Na kraju četvrtog razreda osnovne škole učiteljica je svakom od nas napravila diplomu. Na svakoj je bio natpis i tekst o osobi kojoj je namenjena. Na mojoj diplomi je, između ostalog, pisalo da zapisujem sve što mislim da treba. Setim se toga kad god pišem nesto na ovom blogu i u potpunosti se slažem sa tim.

Bilo da pišete priče, pesme, blog ili dnevnik treba da se vodite upravo tom mišlju. Možda nekom neće biti zanimljivo da čita o tome kako sam ja danas uživala u dobroj knjizi i šolji čaja, možda će neko smatrati da je moje mišljenje o nekoj temi neispravno ili čak potpuno nepotrebno. Ali, makar i najveća glupost bila u pitanju, ako vi, ja ili bilo ko drugi ima potrebu da o tome piše, onda je činjenica da to nešto ima određenu vrednost. Posebna nagrada je kada ljudi imaju pozitivne komentare na ono što pišete.

Pišite o svojim osećanjima jer će vam to pomoći. Pišite o svojim dogodovštinama jer će vam to ostati kao lepa uspomena. Pišite o događajima koji su za vas od posebnog značaja jer će vas to podsetiti da nikada ne treba da ih zaboravite. Pišite o svemu za šta mislite da je vredno i nikada nikome ne dozvoljavajte da to nipodaštava. Ne ustručavajte se. Papir trpi sve i nikome neće odati vaše reči ukoliko vi to ne želite.

Do sledećeg čitanja, uživajte. I napišite nešto.