenog sveta. Ovaj bend protiv fašizma i ugnjetavanja ustaje ne samo uz pomoć svoje muzike, već i svojim stavovima i zaslužuju veliko poštovanje i podršku!

0Comments

, by Sugar Pill

In Giveaways.,

Giveaways: Delimo karte za nastup Artan Lili-ja!

0Comments

, by Sugar Pill

In Brigand, Intervju

Šećer pita: Velibor Nikolić - Prelamanje autobiografskog i fantazijskog.

0Comments

, by Sugar Pill

In Dregona makes, Ivana nails

Prostor za sopstvene misli: Deset hiljada hvala.

0Comments

, by Sugar Pill

In Favoriti meseca.,

Favoriti meseca 2015: April favourites.

0Comments

, by Sugar Pill

In Autogeni trening, Brigand

Utisci života: Povratak u melanholiju.

Počeh da pišem post o favoritima aprila, dođoh do stavke koja govori o jednoj svirci na kojoj sam bila i tako nastade ovaj post.

Naime, nakon odlaska na ovu svirku nisam imala vremena da pišem post, a o svirci benda zbog kog sam išla sam već pisala na blogu. Napisala sam ono ključno vezano za moj utisak vezan za njihove svirke, te sam smatrala da ne moram da pišem poseban post, jer nisam želela da pišem samo da bih otaljala.

Reših da ovu svirku ukratko opišem u postu posvećenom favoritima meseca, ali to ukratko se malo (više) odužilo za jedan takav post, te odlučih da ovoj svirci posle dve nedelje ipak posvetim poseban post.

Sada bih konačno mogla da kažem i o kojoj se svirci radi. U pitanju je svirka bendova Vizelj, Autogeni trening i Brigand u Božidarcu.

Nekada jednostavno volim da odem sama na svirku i da ne obraćam pažnju ni na šta i ni na koga osim na bend. Ovaj dan je bio to nekad.

Otišla sam na sam početak. Nisam do sada slušala Vizelj. Čak ni na jutjubu. Simpatičan bend. Imaju sjajan nastup. Ponašanje na bini im je totalno opušteno. Leži mi se dok sviram? Pa, ležaću, šta me briga! Lako zabave masu. Doduše, devedeset posto mase je bilo njihovo društvo (na konto čega su se našalili više puta)... Ali, da nije, mislim da bi svejedno vrlo lako pokrenuli ljude. Vizulji (kako ih je nazvao dečak kog već drugi dan za redom vidim sa vezanim kikicama na svirci) su pošteno otprašili.

Autogeni trening je bend koji sam takođe prvi put čula uživo, ali sam ih, naravno, slušala i ranije. Oduševila sam se.

Zaista ne bih puno govorila o ovom bendu. Sjajna muzika, sjajna energija... I malo ljudi da ih podrže. Kada kažem malo, mislim nas desetak. Slobodno mogu da kažem da je bilo prazno. Suzdržaću se od ponovnog rejdžovanja na ljude koji za vreme svirke bleje napolju i reći da je bend profesionalno odradio svoj posao.

U pauzi između bendova sam izašla na vazduh, a neočekivano sretanje ortaka i zadržavanje sa njim rezultiralo je mojim trčanjem unutra kada sam shvatila da je Brigand počeo da svira, a ja to nisam čula, iako sam bila blizu ulaza. Srećom, nisam mnogo propustila.

Bilo je sjajno videti da je Šarki postao stalni član benda. Mada, bilo je čudno ne videti ga kao najveću podršku bendu na bini sa strane, ili ispred bine.

A ja još primetim da mi je nešto čudno što on za vreme svirke Autogenog treninga izviruje iza zavese, dok Brada stoji pored mene...

No, da ne off topic-ujem dalje.

Moram da priznam da mi je falila svirka Briganda. To je bila moja šansa da zažmurim i vratim se u one svetove kroz koje me Brigand vodi (a o čemu sam već govorila na blogu), a da pritom nema nikoga ko bi me ometao. Moram da priznam da mi je bilo pomalo krivo što nisam čula Heroj i Okovan, ali s obzirom na to da sam imala priliku da se prepustim Okeanu sreće, i nije tako strašno. Melanholija mi se vraća. Ja se vraćam njoj. Prožimajući se, uživamo u muzici Briganda.

Iako je bend vidno negodovao zbog lošeg ozvučenja, ljudima to nije mnogo smetalo. Svako je bio u nekom svom svetu. Sjajan prizor!

Pošto smo bili dobri bend je odlučio da nas počasti jednom novom pesmom. Ne volim da snimam na koncertima, ali ovaj put sam dograbila aparat koji je stajao na bini zajedno sa mojom torbom i ipak pritisnula record, prepustivšii se slušanju.

Već osećam da će komšinice koje me kroz tanke zidove čašćavaju Cecom da slušaju ovu pesmu na reply kad izađe na netu.

Dalje ne bih dužila, jer je svaka reč suvišna.

Ah, da, Velibor je razbio gitaru. Da spomenem i to, pošto je mnogima to bio događaj večeri. Neki ljudi su kućama definitivno odneli drugačiji suvenir sa svirke nego inače.

Novi članovi benda su tu, a posle ovoga nam ostaje da dočekamo novu gitaru, svirke, singlove i, najzad, album.

I dok je masa izlazila iz Božidarca govoreći o famoznom kraju jedne gitare, ja sam se, uz osmeh na licu i pesme koje su mi i dalje odzvanjale u glavi, uputila ka autobuskoj stanici.

0Comments

, by Sugar Pill

In Hladno Pivo, Koncert

Utisci života: Zatvorena vrata su se širom otvorila!

Kuvam kafu, uzimam sveže potpisan disk, pritiskam dugme za otvaranje cd rom-a (čudim se što nije zapekao, s obzirom na to koliko dugo nije otvaran) i muzika kreće, stvarajući prigodnu atmosferu za pisanje ovog posta. Najlepše je prvo slušanje. Sa prvim taktovima pesme Žena, počinjem da kucam prve reči.

Jako mi je drago da o bendu Hladno Pivo pišem baš u ovom periodu, s obzirom na to da je pre tri godine (tačnije, 21.4.2012.) bila prva njihova svirka na koju sam išla.

Za početak bih volela da se kroz par fotografija podsetim tog događaja.

Ovo je bio događaj za koji me veže mnogo lepih uspomena, ali i početak ere posećivanja koncerata Hladnog Piva, koji traje i dalje.

Dokaz za to je i 23. april, koji je prošao u znaku ovog benda.

Nakon vežbi na fakultetu sam odjurila u Delfi knjižaru u SKC-u, u kojoj se u tom momentu održavala promocija novog albuma Hladnog Piva, pod nazivom Dani zatvorenih vrata.

Na kratko sam popričala sa bendom, dobila autograme i fotkala se posle tri godine.

Moram da pohvalim dizajn diska. Izgleda mnogo lepo, a takođe je i veoma kreativno urađen. Sve pohvale za dizajn!

Posebno mi se svideo dizajn knjižice sa tekstovima pesama, koju možete videti na gornjoj desnoj fotografiji. Dok je na korici špijunka, unutra se, kao pozadinske fotografije tekstova, nalaze delovi stana ili dvorišta zgrada. I zaista su sjajne. Vidi se da je uložen trud u dizajn.

Par sati nakon promocije, Nidžola i ja smo se uputili ka Pančevu.

Uz malu pomoć prijatelja našli smo Apolo. Bili smo ispred taman dovoljno dugo da sretnem ljude koje dugo nisam videla, a onda smo se uputili unutra. Moram da priznam da me je pomalo iznerviralo što nam je lik na ulazu uzeo karte i zgužvao ih. Za šta onda postoji deo koji se cepa?! Neki i čuvamo te ulaznice.

Moje staro mesto na levoj strani ograde me je čekalo.

Apolo se veoma brzo napunio nestrpljivim ljudima. Nismo morali dugo da čekamo. Uvodna pesma je puštena i jedan po jedan član benda se, ispraćen gromoglasnim aplauzima, popeo na binu.

Mile je u jednom momentu izjavio kako će svirati skoro sve pesme sa novog albuma. Novi album jeste sjajan, ali verujem da se dosta ljudi razočaralo jer ipak nismo čuli Hladno Pivo uživo neko vreme, a svi volimo da čujemo pesme koje su nam godinama prirastale za srce.

Međutim, Hladno Pivo se pošteno iskupilo (ako je uopšte blo potrebe za tim). Svirali su čak trideset i šest pesama! Potpuno sam se oduševila kada su svirali MTV. Ta pesma je toliko matora da verujem da je godinama nema na setlisti ovog benda.

Svirka je bila apsolutno savršena. Svirane su pesme koje se dugo nisu mogle čuti uživo. Atmosfera je sve vreme bila na visokom nivou i nije padala ni za vreme sporih pesama. Čak ni za vreme novih. Masa je divljala, a reklo bi se i da se bend sjajno provodio.

Mile je imao sjajan kontakt sa publikom. Konstantno je nalazio osobe u masi kojima bi pevao i vrlo često bih to bila ja ili devojka pored mene. Više puta je silazio u publiku i pozdravljao se sa ljudima. Čak se i tri puta u toku svirke fotkao sa publikom. Naravno, tu nisam ni ja izostala. Ali, ko zna kod koga su te fotke. Zapravo, mislim da je moja u telefonu bubnjara Raskida13... Ukoliko još postoji.

No, nebitno. Atmosfera je bila i suviše zagrejana da bi se razmišljalo o tome.

Publika je ludela. Šest stotina duša je pevalo tako gromko, da je Apolo odzvanjao kao da nas je šest hiljada. I ne, ne preterujem. Na momente je masa nadjačavala bend. A ja sam stajala ispod pojačala. Pa vi pokušajte da shvatite koliko su ljudi bili glasni.

Šutke su divljale čak i za vreme ljubavnih balada. Sve je zaista bilo na najvišem mogućem nivou. Adrenalin je bio skoro pa opipljiv. Bend je dva puta odlazio sa bine, a ovacije nisu prestajale.

Nakon zaista poslednjeg odlaska benda sa bine, publika je horski pevala Kad sunce opet zađe, pesmu KUD Idijota koja na svakom koncertu označava da bend neće izlaziti na ponovni bis. Međutim, žurka nije bila gotova. Nakon ove pesme usledio je dobar miks domaćeg panka, a masa je nastavila da đuska i da se zabavlja.

Ono što najviše cenim kod domaćih muzičara (a ponavljala sam to više puta i na ovom blogu) je to što jako poštuju svoju publiku. Iako je bend svirao dva i po sata i verujem da su bili potpuno premoreni, Mile je ispoštovao ljude koji su ostali i izašao da popriča i fotografiše se sa njima.

Kad god vidim da naši muzičari ovako postupaju, za nijansu više (ukoliko je to uopšte i moguće) zavolim ovu scenu, svirke, bendove i duh prijateljstva koji gaje.

Možda se album ovog benda zove Dan zatvorenih vrata, ali njihova vrata su širom otvorena za sve nas.

0Comments

, by Sugar Pill

Pages

Favoriti meseca 2015: May favourites.

Utisci života: Atmosfera za pamćenje.

Utisci života: Novi zvuk u gradu.

Utisci života: Ritam Evrope.

Giveaways: Delimo karte za nastup Artan Lili-ja!

Šećer pita: Velibor Nikolić - Prelamanje autobiografskog i fantazijskog.

Prostor za sopstvene misli: Deset hiljada hvala.

Favoriti meseca 2015: April favourites.

Utisci života: Povratak u melanholiju.

Utisci života: Zatvorena vrata su se širom otvorila!

O meni

Fejsbuk stranica

Knjiški Instagram

Čitalački izazov

2021 Reading Challenge

Najčitaniji tekstovi

Arhiva bloga