Neverovatno je kako neko na osnovu toga kavi ste kao dete, može da predvidi šta će se sa vama dešavati u budućnosti.

Pre neki dan mi je bila majka i pitala me šta se desilo sa diplomom koju sam dobila od učiteljice. Pogledala sam u uramljeni komad papira na zidu i shvatila da je mastilo od stajanja skoro skroz izbledelo. Danas sam uzela unipin da pređem svako slovo, jer nisam želela da ova meni izuzetno draga poruka nestane zauvek.

Kao razred bili smo veoma bliski sa učiteljicom. Obožavali smo tu mladu i veoma kreativnu ženu. Kod nas se stalno nešto crtkalo, na razne načine se ukrašavala učionica. Ta žena je definitivno zaslužna za razvoj moje kreativnosti.

Sopstvenu kreativnost je ispoljila i kada se rastajala s nama na kraju četvrtog razreda. Svako iz razreda je dobio posebno izrađenu diplomu sa ručno ispisanom porukom koja se odnosi isključivo na njega. Jelena Ostojić je dobila diplomu za najpametnicu u kojoj je, između ostalog, pisalo kako zna da ću ja tu diplomu sigurno čuvati i da treba da pišem sve što mislim da treba - i uspeću.


Čuvala sam tu diplomu sa svim ostalim, a kada je trebalo pred fakultet da se preselim u Beorgad, majka mi ju je dala uramljenu, da me stalno podseća na reči moje učiteljice.

Što se pisanja tiče, definitivno je bila u pravu. Napustila sam i crtanje i fotografiju. Samo je pisanje opstalo. Svaki mali uspeh koji sam postigla bio je zbog pisanja. Krenula sam od pisanja dnevnika i kratih priča, nastavila sa pisanjem bloga. Zahvaljujući blogu sam dospela u kontakt sa muzičarima koje volim, imala prve objavljene tekstove u opipljivom mediju, počela da pišem na portalu koji obožavam. Sada radimo na novom projektu. I, šta ću ja da radim? Da pišem! I pomažem drugima pri njihovom pisanju. Pisanje će mi biti poziv, ukoliko se za tu stranu novinarstva odlučim. Pisanje je sve što imam.

Ako uspem u bilo čemu, pisanje će sigurno biti ključ tog uspeha. Učiteljica je bila u pravu.

Taj ispisani komad papira me je često podsećao da ne prestajem sa svojim piskaranjem i vraćao mi olovku (ili tastaturu) u ruke. Da nije bilo nje, verovatno bih i ovo batalila. Pisanje mi nikada nije bio omiljeni način izražavanja kreativnosti, ali je definitivno jedini koji će opstati i sve više počinjem da ga volim.

Ponekad se samo zapitam, šta su drugari iz razreda uradili sa svojom diplomom. Šta ako je i njima učiteljica tačno rekla šta treba da rade da bi uspeli, a oni su diplomicu ćušnuli negde i sada nemaju uputstvo?