Kako ste juče mogli da čitate o oktobarskoj KZM kutiji sa knjigom na srpskom jeziku, danas je došao red na to da vidimo šta su u Knjižari za mlade u kutiju sa knjigom na engleskom jeziku.

Znam da, pošto ste već odlučili da klinkete na ovaj post, veovatno želite da vidite šta se nalazi u ovoj kutiji, ali možemo li, molim vas, da odvojimo momenat, vratimo se na prethodnu fotografiju i obratimo pažnju na ovu preslatku sliku na samoj kutiji? Moj prvi zadatak nakon ovoga je da probam da skinem nalepnice tako da je ne oštetim, kupim ram za fotografije i uramim je. Možda je i obojim pre toga.



Knjiga koju sam dobila nosi naziv Instruction for a second-hand heart, a napisala ju je Tamsyn Murray. Knjiga na prvi pogled deluje zanimljivo. Ne verujem da ću imati neko negativno mišljenje o njoj. Moram da napomenem da sam oduševljena reljefnom koricom i da sam jedno deset munuta sedela i prelazila rukom preko nje.



Što se tiče stvari koje sam dobila uz knjigu, nije ih bilo mnogo, ali sam se veoma oduševila svakoj od njih.
Za početak, sastavni deo (skoro) svake KZM kutije - bukmarkeri. I ovog puta su predivni.



Kada sam ugledala sledeću stvar, bukvalno sam skakala od sreće. Volim sve što ima motive mape. Bukvalno čekam da mi padnu pare s neba pa da konačno kupim novčanik i to sa motivom mape. Kada sam izvadila ovu stvaričicu, prvo sam pomislila da je torbica/novčanik za siću, pa mi se onda učinilo kao tabakera (?). Zatim sam konačno otvorila i shvatila da je u pitanju ogledalo. Totalno sam oduševljena, zaista. Prelepo je!



Sledećoj stvari sam se obradovala kao detence. Prvo sam bila oduševljena jer sam dobila blokčić i totalno nisam obraćala pažnju na korice. Kada sam ga otpakovala iz celofana, videla sam da uz njega ide i neki drveni štapić i na sekundu mi ništa nije bilo jasno.



Pošto apsolutno nisam obratila pažnju da na korici piše scratch paper, povukla sam štapićem po papiru, ugledala prelepe boje i mom oduševljenju nije bilo kraja.  Tačno znam šta ću da radim sa ovim. Nažalost, listovi će biti iscepljeni iz blokčića, ali uveravam vas da je to dobro. Ukoliko ovo budem koristila u formi blokčića, škrabaću gluposti i propašće. Ono što ja želim da uradim je da delove ovih listova koristim kada počnem sa creative jorunaling-om. Tako će biti sačuvani zauvek.
Uz sve ove stvarčice u kutiji dobila sam i gumicu za brisanje, koju ću da držim kao ukras jer je previše lepa da bih je izobličila korišćenjem.



Iako u ovoj kutiji nije bilo mnogo stvari i knjiga mi je na prvi pogled okej, ali ništa preterano posebno smatram ovu kutiju najboljom koja je do sad stigla, jer je sve što je pratilo knjigu predivno. Cena kutije na engleskom jeziku je 1350 dinara sa poštarinom. Ukoliko ne želite da se bakćete sa naručivanjem stranih knjiga preko neta i čekate čitavu večnost da stignu, ovo se i te kako isplati, pošto retko koja knjiga na engleskom jeziku kod nas košta ispod 1500 dinara, a većina je daleko skuplja.

Nakon komplikovanog puta i malčice izazvanog stresa, koje sam vam opisala u oktobarskom Trešu meseca, oktobarske kutije Knjižare za mlade su konačno stigle. Ovaj post će se, kao što vidite iz naslova, baviti onom sa knjigom na srpskom jeziku.

Malo je falilo da vam se sada ispovedam oko toga zašto favorita nije bilo dva meseca i zašto septembarske favorite pišem početkom novembra, a onda mi je nešto postalo čudno. Kako ja to u septembarske favorite pišem ono što su zapravo oktobarski i zašto septembarskih favorita nema kada pogledam u odeljak Favoriti meseca??? A onda sam skapirala... Nisam stavila dobar tag. *facepalm*

Dakle, favoriti oktobra.

Kao i svakog meseca, počećemo s koncertima. Ovog meseca nisam posetila mnogo koncerata. Razlog za to je delom to što sam prvu trećinu meseca bila van Srbije, a kad sam se vratila neke koncerte sam propustila jer sam bila bolešljiva. Generalno, nije mi se ni išlo na previše događaja.

Prva svirka na koju sam otišla u oktobru bilo je Zatvaranje bašte KST-a, gde sam slušala Samostalne referente, KKN i E-Play. Stvarno sam se odlično provela to veče. Poslednja svirka na koju sam otišla bio je koncert Bolesne Štenadi i Mortal Kombata u Novom Sadu.  Iako me je publika na pola smorila, ovaj događaj mi spada u omiljene jer ovi bendovi i organizatori, za razliku od većine, poštuju novinare koji pišu, te smo svi dobili akreditacije. Takođe, Bio je to odličan vikend iako nisam uspela da provedem mnogo vremena sa svakim od svojih prijatelja tamo, ali bitno je da sam ih videla, makar na kratko.

Prođe vikend kao da ga nije ni bilo. #Newspapers #Nedeljnik #train #ticket #ride #concert #press #passport #traveling from #NoviSad to #Belgrade

Фотографија корисника Sugar Pill (@_semjonova_) дана 24. Окт 2016. у 9:22 PDT

Prošlog meseca nije bilo treša meseca jer sam bila previše srećna zbog činjenice da sam u Norveškoj, da jednostavno nisam želela da se okrećem bilo čemu negativnom. Međutim, pošto već preko dvadeset dana nisam tamo, imam potrebu da istaknem sve ono loše, kad je već idila oko mene nestala.

Već sam vam opisala svoju aerodromsku jurnjavu u Oslu pri povratku za Srbiju. Ono što me je ovde najviše iznerviralo i zaslužuje status smeća meseca je teta na pasoškoj kontroli koja nije mogla da mi pomogne, iako sam bila u panici i imala deset minuta do leta. No, ne želim joj posvetiti mnogo pažnje, samo naglasiti da je ne volim.

Naredne dve stavke odnose se na Sajam knjga. Oba dana odlaska tamo po jedan negativan utisak.

Pri mom prvom odlasku na sajam, neprijatno iskustvo sam doživela tamo gde sam ga najmanje očekivala - na štandu striparnice Darkwood. Problem nije tako ozbiljan da će da dovede do toga da ih više ne volim ili prestanem da kupujem kod njih, ali ga ipak i dalje vidim kao problem.

Na štand sam došla sa drugom. Ja čitam mange i stripove, on ne. Zastajemo na ivici štanda da pogledamo šta ima i devojka koja tu radi pita druga šta nam treba. Nakon što sam rekla da tražim Sendmena, ona je izrazila svoje čuđenje što ja čitam stripove a drug ne, sve vreme naglašavajući kako je to neobično, kao da sam vanzemaljac.

Nakon toga ulazimo na sam štand, stižemo do sredine i dečko s kojim smo prošle godine razgovarali o izdanjima Betmena drugu pruža prospekt s novim izdanjima, dok mene u potpunosti ignoriše. To me je toliko iznerviralo, da sam samo pokupila šta mi je trebalo i otišla sa štanda.

• Proleće: Nada umire poslednja: Rita Hejvort i iskupljenje u Šošenku

• Kvarljivo leto: Nadaren učenik

• Jesen: Gubitak nevinosti: Leš

• Zimska priča: Metod disanja

U septembru sam odlučila da naručim dve KZM kutije Knjižare za mlade. Jednu sa knjigom na srpskom, a drugu sa knjigom na engleskom jeziku. Utiske o prvoj kutiji mogli ste da čitate u jučerašnjem postu, dok su danas utisci bolji.

U septembru su mi stigle dve kutije Knjižare za mlade. Ovde ćemo zajedno otvoriti jednu od njih - onu sa knjigom na srpskom jeziku. Prvi utisak je da je ovo pomalo recikliranje julske kutije i da je potrebno malo više noviteta, ali da kutija generalno nije loša.

Kako bih našla sve ono što bih eventualno želela da posetim u Stavangeru, prvo sam posetila Trip Advisor sajt. Mnoga od mesta koja su na istom preporučena sam posetila, dok neka, nažalost, nisam uspela. Dobila sam ideju da spomenem ta mesta kako bih objasnila zašto neka nisam posetila, a i kako bih vam pokazala ona koja jesam, ali ih iz nekog razloga nisam spomenula u postovima.

Trip Advisor preporučuje Lysefjord i još nekoliko drugih fjordova koje, nažalost, nisam imala priliku da vidim. Neću prežaliti to što nisam bila svedok tih lepota prirode, ali razlog što nisam otišla tamo je taj što do njih može da se ode samo brodom, a te ture su veoma skupe. Možda jednog dana.

Druga preporučena stavka je stari Stavanger. Oni su ga u ovim predlozima baš raskomadali na parčiće. Definitivno sam posetila ovo mesto jer je to sam centar grada i već sam pisala o tome i o još mnogim drugim stvarima izvučenim iz centra Stavangera kao posebne destinacije.

Kopala sam po stranici da nađem i sastavim sve stvari koje su naveli kao odvojene, a koje u stvari pripadaju starom Stavangeru.

O nekima sam već govorila, te neću kačiti fotografije i pisati mnogo teksta jer se sve to nalazi u postu linkovanom dva pasusa iznad. U spomenuto spadaju stavangerski muzej nafte, Ovre Holmegate, odnosno najšartenija ulica u Stavangeru, katedrala i Valberg toranj.

Jedna od stvari u koju sam ulivala mnogo nade je Kulturhus. Čula sam da je to mesto na kojem se okupljaju studenti i nadala se da ću se baš na tom mestu sprijateljiti s nekim. Međutim, nije ispunio moja očekivanja. Kulturhus je zgrada u kojoj se nalaze biblioteka, kafić i bioskop. Ne bih rekla da na spratu ima nešto prezanimljivo, pošto se retko ko penjao tamo. I u okolini nije bilo baš mnogo ljudi, te sam odustala od ovog mesta.

Nakon dve nedelje uživanja u najlepšoj zemlji koju sam do sada posetiladošlo je vreme da se krene kući. Deseti oktobar nije baš bio moj najskrećniji dan. Fejlovi su počeli od ranog jutra. Ozbiljno. Od svitanja.

Prvo smo, u šest ujutru, u polusnu stigle na aerodrom. Sestra je konstantno komentarisala kako nije znala da su u čekaonicu uveli ovaj ili onaj novitet, što je meni bilo sumnjivo. Takođe, osim devojke za šankom, nas dve smo bile jedine osobe ženskog pola. No, nismo se previše obazirale, sve dok nam jedan dečko nije prišao i rekao da sedimo na heliodromu, ne na aerodromu. Još desetak minuta smo sedele tu da se dobro ismejemo, a onda prešle na aerodrom.

Na stavangerskom aerodromu sam se snašla bez ikakve muke. Čekirala sam se, pronašla gejt, pa sela da iskuliram do polaska aviona. Pri ulasku u avion sam se raspitala da li mogu da ostanem u tranzitu u Oslu i rečeno mi je da moram, jer mi je razmak između letova samo 55 minuta.

Nakon četrdesetpetominutnog leta stigla sam u Oslo. Najpre su nas neko vreme držali u avionu. Zatim nam je rečeno da je avion stao dalje od aerodroma i da će nas autobusom odvesti do njega. I gde su nas odvezli? Na preuzimanje prtljaga. Pola deset je, moj let je u pet do deset, moram kompletno ponovo da se čekiram, a na televizoru iznad glave vidim da mi je gejst zatvoren!

U panici trčim na sprat na carinsku kontrolu. Nakon što sam panično naglasila da kasnim, puštaju me preko reda. Kao za inat, u žurbi prolazim kroz skener sa pasošem u ruci i po prvim put pištim. Tu me još zadržavaju, ali ne onoliko koliko bi trebalo jer su se smilovali. Ili ih je jednostavno iziritiralo moje nervozno cupkanje.

Poslednji dan boravka u Norveškoj došao je red na obilazak muzeja umetnosti. On se nalazi u blizini onog jezera koje sam vam spominjala u postu u kojem sam opisala svoju šetnju od Våland tornja do univerziteta. Iskrena da budem, veoma sam se radovala poseti ovom muzeju i imala sam veoma visoka očekivanja.

Pre samog obilaska pogledali smo predivne ali precenjene suvenire. Na samom ulazu započinjala je izložba stavangerskog crtača i grafičara koji se zove Per Dybvig. Naziv same izložbe je Look what the bird found. Išli smo sa kustoskinjom koja je govorila o izložbi, što meni apsolutno ništa nije značilo jer je pričala na norveškom.

Utisci o ovoj izložbi su mi pomešani. S jedne strane, oduševili su me crteži u ramovima, po zidovima i na podu, kao i statue koje su prikazivale životinjski svet, ponašanje čoveka prema prirodi i životinjsko oponašanje ljudskih bića. Pošto je Per takođe i novinar, izložba obuhvata dosta dela koja su, po mom mišljenju, obične škrabotine. Gomila reči ispisana ružnim rukopisom koja je uramljena i okačena kao umetničko delo. Deo izložbe koji je bio donekle zanimljiv je bio zid prekriven malim portretnim skicama. Jedan period vremena skicirao bi čoveka kojeg je taj dan video na televiziji. Za svaki dan u godini po jedna skica. Od svih tih ljudi prepoznah samo Umberta Eka i Radovana Karadžića. Kakva kombinacija.