Planirala sam da mnogo čitam u a prilu. Nisam stigla. Ponela sam mnogo knjiga na svoj desetodnevni put, ali sam bila toliko umorna da bi mi se prispavalo čim pročiam dva do tri reda. Terala sam sebe da barem završim poglavlje pre nego što mi glava klone, te sam tako uspela da završim jednu od tri započete knjige.
Sve u svemu, brojke za april izgledaju ovako: pročitala sam četiri knjige, odnosno 854 stranice. Očigledno je da knjige nisu bile obimne, te da zaista nisam mnogo čitala, ali skor je i više nego dobar jer sam tri knjige ocenila ocenom od pet zvezdica, dok sam jednoj knjizi dala ocenu od četiri zvezdice.
Prva knjiga koju sam pročitala je feministički priručnik za devojčice i dečake, pod nazivom Furam feminizam, koji sm spominjala u svom postu o knjigama o snažnim ženama. Na momente sam imala osećaj da je neko uzeo moje misli i pretočio ih u ovu knjigu jer su neka pitanja koja ja postavljam i smatram ih veoma logičnim postavljena od strane glavne junakinje i takođe smatrana veoma logičnim. Ovu knjigu je potrebno uvesti kao lektiru. Originalno izdanje je objavljeno u Boesni i Hercegovini, a kod nas je objavljena od strane izdavačke kuće Kreativni centar. Ocenila sam je sa pet zvezdica.
Druga pročitana knjiga je na mene ostavila neverovatno jak utisak. Njena apstraktnost i način upoznavanja sa likom su za mene nešto novo. U pitanju je Najnormalniji čovek na svetu, Ivana Tokina, izdanje Samizdata B92, knjiga MNOGO drugačija od njegovog Psa, što nisam očekivala. I dalje zatečena, ocenila sam je sa pet zvezdica i proglasila omiljenom knjigom meseca.
Treću knjigu sam čitala putem aplikacije Bookmate, o kojoj ću naknadno da pišem. U pitanju je čuveni Čovek po imenu Uve, švedskog autora Fredrika Bakmana, objavljen od strane izdavačke kue Laguna. Da li je ova priča o džangrizavom tarijem čoveku bez volje za životom, koji ponovo pronalazi osobe zbog kojih vredi živeti dobra kao što pričaju? Jeste. Da li je nešto najbolje što sam ikada pročitala? Nije. Ali svejedno je od srca preporučujem. Priča je divna, kao i film, koji sam, nakon čitanja knjige, iz nekog razloga još više zavolela. Ovog starog, nervoznog Šveđanina ocenila sam sa četiri zvezdice.
Knjigu koju sam pročitala u samom finišu aprila, kupila sam u muzeju Salvadora Dalija u Figeresu, mestu koje sam skoro deset godina želela da posetim. U pitanju je knjiga autorke Ketrin Ingram, pod nazivom This is Dali. Ova knjiga je kombinacija biografije i monografije, sa povremenim pripovedanjem kroz crteže i stripove. Mnogo sam čitlaa o Daliju i dugo nisam naišla na knjigu koja bi me o njemu naučila nešto novo, a ova je to uspela.
Što se knjiga koje želim da pročitam u maju tiče, mogla bih da završim dve koje sam počela, a uz to treba da pročitam knjigu Prihijatri, psiholozi i drugi bolesnici, Rodriga Munjos Avie, za čitlački klub čiji sam član, kao i Gejmenovo Upozorenje o sadržaju, koje je knjiga maja u Goodreads grupi čiji sam član. Volela bih da konačno jednu knjigu na biranje prepustim pratiocima na Instagramu, a mislim da će izbor da bude između dve laganije knjige i za kraj bih možda mogla ponovo da počnem sa čitanjem Čarli Boun serijala.
Što se knjiga koje želim da pročitam u maju tiče, mogla bih da završim dve koje sam počela, a uz to treba da pročitam knjigu Prihijatri, psiholozi i drugi bolesnici, Rodriga Munjos Avie, za čitlački klub čiji sam član, kao i Gejmenovo Upozorenje o sadržaju, koje je knjiga maja u Goodreads grupi čiji sam član. Volela bih da konačno jednu knjigu na biranje prepustim pratiocima na Instagramu, a mislim da će izbor da bude između dve laganije knjige i za kraj bih možda mogla ponovo da počnem sa čitanjem Čarli Boun serijala.
