Tokom moje poslednje posete Pančevu i Apolu, radila sam intervju sa Raduletom i Lekijem iz Ateist repa.
Ovaj intervju ste bili u mogućnosti da čitate i na portalu Svet gitara, ali ga objavljujem i ovde zato što ću svaki svoj intervju objaviti na blogu, ma gde on prethodno bio objavljen. Takođe, ovo je proširena verzija intervjua, u kom je zapisano sve što je u intervjuu izgovoreno. Neke stvari nisam objavila u okviru intervjua na portalu jer se previše udaljavaju od teme pitanja, ali pošto je ovo moj blog, na kojem mogu da objavim bilo šta, odabrala sam da i ta skretanja sa teme budu objavljena jer su u pitanju veoma kvalitetne misli.

• Ovo je prvi vaš album bez fizičkog izdanja. Da li ste se na to odlučili zbog internet generacija koje su došle?
  

Radule: Nije bez fizičkog izdanja, već fizičko izdanje kasni. Treba da se srede neki papiri i da se štampa disk koji će da izađe u roku od nekih dve nedelje. Radićemo i vinil, tako da nije ostalo samo na ovome. U principu, tu postoji jedan fenomen, a to je da brže opada interesovanje za download-ovanje celih albuma, nego što je opadalo interesovanje za cd kada se prešlo na digitaliju. Ljudi ne skidaju albume, već samo singlove koje nađu. Mislim da određen procenat publike koju imamo nemaju pojma o pesmama sa albuma. Znaju samo ono što se najviše sluša i ono što su našli na YouTube-u.

• Da li na ovom albumu više kritikujete određene pojave nego na prethodnim, ili ste samo oštriji i direktniji, pa se to više primeti?

Radule: Jeste direktnije. Rekao bih i da je konkretnije.

Leki: Ili smo samo možda matoriji, pa smo manje zabavni.

Radule: Možda smo i mi matoriji, pa je nama manje zabavna ova zajebancija koju nam priređuju vrhovi.

• Mislite li da su mladi sposobni da odu dalje od internet revolucije i urade nešto što je zaista korisno?

Radule: Zaista ne mogu da tvrdim da li hoće ili neće, to će vreme pokazati. Možda smo mi u toj nekoj silaznoj sinusoidi i valjamo se negde po dnu, ali i tim mladima ima da pukne jednog dana. Ili će ceo ovaj treći Vavilon otići dođavola.

Leki: Ja sam, nažalost, odavno izgubio veru u kolektivno spasenje društva. Po tom pitanju verujem samo u individualca ili manju grupu. Oni funkcionišu po rubovima društva, ali i društvo mora da bude funkcionalno da bi oni opstali na taj neki parazitski način. Bojim se da za nešto kolektivno nema nade.

Radule: Sve kolektivno je otupljeno i doktrinirano. Mislim da je sada u Srbiji veća indoktrinacija nego za vreme Tita ikada.

Leki: Ja sam za to da je u teoriji Sloba Milošević pobedio. Pre neki dan sam slučajno naleteo na emisiju o propadanju medija na N1 i shvatio da je on pobedio. On je počeo da reprodukuje svoju ideologiju.

Radule: Pobedilaje generalno taj projekat Velike Srbije koji je usađen ovde. Milan Nedić i ekipa će biti rehabilitovani kao da je sve okej. Činjenice i dokumenti govore nešto totalno drugo i  ti jednostavno ne možeš protiv toga. Onaj ko je elita, ko je zadužen za to da vodi društvo u nekom pravcu je odabrao takav pravac da ja tu ne vidim neku svetlu budućnost.

• Koliko ta tema o kojoj govorimo, a koja je u vezi sa internetom, ima veze sa onim: sedeću i pisati po internetu kako je scena propala, ali neću otići da podržim scenu jer ću za te pare radije popiti pivo?

Radule: Upravo ima veze sa takvim internet ratnicima! Primera radi, staviš neki event, prijavi se ne znam koliko ljudi, a dođe šestina tog broja.

• Pesmu „Usamljen oženjen” za album „Brkati gosti” ste izmenili do neprepoznatljivosti i toliko je prilagodili sopstvenom zvuku da se našla i na vašem albumu. Kakva je bila vaša saradnja sa Brkovima?

Radule: Ma to je naša pesma!

Leki: Nije to bila neka saradnja. Mi smo se sa njima upoznali u Splitu. Svirali smo sa njima jedno vreme i baš smo se dobro družili. Najbolje smo se družili na Lastovu. Zgotivili smo se s njima i postali smo drugari, tako da su nam oni samo rekli da odaberemo pesmu i nešto napravimo.
Napravili smo karantin. Izdvojili smo se, pošto je Raduletov studio na Pejićevim salašima, tamo kod Đorđa Čvarkova. Našli smo se jedan dan i dogovorili se da ne izlazimo dok ne završimo. Celu noć smo sedeli i radili i na kraju je ispalo stvarno dobro.

• Da li će ikada postojati „istina i pravda jednake za sve”?

Leki: Za početak bi bilo dobro da u našoj zemlji vlada barem pravo i to poštujući i sporvodeći zakone. I da su oni jednaki za sve. Pravda i pravo nisu isto, ali od nekud se mora početi. Istina je relativna stvar... Ali sve je to daleko.

• Ima li nade za rock/punk scenu i mladi bendovi će je održati?

Leki: Definitivno ima nade.

Radule: Ja kao primer često spominjem Random. To su klinci koji su u svojoj školi napravili takvu bazu... Nama fale mladi bendovi koji sviraju svojoj generaciji, kojima na svirke dolazi njihova generacija. Ne treba ti klinci da dolaze na Atheist Rap. Mi smo matori i pričamo neke druge priče. Trudim se da i dalje idem na svirke barem povremeno i da slušam bendove koje nikad nisam slušao. Super mi je to što na takvim koncertima vidim gomilu klinaca, a nikog od njih ne znam od ranije sa nekih drugih koncerata.

Leki:  Kad smo svirali sa Let3 na trgu meni je ćerka rekla „Tata, izvini, neću moći da dođemda te gledam”. Išla je to veče da gleda neke svoje drugare.

Radule: Ima i bendova i publike, samo postoji neki jaz od decenije. Mi smo ostali, Mitiseri su prestali da rade '96. Ot tad do pojave Red Union-a je bila neka rupa. Novosadska scena je imala rupu od nekih šest godina tokom kojih nije bilo novog benda. To je šest generacija.
Sada se opet vraćamo na onu ptiču o sinusoidama. To što je omladina neaktivna i što se prepušta tom ludom brodu bez kormilara, to je opet nalet takve faze.
Primera radi, u Mariboru postoji sjajan klub za svirke, ali oni nemaju nijedan noviji bend. Ulaz u klub je besplatan za srednjoškolce, a nijedan skrednjoškolac se ne pojavljuje.

Pop: Ni srednjoškolka!