Neverovatno je kako u po' noći, kad mi se ćefne, mogu brzo i lako da se našminkam, a kad idem u grad treba mi pola sata, pa još ne ispadne dobro.
Enivej, imala sam fotosešn.:') Konačno imam leepe slike. Pa izvol'te.:3

Bili smo u poseti privatnom univerzitetu Educons u Sremskoj Kamenici. U delegaciji koja je predstavljala fakultet su, između ostalih, bili i onaj atletičar što je bio u Londonu na olimpijadi, pa je završio u bolnici (ne znam kako se zove) kao student univerziteta i Zoran Stanić iz PGS kao budući student istog. Zoja baš i nije ostavio neki utisak jer je bio pretih i ljudi nazad ga nisu čuli. A i ova jedna mu je morala postavljati pitanja, jer je sve kratko pričao. Ali dobro, oprostićemo mu, jer znamo da je tih i stidljiv i da se ne oseća prijatno kad mora da govori pred velikom grupom ljudi.
Elem, ja sam išla na smer klasičnog slikarstva. Najviše me je oduševila ogromna slika inspirisana Salvadorom Dalijem, koja je stajala u hodniku.
Prvo smo išli u atelje, gde su slikali živi model. Samo što mi nismo odmah skontali da je to živ goli dedica, već smo mislili da je lutka, pa smo malo zagledali.:')
Nakod posete ateljeu smo išli u kabinet za ručnu grafiku i tamo su nam detaljno objasnili kako se sve to radi.:3

Još samo dvadeset i tri dana! Za trideset minuta dvadeset i dva.:3 Do čega odbrojavam dane? Odbrojavam dane do jednog od najvećih spektakla koje imam priliku da vidim u životu svome! O Ramštajnu pričam, da, da. Zašto je jedan od najvećih spektakla? E, pa zato što niko nema takav scenski nastup. Ničiji scenski spektakl se ne može porediti s njihovim, počevši od efekata, do najbizarnijih momenata, kao što je onaj u spotu za Buch Dich.:')