Jun je bio poprilično lep mesec, tako da je iznedrio nešto više favorita nego obično. Kao i uvek, počeću od muzike. U junu sam išla samo na jedan koncert, što je za mene veoma neobično. Nisam imala mnogo vremena za koncerte, ali mi se, iskrneo, nije ni išlo. Čuvam se za septembar i oktobar, kada ću gledati pregršt muzičara i bendova koje obožavam, a pre toga treba preživeti i letnje festivale. Dakle, koncert koji, ne da je obeležio jun, već i kompletnu godinu, bio je koncert Darka Rundeka. Svašta ljudi danas nazivaju spektaklom, ali ono što se 15. juna moglo videti i čuti na Tašmajdanu je bilo pravo savršenstvo i veliki spektakl. Sve je bilo predivno, od muzike, preko koreografija, kostima, vizuelnih efekata, do emocije. Moje detaljnije utiske o ovom koncertu možete pročitati ovde.

Možda ste do sada već primetili da volim Ali Express. Ovog puta stigao mi je još jedan predivan sat sa sazvežđima i gomila totalno ludih metalnih bedževa, među kojima su se, naravno, morale naći mačke.

Tokom juna pokrenula sam sopstveni YouTube kanal. Nisam ga preterano šerovala po društvenim mrežama i za njega zna više stranaca nego mojih prijatelja. Iako sam početnik i sve ovo će mi za koju godinu (ako nastavim da snimam) verovatno izgledati totalno smešno i loše, veoma mi prija da snimam i editujem videe, kao i da dobijem povratne reakcije ljudi koji ih gledaju. Ovo je zabavan način da vežbam engleski, kao i da nestane trema koju imam kada sam ispred kamere.

Ukoliko čitate ovaj blog relativno često, znate da sam pohađala Školu medijske pismenosti. Škola se završila pre mesec dana, dobila sam sertifikat. na sajtu Centra za marginu, objavljen je prvi deo mog završnog rada koji se bavi Straight Edge pokretom. Takođe sam pozvana kao predavač sledećeg semestra i govoriću o odnosu alternativne muzike sa medijima i politikom.

Katrin Berndt, jedna od mojih omiljenih jutjuberki, kreirala je fejsbuk grupu za ljude koji je gledaju. Ta grupa je najpozitivnije mesto na internetu i u njoj sam pronašla svoju prvu prijateljicu za dopisivanje. Zove se Anne i živi u Finskoj. Pre neki dan mi je stiglo pismo sa ilustracijom Male Mu iz crtanog Mumijevi. Bilo je to prvo pismo koje sam dobila iz Finske. Anne mi je napisala osam stranica i oduševljena sam! Verujem da ćemo se dugo dopisivati, a možda, jednog dana, i upoznati.

Protekla tri meseca pohađala sam časove norveškog. Poslednjeg dana juna imala sam završni test prve polovine A1 nivoa. Kompletno ovo iskustvo mi je omiljeni deo ne samo juna, već mog života. Norveški je jezik koji veoma volim i jako sam srećna što mi dobro ide. Pošto sam položila ovaj test, od septembra krećem na drugi deo kursa, nakon kojeg ću dobiti sertifikat A1 nivoa. Nakon toga ću, naravno nastaviti dalje, sve dok ga ne budem govorila kao maternji.

Jun je, sve u svemu bio poprilično miran, ali lep mesec. U julu me čeka mnogo knjiga koje želim da pročitam, a kako je prošlo pola meseca, uveliko radim na tome. Takođe ću preostalu polovinu meseca iskoristiti da se vidim s nekim dragim ljudima, da se malo češćće pojavljujem ovde, dok ću na samom kraju meseca malo đuskati na Šabačkom letnjem festivalu.

Federalni šerif je još jedno u nizu Benediktovih džepnih izdanja. Ovo nije kratki roman. Pre je duga priča. Stotinak strana duga, ali s obzirom na dimenzije same knjige i veličinu fonta, nije to neka dužina.

Radnja se odvija u razuzdanom Teksasu, tokom vlasti bezakonja. Federalna vlada šalje svog šerifa da preotme vlast od mafije i ponovo uspostavi vladavinu zakona. Priča prati dvoje ljudi. Siromašnu devojku kojoj je vladar tog dela Teksasa ubio porodicu, a nju muči i izgladnjuje sa ciljem da pristane da se uda za njega. Svoj spas ona pronalazi u novopridošlom federalnom šerifu.

Ovaj neverovatno uglađen i dobro vaspitan mladi gospodin se lokalnoj mafiji prestavlja kao sušta suprotnost onoga što jeste. Ubrzo postaje strah i trepet malog grada u koji su ga poslali.

Kompletna priča je veoma dobro i detaljno razrađena i puna preokreta. Ne mogu da kažem da isti ti preokreti nisu pomalo predvidivi, ali ne kvare kompletni utisak, koji je dobar.

Ukoliko ste znatiželjni po pitanju daljeg zapleta ove priče, prihvatite se ove knjige. Neće vam oduzeti mnogo vremena. Sasvim je realno da je pročitate iz jednog ili dva puta.

Salvador Dali, bez imalo suzdržavanja, u svojoj biografiji opisuje koliko mu je od još od ranog detinjstva stalo da bude u centru pažnje i da bi bukvalno uradio sve, samo da tu pažnju i dobije. Kada pročitate da je maleni dečak krvnički išutirao sopstvenu sestru, koja je još beba, shvatate da takvom biću cilj opravdava sva sredstva.  A njegov cilj bio je pažnja.

On pokazuje da je apsolutno svestan svoje genijalnosti i ima taj uobraženi stav koji pokazuje da je takođe svestan i da mu niko nije ravan. Dali otvoreno govori onima na višim pozicijama od njega, poput faklultetskih profesora, da nemaju dovoljno znanja da ispituju nekog kao što je on.

Ne krije da je u životu imao postupke koji nepobitno pokazuju da je loš čovek, jer mu nije ni stalno da bude dobar, već da na bilo koji način dobije ono što hoće, da neometano ispolji svoju ekspresiju i bude primećen kao umetnik u onoj meri u kojoj je zaslužio.

Njegovi momenti ljudskosti upućeni su jedino Gali, ljubavi njegovog života. U ovoj knjizi, zbog vremena u kojem je pisana, to nije spomenuto, ali svako ko je barem malo istraživao o životu Salvadora Dalija zna da je i on osetio svu okrunost koju je emitovao prema drugima, ali od strane osobe koja mu je najviše značila - Gale. Tako da možemo reći da je karma tu odradila svoje.

Uvek sam bila veliki poštovalac dela Salvadora Dalija i dela njegove ličnosti. U mnogim situacijama opisanim u ovoj knjizi bi mi se kao čovek totalno zgadio, da nisam očekivala tako nešto od njega. Neke stvari koje je radio zarad ekscentrizma su naprosto užasne i nedopustive, ali nešto me navodi da pomislim da bi, da nije bilo tih momenata u njegovom životu, kao umetnik takođe bio drugačiji.