O serijalu Stakleni presto sam čula samo najbolje. Jedva sam dočekala da bude preveden kod nas kako bih mogla da ga pročitam. Za sada imam pprvi deo serijala, uskoro planiram da kupim sledeća dva, a nadam se da će Laguna, kao što su njeni zaposleni rekli kada sam pitala, izdati i ostale delove do kraja godine. Posebno bih želela da skrenem pažnju na korice Laguninog izdanja, koje su mnogo lepše nego originalne.

Selena ima samo osamnaest godina, ali je najozloglaženiji ubica na svetu. Ona godinu dana provodi u rudniku soli, koji takođe nazivaju i rudnikom smrti, ali uspeva da preživi. Iz rudnika je odvode kapetan kraljeve garde i princ lično, kako bi bila jedan od takmičara u nadmetanju za kraljevog zatočnika. Ukoliko postane kraljeva zatočnica, ona će morati četiri godine da ubija za njega, da bi nakon toga bila slobodna.

Zanimljivo je posmatrati Selenine stadijume ponašanja, od momenata u kojima samo razmišlja koga bi ubila na koji način, do momenata kada se ona toliko ponaša kao prosečna osamnaestogodišnja devojka, da je teško poverovati da je surovi ubica. Sa njom prolazimo kroz kompletno takmičenje, ali i bujicu sećanja i osećanja kroz koja u tom periodu prolazi.

Nema dobre fantazije bez primesa folklora, tako da u ovom delu imamo zabranu magije, ali je određena vrsta magije ipak uspela da se provuče u vidu mitskih stvorenja i čudnih simbola. A u vezi sa tim čudnim bićima i simbolima dešavaju se čudna, skoro ritualna ubijanja jednog po jednog takmičara.

Knjiga sadrži mnogo napetih i neizvesnih momenata i, iako u nekim situacijama možete zaključiti šta će se desiti, do poslednjeg momenta se kolebate jer je pruženo više opcija koje izgledaju kao moguće, tako da radnja nije potpuno predvidiva.

Saba Tahir je radnju Iskre u pepelu smestila u vreme Starog rima. Marcijali su pobedili u ratu, a Skolari su najpotlačeniji narod u carstvu.

Imamo dve tačke gledišta. Sa jedne strane je Laja, mlada Skolarka, čiji su roditelji i sestra ubijeni od strane Marcijala zbog toga što su bili vođe pokreta otpora. Na samom početku knjige ubijaju joj i babu i dedu, a brata je odvode u zatvor. Njen glavni cilj je da oslobodi brata i zato se udružuje sa pokretom otpora i odlazi na Crnu stenu i na taj način špijunira za otpor.

Crna stena je nešto poput elitne vojne škole. Tamo momke i po koju devojku obučavaju oko 15 godina, kako bi postali najsurovije ubice pod nazivom maske. Jedan od onih koji tu obuku završavaju je Elija. On planira da dezertira na dan dodele diploma, ali nakon razgovora s augurom, besmrtnim čovekom koji može da čita misli i proriče sudbinu, Elija ipak odlučuje da ostane.

Prvih sto strana mi je Laja bila strašno dosadna. Naravno da joj se desilo nešto neopisivo strašno, ali njena nesposobnost i kukanje su mi jako išli na živce. Prava uzbudljiva radnja, kada je ona u pitanju, počinje tek sredinom knjige, ali svakako je vredno svakog momenta u kojem vam je do tada ova knjiga možda bila dosadna. S druge strane, Elijina poglvlja su mi zanimljiva od prve do poslednje rečenice, te knjiga nije bila kompletno dosadna, samo sam imala male zamerke tokom jednog dela čitanja.

Saba Tahir je u radnju ove knjige utkala i pojavu mnogih bića iz legendi, poput gulova, što mi se izuzetno dopalo. Ono kroz šta skoro svi likovi u ovoj knjizi prolaze nije nimalo humano, a zahvaljujući tome što u samom tekstu imamo i njihove unutrašnje monologe, mnogo brže dolazi do toga da se saosećamo sa samim likovima i imamo osećaj kao da zajedno sa njima prolazimo kroz sve muke.

Imala sam oseaj kao da ovog meseca nisam pročitala mnogo knjiga, pa sam morala da konsultujem Goodreads i vidim šta sam zapravo pročitala tokom meseca. Broj pročitanih knjiga ovog meseca nije facinantan, ali je okej, što se mene tiče. Pročitala sam četiri knjige, što je ukupno 1102 stranice. Čini mi se da ipak nije tako loše.

Prvu knjigu u julu pročitala sam na samom početku meseca. U pitanju je prvi deo serijala Stakleni presto, koji nosi isti naziv, a napisala ga je Sara Dž. Mas. Ova knjiga je odličan primer kakvo delo u žanru fantazije treba da izgleda. Nisam sigurna zašto, ali uvek me privuku knjige koje imaju lika koji je, ili je bio, rob. Ako je neko prošao kroz muku, automatski znate da će taj lik biti veoma dobro izgrađen. Ovu knjigu sam ocenila sa maksimalnih pet zvezdica.

Nakon toga, pročitala sam knjigu Cvet, koju su napisale Elizabet Kraft i Šej Olsen, a koju sam dobila od izdavačke kuće YA Vulkan jer sam, po njihovom mišljenju, napisala najbolji odgovor na postavljeno pitanje. Ova knjiga nije bila moja šolja čaja. Sama po sebi, knjiga nije toliko loša, samo nije nešto što ja volim da čitam. Ocenila sam je sa tri zvezdice.

Ovo su knjige koje sam pročitala pre čitalačkog maratona, organizovanog na jutjubu. On je trajao sedam dana, imao je sedam izazova, a konačni cilj je bio da pokušamo da pročitamo sedam knjiga. Kako veći deo ovog čitalačkog maratona nisam bila kod kuće, za čitanje sam imala manje od četiri dana, tako da sam pročitala dve knjige.

Ono što sam prvo pročitala, bila je grafička novela pod nazivom The Fog, koja predstavlja uvod u istoimeni film, ali nje napravljena nakon izlaska obe verzije filma. Oduševljena sam stilom crtanja, ali mislim da je mogla biti daleko detaljnija i bolje, jer bi tako bila mnogo lakša za razumeti. Čitanjem ove grafičke novele ispunila sam izazov da pročitam nešto za jedan dan. Ocenila sam je sa tri zvezdice.

Kako bih ispunila izazov da pročitam ishajpovanu knjigu, odlučila sam da konačno pročitam Krive su zvezde, Džona Grina, iako je to njegova knjiga za koju sam bila najmanje zainteresovana. Ova knjiga bila je daleko drugačija nego što sam očekivala, u pozitivnom smislu. Ocenila sam je sa četiri zvezdice. Knjigu nemam u fizičkom obliku, pa sam je čitala na mobilnom.

I ovog meseca sam kupovala knjige koje izuzrtno želim i na njih sam potrošila minimalno novca. Odlučila sam da upotpunim svoju Čarobnjak iz Oza kolekciju L. Frenka Bauma, koju je nekada izdavala Politika. Jednu od knjiga dobila sam u razmeni knjiga, a druge dve kupila za 180 dinara sve ukupno. Jedna je koštala 130, dok je druga koštala samo 50 dinara.

Jednu knjigu sam ovog meseca dobila na poklon. Vulkan je odlučio da sve young adult knjige izdaje pod imenom YA Vulkan. Napisala sam najbolji komentar na Instagramu i tako osvojila prvi primerak knjige Cvet, koju su napisale Elizabet Kraft i Šej Olsen. Knjigu sam već pročitala i prekosutra ću vam reći svoje generalno mišljenje, a za nekoliko dana i nešto detaljnije. 

Poslednja knjiga koju sam kupila u julu zapravo nije knjiga, već kratka glafička novela na engleskom jeziku. Zove se The Fog i zamišljena je kao period pre nego što počinje radnja filma The Fog. Kupila sam je na Kupindu i platila 450 dinara.


To su bili moji knjižni ulovi tokom jula, a tri od pet knjiga su već pročitane, što je prilično dobar osećaj. Dakle, ovog meseca je moja biblioteka postala bogatija za pet knjiga, a potrošila sam 630 dinara.

Kao i u junu, u julu sam takođe slušala Darka Rundeka uživo, ovog puta u okviru Šabačkog letnjeg festivala. Neverovatan je osećaj slušati ovog čoveka uživo i planiram da iskoristim svaku priliku za to, te ću ga slušati i za oko dve nedelje na Beer festu. Koncerti koji su takođe obeležio ŠLF, kojim ove godine nisam baš oduševljena, bili su nastupi Bjesova i Goblina. Koncerti Bjesova predstavljaju savršenstvo za mene, ali dugo nisam ušla u masu na koncertu Goblina i samo se isključila i posvetila muzici. Dovoljno je da kažem da posle ovog koncerta nisam bila u stanju da govorim tri dana.

Tokom jula sam dobila još jedno pismo iz inostranstva, ovaj put iz Nešvila, koji se nalazi u američkoj državi tenesi. Dobila sam veoma simpatičnu čestitku sa slikom hvatača snova u kojoj je bilo slatko pismo, a moja drugarica za dopisivanje iz Amerike mi je poslala i novčić.

Devojka iz Finske, čije mi je pismo stiglo tokom jula i našlo se u favoritima, bila je na koncertu u Norveškoj i, iako smo razmenile tek jedno pismo i u tom momentu njoj moje prvo pismo još nije ni stiglo, ona se setila koliko ja volim Norvešku i poslala mi je razglednicu iz Trondhajma. Srce mi je bilo puno kada sam je ugledala. Kada budem išla u Prag u decembru, definitivno ću joj poslati razglednicu.

Kako učim norveški, prvenstveno zbog slušanja jezika, odlučila sam da odgledam seriju SKAM. Ona je postala moj ubedljivi favorit među serijama. Ne bih da govorimmnogo sada, jer razmišljam o tome da napišem zaseban post o tome zašto je veoma bitno da odgledate SKAM.

Pre dva meseca, moja sestra je čitala nešto na ovom blogu i odlučila da pogleda šta je propustila u periodu kada nije čitala. Pronašla je tekst koji sam pisala o svojoj učiteljici i potrudila se da stigne do nje. Ona je bila veoma dirnuta tekstom. Kada sam, nakon toga, otišla kući, dogovorile smo se da odemo na piće. Jednoiposatni razgovor sa njom mi je veoma prijao i bilo mi je mnogo drago što smo, nakon skoro deset godine sele i popričale. Kako je tekst o tome kolika je njena uloga u mom pisanju i koliko je za to zaslužna, od nje sam dobila predivan rokovnik i hemijsku. Oduševljena sam ovim gestom i zaista sam ostala bez reči.