Prošlo je mnogo vremena od kada sam poslednji put imala vremena da odgledam neki anime. Međutim, kada sam saznala da postoji anime o Isusu i Budi koji žive kao cimeri, a pritom nije dugačak, morala sam jedno veče da izdvojim za gledanje tog čuda.

Upitanju je anime koji ima dve OVA epizode i film koji traje nešto više od sat vremena. Isus i Buda odlučuju da idu na odmor na Zemlju, a, posle dugog većanja, za destinaciju biraju Japan. Oni iznajmljuju stan kod vrlo striktne starice i, ako se bogovi nečega boje, to je upravo ona. Naravno, moraju da se ponašaju kao obični ljudi, kako niko ne bi posumnjao ko su i naravno da mnogo puta uprskaju i, recimo, slučajno izvedu čuda pred ljudima, ali oni to, nekako, ne skapiraju.

Kompletna radnja je izuzetno komična, do te mere da tera suze na oči, ali, iako se radi o osetljivoj temi kao što je religija, ona ni u jednom momentu nije uvredljiva. Uglavnom su u pitanju bezazlene komične situacije, poput toga da Isusa u prodavnici prepoznaju kao Džoni Depa, pa se on totalno uživi u ulogu.

Uživala sam u gledanju ovog animea i definitivno ću da teram i druge da gledaju. Ukoliko ne volite klasični, anime, stil crtanja, neće vam biti problem da gledate ovaj film jer, iako ima neke momente u animaciji kosi su tipični za anime, stil crtanja nije toliko tipičan. Dakle, ako tražite dobru komediju i ne vređa vas što su dve svete figure deo nje, toplo preporučujem da pogledate Saint Oniisan!

Prednosti jednog marginalca, odnosno knjiga koju svi bolje prepoznaju po njenom originalnom nazivu - The Perks of Being a Wallflower - je jedna od onih koje ljude toliko oduševe, da ih ostave bez reči. Ja sam ostala bez reči na malo drugačijem nivou. Zaista nisam imala mnogo da kažem o ovoj knjizi na prvu loptu. To obično ne znači ništa dobro. Sudeći po tome da sam joj dala četiri zvezdice, očigledno mi se dopada, ali definitivno nije dorasla hajpu koji je oko nje stvoren.

Ova knjiga je veoma interesantna po pitanju formata - u pitanju je kompilacija pisama nepoznatoj osobi, u kojima glavni lik, Čarli, koji je novopečeni srednjoškolac, opisuje različite situacije iz svog života i to kako se oseća povodom svake. Radnja je smeštena u rane devedesete, a dok čitate ova pisma, ona nije ispresecana, već se svako pismo odlično stapa sa prethodnim u jedinstvenu celinu.

Verovatno je ono što je meni falilo prilikom čitanja je ta neka stvar za koju nagađam da će da se desi i koju očekujem tokom cele knjige, a koja povećava tenziju prilikom čitanja i daje na dinamici. Ova knjiga za mene nije imala takve momente. Međutim, kao i svačija svakodnevica, i Čarlijeva ima srećne i tužne trenutke. Bilo je nekoliko zaista komičnih delova, koji su uspevali da me nateraju da se nasmejem.

Sudeći po tome da sam knjizi dala četiri zvezdice, očigledno mi se dopada, ali definitivno nije dorasla hajpu koji je oko nje stvoren. Čitala sam je prošle godine i nisam sigurna da li bih je sada isto ocenila, tako da je vrlo moguće da ću joj se ove godine vratiti, da učvrstim svoje mišljenje o njoj. Prilično realistično pikazuje odrastanje tinejdžera kojeg su zadesile mnoge loše stvari u životu. Nisam još uvek odgledala film, ali nadam se da se neću razočarati jer ova knjiga deluje kao veoma dobar materijal za film. Iako možda nije najbolja knjiga koju sam u životu pročitala, priča je jedinstvena i svakako je preporučujem. 

Planirala sam da mnogo čitam u a prilu. Nisam stigla. Ponela sam mnogo knjiga na svoj desetodnevni put, ali sam bila toliko umorna da bi mi se prispavalo čim pročiam dva do tri reda. Terala sam sebe da barem završim poglavlje pre nego što mi glava klone, te sam tako uspela da završim jednu od tri započete knjige.

Sve u svemu, brojke za april izgledaju ovako: pročitala sam četiri knjige, odnosno 854 stranice. Očigledno je da knjige nisu bile obimne, te da zaista nisam mnogo čitala, ali skor je i više nego dobar jer sam tri knjige ocenila ocenom od pet zvezdica, dok sam jednoj knjizi dala ocenu od četiri zvezdice.

Prva knjiga koju sam pročitala je feministički priručnik za devojčice i dečake, pod nazivom Furam feminizam, koji sm spominjala u svom postu o knjigama o snažnim ženama. Na momente sam imala osećaj da je neko uzeo moje misli i pretočio ih u ovu knjigu jer su neka pitanja koja ja postavljam i smatram ih veoma logičnim postavljena od strane glavne junakinje i takođe smatrana veoma logičnim. Ovu knjigu je potrebno uvesti kao lektiru. Originalno izdanje je objavljeno u Boesni i Hercegovini, a kod nas je objavljena od strane izdavačke kuće Kreativni centar. Ocenila sam je sa pet zvezdica.

Druga pročitana knjiga je na mene ostavila neverovatno jak utisak. Njena apstraktnost i način upoznavanja sa likom su za mene nešto novo. U pitanju je Najnormalniji čovek na svetu, Ivana Tokina, izdanje Samizdata B92, knjiga MNOGO drugačija od njegovog Psa, što nisam očekivala. I dalje zatečena, ocenila sam je sa pet zvezdica i proglasila omiljenom knjigom meseca.

Treću knjigu sam čitala putem aplikacije Bookmate, o kojoj ću naknadno da pišem. U pitanju je čuveni Čovek po imenu Uve, švedskog autora Fredrika Bakmana, objavljen od strane izdavačke kue Laguna. Da li je ova priča o džangrizavom tarijem čoveku bez volje za životom, koji ponovo pronalazi osobe zbog kojih vredi živeti dobra kao što pričaju? Jeste. Da li je nešto najbolje što sam ikada pročitala? Nije. Ali svejedno je od srca preporučujem. Priča je divna, kao i film, koji sam, nakon čitanja knjige, iz nekog razloga još više zavolela. Ovog starog, nervoznog Šveđanina ocenila sam sa četiri zvezdice.

Knjigu koju sam pročitala u samom finišu aprila, kupila sam u muzeju Salvadora Dalija u Figeresu, mestu koje sam skoro deset godina želela da posetim. U pitanju je knjiga autorke Ketrin Ingram, pod nazivom This is Dali. Ova knjiga je kombinacija biografije i monografije, sa povremenim pripovedanjem kroz crteže i stripove. Mnogo sam čitlaa o Daliju i dugo nisam naišla na knjigu koja bi me o njemu naučila nešto novo, a ova je to uspela.


Što se knjiga koje želim da pročitam u maju tiče, mogla bih da završim dve koje sam počela, a uz to treba da pročitam knjigu Prihijatri, psiholozi i drugi bolesnici, Rodriga Munjos Avie, za čitlački klub čiji sam član, kao i Gejmenovo Upozorenje o sadržaju, koje je knjiga maja u Goodreads grupi čiji sam član. Volela bih da konačno jednu knjigu na biranje prepustim pratiocima na Instagramu, a mislim da će izbor da bude između dve laganije knjige i za kraj bih možda mogla ponovo da počnem sa čitanjem Čarli Boun serijala.

U aprilu sam bila dobra. S obzirom na to da sam tokom marta pročitala šest knjiga, toliko sam mogla da kupim u aprilu, ali sam se zaustavila na dve.

Prvu sam kupila kada sam drugu kupovala poklon za rođendan. Svakako sam planirala da ovu knjigu kupim u nekom momentu, pa što da ne baš tada. U pitanju je drugi deo knjige Bajka nad bajkama, Nenada Gajića, koji nosi (pod)naslov Dva cara. Knjiga je bazirana na srpskim narodnim bajkama i pripovetkama, kao i na slovenskoj mitologiji. Izdanje je Lagune, a maloprodajna cena iznosi 699 dinara.

Drugu knjgu sam kupila u muzeju Salvadora Dalija u Figeresu. U pitanju je knjiga This is Dali, autorke Ketrin Ingram. Posedujem mnogo Dalijevih biografija i monografija, ali nijedna nije  ovako kreativno sastavljena, sa toliko novih informacija kao ova. Platila sam je 17 evra u muzeju, ali možete da je nabavite putem sajta Book Depository po ceni od 12 evra ili manje, u zavisnosti od toga da li je na sniženju. Igrom slučaja sam otkrila da ova autorka ima knjige istog tipa i o drugim umetnicima, te jedva čekam da ih sve sakupim.

April je bio divan mesec. Pogotovu njegova druga polovina. Obeležilo ga je putovanje koje sam dugo čekala, kao i osobe sa kojima sam na tom putu bila. No, idemo redom.

Omiljeni koncert

U aprilu sam išla na samo jedan koncert, ali njega je svakako vredno spomenuti ovde. Prvi put sam slušala Damira Urbana van nekog festivala i stvarno sam uživala u svakoj sekundi. Njegov glas je divan, njegovo ponašanje na sceni je interesantno za posmatranje. Kompletne utiske možete da pogledate ovde.

Omiljena knjiga

Od knjiga koje sam pročitala u aprilu bih kao omiljenu izdvojila knjigu Ivana Tokina, pod nazivom Najnormalniji čovek na svetu. Omiljena mi je zbog toga koliko je apstraktna i koliko je detaljno izgrađen glavni lik. Biće tu post sa pročitanim knjigama, kao i tekst o samoj knjizi, te ću reći nešto više. Nisam sigurna da su mi se utisci potpuno slegli, iako sam je pročitala pre dve nedelje.

Omiljena serija/film/anime

I dalje nisam stigla da gledam ništa osim repriza Očajnih domaćica koje krajičkom oka posmatram na Fox Life-u. Ali, pošto je u pitanju gledanje, a i jutjub videi se gledaju, izdvojiću novi dnevni vlog, pod nazivom 368, veoma poznatog jutjubera, koji se zove Kejsi Najstat. Njegovi videi su jedino što sam gledala redovno ili uspela da odgledam ono što sam propustila ako nisam gledala redovno.

Prag je predivan neo-gotički grad, ali se njegove čari kriju i van strogog centra grada, nešto dalje od dvorca, Katedrale Svetog Vida i astronomskog sata. Jedno od tih divnih mesta, vrđavu Vyšehrad, sam vam spominjala, a danas vam donosim listu od pet stvari u Pragu koje su čisto traćenje vremena i/ili novca.

1. Astronomski sat

Da se razumemo, astronomski sat izgleda predivno. On nije džabe simbol Praga i zaista ga treba videti, ali čekati na krcatom trgu da on otkuca pun sat kako biste videli predstavu je potpuno besmisleno. Ova predstava je pomeranje različitih lutaka i nema apsolutno nikakvog smisla ukoliko nemate vodiča koji će da vam objasni o čemu se radi. Ne putuje svako sa agencijom, kako bi imao vodiča, a ja sam ga imala, pa od graje na trgu nisam čula ništa što je žena rekla.

2. Karlov most

Da ne bude zabune, Karlov most kao građevina jeste divan, ali ga samim prelaskom uopšte nećete videti. Prelazak je dobar ukoliko želite izbliza da vidite figure na njemu, ali definitivno je bolji izbor posmatrati ga sa nekog drugog mosta. Tek tako ćete ga zaista videti. Takođe, za prelazak iz jednog u drugi deo grada je mnogo efikasnije koristiti bilo koji od šesnaest preostalih mostova.

3. Zlatna ulica

Ova uličica sa minijaturnim kućama je lepa na oko i lepo ju je videti zbog toga što je u jednoj od kućica svojevremeno živeo Franc Kafka, ali, kako je veći deo kućica pretvoren u suvenirnice, nije vredno davati pare za ulaz u ovu ulicu, a čula sam da je karta paprena. No, postoji rešenje. Ako ne idete preko agencije i tamo kupite kartu za obilazak dvorca, trebalo bi da karta uključuje i odlazak u Zlatnu ulicu. Takođe, ulaz posle četiri sata posle podne je besplatan.

4. Trdlo/Trdelnik

Ova stavka nije mesto već hrana, ali je svakako precenjena. Trdlo ćete videti na svakom koraku u centru Praga, nešto ređe van njega. U pitanju je cilindrični kolač, šupalj u sredini, za koji svaki evropski grad kaže da je njihov i ima za njega drugo ime. U pitanju je mađarski kolač, košta oko 60 kruna, nekad i više, a za 100 kruna možete da se najedete tradicionalne hrane toliko da ne možete da dišete posle jela. Govorim iz iskustva. Ako baš želite da probte ovaj kolač, neretko štandovi koji prave isti postoje u Knez Mihailovoj, a, ukoliko još traje prolećni festival ispred Ušća. možete da ga nađete tamo.

5. Vaclavske namjesti

Ukoliko u Prag niste pošli u šoping, Vaclavski trg vas neće preterano interesovati. Ovo čak i nije klasičan trg, već pešačka zona poput Knez Mihailove - mada daleko šira - u kojoj su načičkani butici. Mi smo se ovde zadržavale samo jednom, kada smo ušle u prodavnicu ploča. Inače smo ga koristile kao i svaku drugu ulicu - da bismo stigle do odredišta. Osim muzeja na jednoj strani trga, i trgova u samom centru Praga na drugoj, u ovom trgu nisam videla ništa specijalno.


Postoji mnogo mesta i stvari koje su mnogo vrednije vašeg vremena od svega ovoga, samo ako malčice mrdnete iz strogog centra grada.

S obzirom na to koliko sam malo vremena imala za čitanje imala u martu i na to da sam najviše čitala u prevozu, prilično sam zadovoljna brojem pročitanih knjiga. Na kraju februarskog posta napisala sam spisak knjiga koje sam želela da pročitam tokom marta. Pročitala sam samo jednu knjigu sa tog spiska, dok sam umesot ostalih čitala neke druge. Ono zbog čega mi je žao je to što nisam imala vremena da pustim ljude sa Instagrama da biraju jednu knjigu koju ću čitati tokom meseca, ali to ćemo da popravimo ovog meseca.

Dakle, martovska kalkulacija je sledeća: tokom meseca sam pročitala pet knjiga, odnosno 1621 stranicu. Što se statistike tiče, bio je ovo prilično dobar mesec jer sam četiri knjige ocenila sa pet zvezdica, dok sam dve knjige ocenila sa četiri zvezdice.

Prva knjiga koju sam pročitala u martu bila je Žene koje su promenile svet, grupe autorki, a u izdanju Urban Readsa. Ovo su priče o 26 izuzetnih žena, poređanih hronološki, te tako knjigu otvara priča o fantastičnoj Hipatiji iz Aleksandrije, a zatvara je priča o jednako neverovatnoj Malali. Priče su veoma bliske mladima jer su ispričane u slengu, te mi je to bilo veoma interesantno, a naučila sam i neke nove stvari o ovim ženama. Knjigu sam ocenila sa pet zvezdica.

Sledeće što sam pročitala je Američki bogovi grafička novela Nila Gejmena, to jest prvi volume, koji nosi naziv Senke, a kod nas je izašla na isti dan kada i u Americi, zahvaljujući izdavačkoj kući Dibidus. Osim što prilično detaljno prati radnju romana, ova grafička novela i umetnost koja se u njoj nalazi oživljavaju Američke bogove na sasvim drugačiji način. Takođe, ne mogu a da ne cenim užasno dobre reference na druga dela. Ocenila sam je, naravno, sa pet zvezdica.

Knjigu Vitez sedam kraljevstava, Dž. R. R. Martina, u izdanju izdavačke kuće Laguna, htela sam samo da završim ovog meseca. Međutim, shvatila sam da se sećam nekih gluposti, a da sam bitne delove radnje zaboravila, te sam počela ponovo. Pustolovine Danka i Jajeta na teritoriji čuvenih Sedam kraljevstava, mnogo pre negošto se radnja Igre prestola dogodila, bile su malčice manje uzbudljive nego što sam očekivala, ali i dalje veoma zanimljive, te sam uživala u čitanju ove knjige i naposletku je ocenila sa četiri zvezdice.

Knjiga Medved i slavuj, Ketrin Arden je, kao što sam spomenula u favoritima marta, knjiga koja me je oduševila. Dibidus definitivno pogađaju u centar sa izborom knjiga koje prevode. Radnja je smeštena u srednjevekovnoj Rusiji, a glavna junakinja ima sposobnost da vidi čerte. Ketrin Arden se veoma dobro informisala o istočnoslovenskoj mitologiji i to je doprinelo da roman sveukupno bude magičan. Ovo delo ocenila sam sa pet zvezdica.


Za kraj, jedina knjiga koja je zaista bila na mojoj TBR listi, Baklja u noći, Sabe Tahir. Konačno sam pročitala nastavak Iskre u pepelu i, moram da priznam da mi se ovaj deo daleko više sviđa. Neke stvari su bile zaista nepredvidive što je samo doprinelo dobrom utisku. KDrugi deo knjige daje nam mnogo bolju sliku o likovima, a tako]e je i mnogo dinamičniji. Ova knjiga je definitivno zaslužila pet zvezdica.


Neke knjige sa martovske TBR liste će definitivno da se presele na aprilsku, jer bi bilo vreme da ih završim/pročitam. Dakle, bio bi red da konačno završim Isijavanje, Stivena Kinga, kao i da pročitam knjige Li Bardugo pod nazivima Opsada i oluja i Ruina i uspon, kako bih završila sa čitanjem Griša trilogije. Ono što nije bilo na martovskoj listi, što sam ipak želela da pročitam, a nisam, te već sada radim na tome je knjiga Furam feminizam, koju sam, zajedno sa još dve knjige iz ovog posta, spomenula u svom postu o knjigama o snažnim ženama. Takođe, volela bih da pročitam i knjigu Gemina, drugi deo trilogije Illuminae, koju su napisali Ejmi Kaufman i Džej Kristof, delo Najnormalniji čovek na svetu Ivana Tokina, kao i prvi deo trilogije Dom dospođice Peregrin za čudnovatu decu, Ransoma Rigsa.