Počela sam da pišem kako mi je krivo što ovog meseca nisam čitala više i kako sam pročitala baš malo knjiga, a onda samproverila šta sam sve čitala tokom maja i shvatila da je broj počitanih knjiga definitivno veći nego što sam očekivala i sada ne mogu da da ne mislim o tome koliko bih pročitala da sam stvarno imala da sednem i čitam, a ne samo čitala pomalo usput. 

Tokom maja pročitala sam pet knjiga, odnosno ukupno 1299 stranica.

Prva knjiga koju sam pročitala u maju bili su Gradovi na papiru, Džona Grina. Kada su u pitanju ustisci ljudi o ovoj knjizi svi su mi rekli da im se nije svidela ili da je najlošija Grinova kjniga. Međutim, meni se veoma svidela, a ako je najlošija među svim knjigama koje je Grin napisao, onda mora da su ostale odlične. Knjigu sam ocenila sa četiri zvezdice, a moje kompletne utiske možete pročitati ovde.

Nakon toga, odlučila sam da čitam autobiografiju. U pitanju je knjiga Ja sam genije, koju je napisao Salvador Dali, umetnik čija mi ličnost u nekoj meri nije baš najomiljenija, ali čijem se delu divim. Bilo je veoma zanimljivo čitati o tome da on shvata kakva je osoba, ali ga to ne dotiče mnogo, kao i o tome kako je započeo njegov život umetnika. Knjigu sam ocenila sa pet zvezdica.

Treći po redu bio je još jedan knjižurak, ali knjižurak u kojem sam veoma uživala, U pitanju je How the Marquis Got His Coat Back, novela koja se nastavlja na radnju knjige Nikadođija, Nila Gejmena. U pitanju je sjajno delo, koje sam ocenila sa četiri zvezdice, a moj kompletan utisak možete pročitati ovde.

Nakon nekoliko kratkih knjiga, došlo je vreme da pročitam nešto obimnije, pa sam se dohvatila giganta pod nazivom Illuminae, koji su napisali Ejmi Kaufman i Džej Kristof. Iako knjiga ima 600 strana, pisana je u formi mejlova i raznih drugih prepiski, tako da je bila veoma brza za čitanje i pročitala sam je za jedan dan. Tome je doprinela činjenica da je u pitanju odlično delo u oblasti naučne fantastike i jedva čekam da Urban Reads konačno prevede drugi deo. Knjigu sam ocenila sa maksimalnih pet zvezdica i uskoro ću pisati više o njoj.

Peta i poslednja knjiga pročitana u maju bila je zbirka priča Dejana Stojiljkovića, koje nisu postale deo njegovih romana, objadinjenih pod nazivom Kišni Psi. Knjigu sam ocenila sa pet zvezdica, a najviše mi se svidela priča o našem poznatom piscu u ulozi lovca na vampire.


Neke knjige ovog meseca su bile manje, neke više obimne, ali sam prilično zadovoljna ishodom ovog čitalačkog meseca. Ostaje da vidimo da li će me ispitni rokovi sputati na mom čitalačkom planu tokom naredna četiri meseca.

Vrlo često book haul postove pripremam unapred, zbog toga što zahtevaju malo više posla i kada ih pišem u poslednji momenat obično, kao za inat, vreme bude odvratno ili se desi nešto drugo, pa fotke budu užasne i onda moram da odlažem objavljivanje posta. Najviše volim kada ovakav post napišem dosta ranije, pa ako kupim neku knjigu nakon toga, lako ga dopunim. Ali često kada napišem book haul post ranije, potrudim se da ne kupujem dodatne knjige, pa da post bude kompletan. To je dobra stvar kada je u pitanju apstinencija od kupovine. Zbog toga sam odlučila da je dva ujutru savršeno vreme za pisanje ovakvog posta.

Ovaj book haul će sadržati popriličan broj knjiga - sedam. U svoju odbranu, odmah napominjem da nisam kupila sedam knjiga, već da je veći deo našao mesto na mojoj polici kroz razmenu knjiga. Ispratila sam neke od knjiga koje sam spomenula u svom book unhaul postu, a na njihovo mesto došle su neke nove. Tako da nakon ovoga ne posedujem mnogo veći broj knjiga, samo nove naslove u zamenu za one koji mi se nisu svideli ili nemam nameru da pročitam.

Predstaviću vam prvo knjige do kojih sam došla putem razmene. Ima ih tri. Poštom sam poslala Maerstru, Špijuna i Poljubi kišu, Za uzvrat sam dobila tri knjige. Prva je Stara pinakoteka, Minhen, iz edicije Veliki svetski muzeji. Knjige iz ove edicije počela sam da sakupljam jer su u to vreme bile 200 dinara u Evro Giuntiju. Međutim, njihova stanardna cena je oko 500 ili 700 dinara i to mi je bilo mnogo da dajem za ove knjige jer sam za isti novac mogla da kupim romane koje jako želim da pročitam. Tako da mi je bilo neizmerno drago što sam ovu knjigu uspela da ulovim na razmeni.

Druga knjiga je Utvara, koju je napisao Ju Nesbe. Znam da je ovo deveta knjiga u serijalu o Hariju Huleu, ali zaista želim da pročitam ovaj serijal i da nabavim sve knjige u nekom momentu, tako da mi je bilo bolje da nabavim devetu preko razmene, nego da čekam, pa da kasnije plaćam svaku. Maloprodajna cena ove knjige je oko 1200 dinara.


Za poslednju knjigu dobijenu u ovoj razmeni do sada nisam čula. Jesam rekla da neću uzimati bilo kakve knjige, ali ova je ono čemu žanrovski težim. Ukoliko se pokaže kao promašaj, barem je nisam platila i za nju sam dala knjigu koja me uopšte ne interesuje. U pitanju je knjiga Trgovac ukletim knjigama, koju je napisao Marčelo Simoni, a čija je maloprodajna cena oko 800 dinara. Mislim da sam u ovoj razmeni prilično dobro prošla.

Knjigu Gradovi na papiru, Džona Grina, sam tehnički kupila, ali sam za istu sumu novca prodala drugu knjigu, tako da mi na kraju to sve dođe kao da sam je dobila u razmeni jer mi se utrošeni novac vratio, tako da sam opet bila na nuli. Ovo je izdanje Urban Readsa i maloprodajna cena je oko 900 dinara. Ovo je knjiga koju sam želela baš dugo, i već sam je pročitala, a utiske o njoj moći ćete da pročitate uskoro. O ocenjivanju i svemu ostalom govoriću u sutrašnjem wrap up postu.

Sledeće tri knjige sam kupila. U pitanju je jedna knjiga na koju sam slučajno naišla i dve koje želim baš, baš dugo. Sve tri kupljene su po odličnim cenama.

Prva u nizu je knjiga o kojoj ste već imali prilike da čitate, a to je How the Marquis Got His Coat Back, Nila Gejmena. Iako nisam ni znala za postojanje ove knjige i impulsivno sam je kupila, ne vidim to kao problem jer sam je odmah pročitala, veoma mi se svidela i u pitanju je Nil Gejmen, kojeg obožavam. Pronašla sam je u Vulkan knjižari, a cena je bila 330 dinara.

Za osamnaesti rođendan dobila sam Biblio Vampiro, priručnik o vampirima i od tada želim Priručnik o vukodlacima, Roberta Kurena. Međutim, dati preko 1000 dinara za ovu knjigu koja, iako ima sjajne ilustracije, ima više ilustracija nego teksta i nije ne znam kakvo književno delo, je mnogo. Međutim, Laguna i Delfi imali su akciju 3 za 999. Momak je odlučio da kupi sebi tri knjige, ali kako treće nije bilo, ja sam se uvalila u pogodbu, te kupila ovu knjigu za 300 dinara, što smatram okej cenom.

Poslednja knjigu koju sam kupila šmekam veoma dugo. Vulkan ima tri gumena izdanja knjiga Dejvida Deja. Dvanaestog maja je ova knjižara imala nešto poput noći knjige, tako da je ceo asortiman knjiga bio na 20% popusta. I dalje sam ovu knjigu platila 1400 dinara, ali to je svakako bolje nego 1760 dinara, koliko iznosi puna cena. Preostale dve knjige uspela sam da nađem onlajn, a cena im je ekvivalentna ovoj Vulkanovoj sniženoj, te ću ih najverovatnije kupiti na taj način. Knjiga koju sam ovom prilikom kupila, nosi naziv The Battles of Tolkien. Osim što ima prelepe gumene korice, puna je mapa i prelepih ilustracija, tako da je čist melem za oči.

Iskreno, ponosna sam na to što sam se otarasila knjiga koje me ne interesuju i u zamenu z anjih dobila naslove koje jedva čekam da pročitam, ili sam već pročitala. Takođe, iako sam kupila tri knjige, u pitanju su naslovi koje već neko vreme želim da kupim, tako da svoju policu polako punim knjigama koje su apsolutno željene dug period vremena, umesto da na njih stavljan knjige kupljene impulsivno, samo zbog toga što su jeftine.

Ne bih dužila sa uvodom u ovaj post. Znate šta vas čeka u nastavku teksta. Dodala bih samo da je neviđeno lepo pre sedam ujutru sedeti u parku u Skojevskom naselju. Mogla bih ovo da počnem da praktikujem češće, pa da mi to bude počasna omiljenost svakog meseca.

Kao i svakog puta, krenućemo od muzike. U maju sam bila na samo dva koncerta, ali nisu oba zaslužila da se nađu u ovom koji jeste je koncert pionira grčke stoner scene, benda Nightstalker. Bio je to odličan koncert. Moje detaljnije utiske o njemu možete pročitati ovde.

Počasno spominjanje dobija Koncert rumskih bendova, koji je, nakon dužeg vremena, bio poprilično kvalitetan, barem što se muzičara tiče. Publiku zaista ne bih komentarisala.

Izvan muzike ovog meseca imam tri favorita. Prvi je uspešna razmena određenog broja knjiga, koje sam vam spomenula u svom prvom unhaul postu. Koje knjige sam dobila u zamenu za one kojih sam želela da se otarasim, moći ćete da pročitate u sutrašnjem postu.

Druga omiljenost maja meseca je predivna kutija za čaj koju sam kupila od Magic Box Kiki. O radovima ove devojke već sam vam pričala u jednom od unboxing postova. Ireni sam dala okvirnu ideju šta bih volela na kutiji, a ona me je oduševila svojim izborom slike i citata. Potrefila je kao da se znamo godinama. Takođe, kutija je daleko veća nego što sam očekivala.

Poslednja, ali možda najvažnija stvar su moje nove naočare. Prvi razlog zbog kojeg su mi omiljene je taj što je ram prelep, a platila sam ga oko 800 dinara, a drugi je što su mi konačno potrefili dioptriju i progledala sam!

Jun je nekako lepo počeo. U pet ujutru sam popila čaj gledajući izlazak sunca, sada je sedam, a ja sedim u parku, uživam u tišini i već sam završila sa pisanjem posta. Ukoliko ceo mesec budem ovako lepo raspoložena i smirena, kao i produktivna, moguće je da će biti daleko više favorita kada se on završi.

Ovaj tekst čeka na objavu od 29. jula i mislim da je krajnje vreme da ga objavim. Još tada sam htela da ga objavim odmah, ali sam imala neke planove  oko objavljivanja postova o knjigama, koje na kraju nisam sprovela u delo, tako da mi je nekoliko postova ostalo ne objavljeno.

Dugo nisam čitala ništa biografskog tipa. Ova autobiografija jednostavno nije mogla da čeka, nakon što sam je se konačno dokopala i pročitala sam je vrlo brzo nakon što sam je kupila.

Ostavila je bolji utisak na mene nego većina biografskih dela koje sam čitala, jer se ne odnosi strogo na samog Bilija Ajdola, već se može saznati mnogo o početku pank pokreta u Britaniji kao i bendovima koji su se tad razvijali.

Sama knjiga je koncipirana tako da je podeljena na tri razdoblja života Bilija Ajdola: London, Njujork i Los Anđeles.

Londonski deo prati njegove muzičke početke, začetak pank scene sedamdesetih, priču bendova kao što su Sex Pistols i Siouxie and the Banshees, kao i, naravno, nastanak čuvenog Ajdolovog benda Generation X. Bilo je fantastično kroz redove pratiti druženja članova ovih bendova, kao i odlaziti na koncerte legendi alternativne muzike sa Bilijem kao vodičem.

U njujorškom delu Bili odlazi u Ameriku u potrazi za muzičkom srećom. Sada se priča više fokusira na svog glavnog lika, počinje MTV ludilo i vrtoglavi uspon londonskog pankera izblajhane kose, upadanje u vode teškog zavisništva i večite ljubavi. Ovo su momenti u kojima ova rok zvezda upravo to i postaje. Neverovatno je koliko čovek može da bude obuzet porocima i utiče na to da mu se sopstveni život raspada, ali kada je muzika u pitanju ne pravi greške i ostaje na visokom nivou.

Period Los Anđelesa je loš period za ovu ekscentričnu ličnost. Zaglibljen u živom blatu droga, koje ga sve češće vuku ka svetlosti, stravična saobraćajna nesreća zbog koje gubi nekoliko veoma značajnih filmskih uloga i dobitak plodova ljubavi, ali gubitak same ljubavi. Toliko uspeha u svetu muzike, a sve manje poriva da se istom bavi.

Bilo je zanimljivo saznati o čemu zaista govore pojedine pesme, na koji način i u kakvim okolnostima su napisane, otkriti kako je bilo živeti pankerski život u vremenu začeća panka i u šta sve može da te uvuče vrtlog rokenrola. Stekla sam utisak da je ovo svojevrsna isposvest, a ne samo zapisane činjenice iz života.

Bili Ajdol knjigu završava u momentima u kojima se njegov otac bori za sopstveni život, te sam kraj ostavlja gorak ukus, ali i pomisao da ima nade.

Ovaj muzičar ima više života nego mačke i kroz ovu autobiografiju zajedno sa njim prolazimo kroz sve do sad proživljene i i sami ih proživljavamo. Ne mogu i ne želim da sakrijem oduševljenje.

Jedino što bih volela je da sam knjigu čitala na engleskom, jer su u tekstu puns i neke stvari koje ne mogu da se prevedu na srpski, pa su smišljali alternativu, ili jednostavno zvuče nakaradno kad se prevedu, te sam svaki čas morala da čitam objašnjenja u dnu stranica. Ali dobro, preživela sam.

Pre ove knjige, na blogu sam pisala samo o jednoj knjizi koja mi se nije svidela. Bio je to Leš u fundusu, Mirjane Đurđević. Ali ono što razlikuje ove dve knjige je to što mi je Leš u fundusu bio poprilično zabavan, sve do raspleta koji me je razočarao. Međutim, u ovoj knjizi sam vapila za nekim dobrim delom, koji će zaista da mi se svidi. Taman kad bih naišla takav deo, desilo bi se nešto što ga  kompletno upropasti.

Maestra nije ono za šta je predstavljaju. Nije sjajan triler sa glavnom junakinjom poput Lisbet Salander iz Muškarci koji mrze žene (Bože, kako mrzim taj prevod! Zašto jednostavno nije moglo da se zove Devojka sa tetovažom zmaja?!). Laguna je ovu knjigu izreklamirala na način na koji mislim da nije adekvatan ako se pogleda sama radnja. Da, ima primesa trilera, ali ono što ova knjiga jeste, je erotika. I nema ništa loše u tome, samo bi bilo lepo to naglasiti, kako bi ljudi koji ne vole erotiku znali šta ne treba da kupuju. Tek nakon čitanja sam proverila po internetu i shvatila da ga u drugim zemljama predstavljaju kao triler/erotiku i daleko bolju verziju knjige Pedeset nijansi sive (samo sa manje BDSM momenata) što je skroz u redu. 

Džudit Rašli je obrazovana, inteligentna žena, koja kasnije pokazuje koliko može da bude nemilosrdna, ali L. S. Hilton kao da želi da pokaže da je njena najbitnija odlika to što je nimfomanka. Dakle, kod jedne obrazovane žene koja voli umetnost i čiji je cilj da ima sopstvenu galeriju, koja žudi za tim da se profesionalno ostvari po bilo koju cenu i veoma je dobar mastermajnd, kako bi Amerikanci rekli, najbitnije je to što ona mnogo voli da upražnjava seks.

Bila bi ovo sjajna priča da nema forsiranja seksualnih scena koje nisu ni erotske, već sasvim prostačke i kojima se posvećuje velika pažnja, iako su potpuno irelevantne. Iako mi je veći deo knjige skroz u redu, a ima čak i baš odličnih momenata, ne mogu da se otrgnem lošem utisku baš zbog toga što je inteligentnost i kompletna strategija jedne osobe podređena njenim seksualnim porivima.

Pošto je Sandra sa bloga Stsh's Book Corner rekla da možemo da se osećamo tagovanim, pa uradimo ovaj tag na svojim blogovima, ja sam odlučila da se osećam tagovano. Odgovore na neka od ovih pitanja sam možda otkrila ukratko dok u nekim drugim postovima, ali mi se svidelo što ovde mogu da ih obrazložim.

Izbor žanra

Zaista volim mnoge žanrove, poput fantazije, epske i naučne fantastike, istorijskih romana, mistike... Možda mi najviše prija epska fantastika sa primesama mistike, ali se u poslednje vreme sve više okrećem naučnoj fantastici.

Nabavka knjiga

Kupujem i nove i polovne knjige, mada češće polovne zbog toga što je moguće naći veoma očuvane knjige po veoma niskim cenama. Nove knjige uglavnom kupujem u knjižarama, a polovne online, preko kupinda i Fejsbuk grupa za prodaju i razmenu knjiga. Najbitnije mi je da knjiga nema nikakva oštećenja. Dođe mi da plačem od muke kada vidim ispodvlačenu knjigu ili izlomljene korice.

Format

Uvek ću se radije odlučiti za fizičku knjigu, međutim, format elektronske knjige svakako ima prednost kada je u pitanju čitanje u gradskom prevozu. Vrlo često fizičku knjigu čitam kod kuće, a na telefonu imam elektronsku, kako bih mogla da čitam i kada stojim u busu. Neretko nakon čitanja elektronske knjige istu kupim u fizičkoj formi jer zaista želim da je imam. Takođe, u elektronskoj formi čitam knjige za koje nisam sigurna da li će mi se svideti, pa ne želim da dajem novac za njih. Sadržina je svakako bitnija od formata knjige.

Mesto za čitanje

Kad sam kod (roditeljske) kuće, najviše volim da čitam u fotelji, s obzirom na to da mi je majka potpuno ispremeštala sobu, tako da sada deluje mnogo  udobnije, nego ranije i fotelja je na mnogo boljem mestu. Generalno čitam u krevetu, bilo da sam knjigu uzela pred spavanje ili u toku dana. 

Koliko knjiga mesečno pročitaš?

Ova brojka definitivno nije fiksna. Od kad sam se vratila redovnom čitanju nisam još nijednom pročitala ispod dve knjige, a kada mi je baš dobar mesec ili čitam manje obimne knjige tokom meseca, uglavnom pročitam pet do šest. U suštini, nije mi bitan sam broj knjiga koji pročitam. Naravno da mi je drago kad pročitam više, ali ne zbog toga što onda mogu da kažem da sam pročitala 6 knjiga za mesec dana, već zbog samog užitka čitanja.

Notesi i obeleživači

Obožavam i jedno i drugo. I skupljam i jedno i drugo. Iako imam gomilu obeleživača, često mi se desi da umesto njih koristim papiriće. Međutim, počela sam da za svaku knjigu koristim odgovarajući obeleživač kako bi bili od koristi, a ne samo skupljali prašinu. Notese skupljam i koristim na redovnom nivou, ali ne pišem mnogo o knjigama u njih. Kada pišem utiske o knjizi radim to odmah nakon što je završim jer mi je bitan generalni utisak, a ne svaka sitnica, zbog toga što su mi prikazi knjiga spoiler free, pa te sitnice svakako ne mogu da spomenem.

Čudne navike

Nisam mogla da se setim ničega što mi je zaista čudno kada su u pitanju moje čitalačke navike. Kao što je i Sandra napisala u svom postu, ne mogu da zamislim dan bez čitanja i to je možda nekim ljudima čudno. Takođe, čitam gde god stignem, na ulici, dok čekam bus ili u busu, u čekaonicama, ležeći, sedeći, ili stojeći, nije ni bitno.

Nadam se da vam je ovaj tag bio zanimljiv koliko i meni, Generalno volim tagove i mislim da treba da ih radim više, ali retko kad nađem neki koji mi se baš sviđa, a da je prilagođen tekstualnoj formi, odnosno da nije u pitanju YouTube tag. Takođe, ukoliko vam je zanimljiv, možete slobodno da se osećate tagovanim.