Samim početkom meseca prisustvovala sam onome što je trebalo da bude veliki povratak benda Oružjem protivu otmičara. Povratak je bio, a koliko veliki, to možete pročitati u tekstu kojisam pisala za Helly Cherry. 

Samo nekoliko dana kasnije bila sam na koncertu bendova Svarun i Kalevala, a ovaj koncert ostavio je poseban utisak na mene.

Proslava Dana Svetog Patrika počela je ranije uz Scordice i Irish Stew, a nastavljena je na sam praznik, tradicionalnim koncertom Ortodox Celts-a.

Nojzovali smo uz Artan Lili, čija su sjajna podrška i veoma pozitivno iznenađenje za mene, bili Crvi. Bilo je lepo posle nekoliko meseci ponovo proćaskati s Lilijevcima. A sebe sam počastila.

Nakon godinu dana proživeh ponovo prekide stvarnosti i to tri sata duge. Koncert benda Kanda kodža i Nebojša bio je sjajan koncertni završetak meseca. Slušati Oliverove bisere je uvek super zabavno!

Iako je od događaja o kom ću vam pisati prošlo skoro nedelju dana, jednostavno ne mogu da se ne osvrnem i ispričam vam svoje doživljaje.

Naime, u nedelju mi je javljeno da u ponedeljak idem na koncert ruskog benda Kalevala. Ovaj koncert je spominjan kao mogućnost da ću ići, ali sam ja u potpunosti zaboravila na to. Ukoliko nisam slušala bend do sada, volim da preslušam po nešto sa jutjuba pre nego što odem, čisto da znam šta mogu da očekujem. Preslušah tako (ili bolje reći ispremotavah) nekoliko pesama Kalevale i pomislih kako su prilično kul, ali su više tradicionalne, nego što su metal. Štaviše, bile su mi nekako... Pop. Nisam bila sigurna šta da očekujem od ovog koncerta.

Kad sam došla, prvo me je iznenadilo to što masa pre početka koncerta ne stoji napolju, već je klub solidno pun. Ali, kontam da je krivac za to kiša. Ili možda ipak to što nije bilo mnogo klinaca, a ipak je to generacija kojoj je bitnije da pije ispred, nego da sluša muziku. Uvek je bilo tako i uvek će biti.

Zatim sam, zamislite, ja kao novinar, dobila narukvicu! To me nije mnogo iznenadilo jer sam čula da su Route011 super kao organizatori i pretpostavila sam da će biti tako. S obzirom na to da je koncert bio u klubu DOB-a, nisam mogla bog zna koliko da iskoristim tu narukvicu, ali bolje da je dobijem ikad, nego nikad.

Prvo smo slušali srpsko-ruski sastav Svarun. Muzika im je okej, sviđa mi se. Međutim, vokal se jedva čuo i morala sam da čitam s usana i nagađam o čemu pevaju. Ono što me je nerviralo tokom koncerta je ponašanje njihove pevačice. Ništa lično. Generalno veoma ljupka devojka. Međutim, kada kažem da volim kada bend u praznom klubu svira kao da je pred punim stadionom, ne mislim baš na ovu pojavu tokom Svaruna. Pevačica je konstantno pozivala publiku da tapše, viče, ili šta god, konstantno je bivala iskulirana i na to odgovarala sa uživljenim "Volim vas! Super ste!" i slično. Na šta se masa prilično smejala... Da nije bilo svog tog cirkusa, verujem da bih prilično uživala u koncertu ovog benda.

Dok su se članovi Kalevale pripremali da izađu na binu, spazila sam basistu koji je nosio kilt i dokolenice na štraftice i to mu je donelo veliki nalet sreće. Jednostavno ne možete da ne volite štraftice!

Bend me je iznenadio već prvim tonovima. Zvučali su mnogo žešće nego na studijskim snimcima. Bili su pravi metal, dok je vesele tradicionalne melodije preuzeo vokal. Bilo je zaista moćno. Totalno su me oduševili! Posebnu pažnju privukla mi je njihova pevačica. Kao hipnotisana sam blenula u nju ceo koncert. Ima neku specifičnu energiju koja te celog obuzme. Glas neću ni da komentarišem. Veći deo koncerta sam stajala tako zablenuta, kao da mi je pred očima klatno, dok sam malo kasnije iskoristila prednost svoje narukvice, otišla iza ograde i sela na stolicu čike iz obezbeđenja, pošto je on nestao u akciji. I, naravno, nastavila da blenem. U jednom momentu razmišljala sam da li da ih pitam da sviraju Kaćušu, ali je momak iz publike, izgovorivši nekako nakaradno ime ove pesme, obavio taj posao, te čusmo moju omiljenu rusku pesmu. Pred kraj koncerta shvatih kako mi se već neko vreme po mislima mota da nakon koncerta odem u bekstejdž i Kseniji poklonim svoj omiljeni medaljon koji sam napravila i nosila to veče. Srećom, bend je nakon koncerta pozvao publiku na binu da se fotkaju, te nisam morala da se blamiram ulaskom u bekstejd i objašnjavanjem zašto su tu. Popeh se na binu i sačekah iza mase (nije mi nešto stalo do toga da budem na fotki, pa se nisam gurala sa kao od brega odvaljenim likovima).

Započeh razgovor, onda sačekah jer nas je neka vrlo kulturna devojka prekinula bez izvinjenja, pa rekoh Kseniji da mi se jako svideo njihov nastup i da imam poklon za nju. Objasnila sam joj da sam ogrlicu sama napravila, da mi je to omiljena i da želim da je ona ima. Po mojoj proceni, bila je veoma prijatno iznenađenja. Izgrlila me je. Zatim mi je rekla kako bi i ona želela meni nešto da pokloni. Uhvatila me je za ruku, skočile smo sa bine (jer ko još, pobogu, koristi stepenice?) i provela me je kroz masu do stola sa merch-om. Očekivala sam da zgrabi neku sitnicu tipa magnetić ili tako nešto i da mi da. Međutim, ona se okrenula prema meni i pitala me koju veličinu (majice) nosim. Podigla je sve ljude tamo na noge kako bi našli žensku s majicu, dok sam ja stajala zabezeknuta. Prislonila je majicu na mene da vidi da li mi odgovara (osećala sam se kao dete kom majka kupuje majicu) i poklonila mi je. Zahvalila sam joj se od srca, rekla da me je jako iznenadila i da se nadam da ću uskoro imati priliku da čujem Kalevalu ponovo.

Otišla sam iz DOB-a pod jakim utiskom. Što zbog samog nastupa ovog benda, što zbog pojave  njihove pevačice i saznanja koliko je fina i divna. Ovo će mi zasigurno biti jedna od najlepših koncertnih uspomena.

Fotkao Jovan Mihajlović  za Helly Cherry

Nikada nisam bila filmofil. Nikad me nije smaralo da odgledam deset epizoda serije ili animea za dan, ali mi je zato gledanje filma prosečne dužine od sat i po vremena uvek bilo naporno i dosadno. Naravno, uvek postoje izuzeci. Filmove mogu da gledam u dva slučaja: sa nekim, pod uslovom da ta osoba može da podnese moje konstantne glupe komentare i zapitkivanja (da, ja sam taj smarač kog nijedan ljubitelj filmova ne voli), ili kada odlučim da ponovo, po ko zna koji put odgledam Crnog bombardera ili LOTR. Moje znanje o glumcima doseže toliko da znam jednog ili dva najpoznatija i po kojeg koji me zanima. Svedimo oba na jedno ime - Džoni Dep.

Nedavno se na mom repertoaru, iz čiste znatiželje, našao The Revenant. Videh scene iz filma po televiziji, ovo je jedini momenat u kom mi je Di Kaprio lep, pa valjda nemam puno da izgubim ako je loš. Ako ne računamo dva i po sata života, koje u tom momentu i onako ne bih pametno potrošila. Radnja nije baš najdinamčnija, ali toliko je scena koje su tako artsy da sam se naprosto zaljubila u film. Mnogo je pažnje posvećeno detaljima i rezultat toga je predivan. Mene, kao osobu koja poprilično obraća pažnju na sitnice, je to baš kupilo. Plus je Di Kaprio rasturio. Lik ima minimalno teksta, a tako je dobro odglumio da je vredelo čekanja da onog prokletog Oskara o kojem svi pričaju dobije baš za ovu ulogu. Zajebite i Titanik i sve ostalo, ovo je pravi momenat za njega!

U roku od nekoliko dana dva puta odgledah Trumbo-a. Nisam sigurna, ali mislim da sam relativno skoro naišla na knjigu po kojoj je rađen ovaj biografski film o Trembou. Nisam se trudila da saznam detalje o njemu, samo sam želela da vidim zašto je taj pisac i scenarista bitan do te mere da je snimljen film o njemu. A i glavnu ulogu glumi Brajan Krenston. S tim čovekom nema greške. On može da odglumi sve - od smotanog oca koji se boji sopstvene žene u komičnom sitkomu, do neprikosnovenog Voltera Vajta. Priča je sjajna, ceo film je vizuelno jako lepo odrađen i ostavio me je u razmišljanju.

Skroz je super osećaj kada veliki filmofil, koji konstantno skida i gleda filmove, oda priznanje tebi, neznalici koja je rendom uzela i skinula film da bi ga odgledala, da je to jedan od najboljih filmova koje je gledao u životu. Nije teško pretpostaviti da je film sjajan. Nominacija za Oskara ne pada s neba. S tim što mene nije privukla ta nominacija (za nju nisam ni znala), već jedna jednostavna korica knjige. Takođe, gledajući ovaj film odlučila sam da odgledam još nekoliko koji se u njemu spominju.

Toliko sam oduševljena ovim filmovima da je to zabrinjavajuće. Već razmišljam šta sledeće da skinem i odgledam i bojim se da će društveni život od sada da bude još nepostojaniji jer će život da mi se pretvori u bioskop.