Ovog meseca nema mnogo favorita, ali su ovih nekoliko stavki veoma bitne za mene. Nekako, što manje stavki ima, to su mi značajnije.

Kao i uvek, započeću muzikom. Ovog januara sam bila samo na jednom koncertu, što je za mene veoma čudno, jer se dešava da idem i na dva do tri koncerta nedeljno. Međutim, ispitni rokovi rade svoje. Po prvi put sam bila na prvojanuarskom koncertu Kanda kodže i Nebojše i bilo mi je zaista divno.

Fotografisao Jovan Mihajlović za Helly Cherry

Nakon što smo Marija i ja donele odluku da i njen nakit prodajemo u okviru moje stranice Sugar Pill Jewellery, osvojile smo besplatno fotografisanje od devojke koja se zove Andrijana Božić. Zahvaljujući njoj imamo predivne profesionalne fotografije nakita i još nekih sitnica za naše profile na društvenim mrežama. Kompletna saradnja bila je jedno prelepo iskustvo.

Fotografisala Andrijana Božić

Pred sam kraj meseca, postigla sam saradnju sa dve izdavačke kuće, a u toku su pregovori i sa trećom. Ovo je odlična stvar jer ću manje novca izdvajati za knjige i na taj način više uštedeti, a takođe će ove saradnje na dobar način doprineti blogu koji upravo čitate. Jedva čekam da vam prenesem utiske o knjigama koje sam dobila - očekujte to uskoro!

Ovog meseca sam totalni hejter. U ovom postu neće biti onih momenata gluposti koji su jednostavno smeće, već će sve da bude čist hejt.

Organizacije koncerata nisu bile baš nabolje. Ne u smislu organizovanja muzičkog dela, već u smislu akreditovanja. Na velikim koncertima (koncert Sabatona je konkretan primer) se novinari ne poštuju barem toliko da im se obezbedi da stoje na galeriji (koja je, by the way, prazna) i lepo isprate koncert, kako bi ga što bolje dočarali publici, već moraju ili da stoje napred u masi i tako ostanu bez pogleda na publiku (ali je veoma dobro osete, u vidu raznih vrsta udaraca) ili stoje pozadi i tako ostanu bez pogleda na bend. Ne znam gde će završiti rok novinarstvo kada ima ovakav tretman, a takođe mi nije jasno zašto su neku novinar povlašćeni u odnosu na ostale, pa im je dozvoljeno sve ono što drugima nije.
Što se manjih koncerata tiče, bilo je svega - od nemamo narukvice, recite obezbeđenju da smete da prođete (a obezbeđenju ne kažu isto to, pa moramo da ih vijamo po prostoru da se objasnimo), pa do nema vas na spisku.
Iskreno se nadam da će se situacija u narednom periodu poboljšati, pa da nam početak svakog koncerta neće proći u nerviranju i nervozi.

Kad sam kod koncerata, masa na Sabatonu je bila gomila degenerika, a od onih ˝HE HE srušili smo ogradu, koji smo mi carevi˝ prepričavanja koncerata mi se povraća. Ukoliko se nalaziš u dvadesetom redu, moraš da shvatiš da se nećeš probiti u prvi red za vreme svoje omiljene pesme (obično one najpoznatije, jer dalje od toga ne znaš) tako što ćeš da nasrneš na ljude ispred sebe kao sivonja. Prilikom tog pada i ostatka svirke moglo je biti ozbiljnih povreda, baš zbog te ograde.

Uspeh da izdvojim malo vremena da otkucam ovo, jer totalno ne bi bila fora da preskočim neki mesec.
Recimo da je ovo neki minimalni odabir, ali mislim da ćete se složiti sa mnom ako kažem da je bitniji kvalitet od kvantiteta.

Nekako se više puta potrefilo da pisanje posta o favoritima meseca započnem muzikom. Pa, zašto sada praviti izuzetak?

Dakle, hronološki prva omiljena stvar ovog meseca je ona fantastična svirka Brkova, o kojoj sam vam govorila ovde. Mislim da nema potrebe da detaljno govorim o tome. Sve vam je jasno ako ste pročitali izveštaj sa svirke. Ako, pak, niste, ne znam šta čekate.