Ovog meseca nema mnogo favorita, ali su ovih nekoliko stavki veoma bitne za mene. Nekako, što manje stavki ima, to su mi značajnije.

Kao i uvek, započeću muzikom. Ovog januara sam bila samo na jednom koncertu, što je za mene veoma čudno, jer se dešava da idem i na dva do tri koncerta nedeljno. Međutim, ispitni rokovi rade svoje. Po prvi put sam bila na prvojanuarskom koncertu Kanda kodže i Nebojše i bilo mi je zaista divno.

Fotografisao Jovan Mihajlović za Helly Cherry

Nakon što smo Marija i ja donele odluku da i njen nakit prodajemo u okviru moje stranice Sugar Pill Jewellery, osvojile smo besplatno fotografisanje od devojke koja se zove Andrijana Božić. Zahvaljujući njoj imamo predivne profesionalne fotografije nakita i još nekih sitnica za naše profile na društvenim mrežama. Kompletna saradnja bila je jedno prelepo iskustvo.

Fotografisala Andrijana Božić

Pred sam kraj meseca, postigla sam saradnju sa dve izdavačke kuće, a u toku su pregovori i sa trećom. Ovo je odlična stvar jer ću manje novca izdvajati za knjige i na taj način više uštedeti, a takođe će ove saradnje na dobar način doprineti blogu koji upravo čitate. Jedva čekam da vam prenesem utiske o knjigama koje sam dobila - očekujte to uskoro!

Povratak kazanove je jedna skroz u redu i skroz fiktivna novela o, logično, povratku Kazanove u Veneciju. Kompletna radnja obuhvata period od dva do tri dana, tokom kojih Kazanova boravi u kući prijatelja kojeg je slučajno sreo.

Bez dinamične radnje, ovo je priča o jednom starcu koji skuplja deliće slike svoje mladosti, u kojoj je bio zavodnik kojeg nijedna žena nije mogla da odbije. U ovoj noveli provlače se slike seksualnosti karakteristične za priče Artura Šniclera, čiji su neposredni opisi seksualnosti u vreme u koje je živeo i stvarao (kraj 19. i početak 20. veka) bili veoma kontroverzni

Kroz priču se pojavljuje i dosta istinitih činjanica o Kazanovi, ali je veći deo novele fiktivan, koncipiran tako da, bez previše radnje, prikaže misli i dela jednog starog čoveka koji i dalje mašta o mladim ženama. Šta više, oslanjajući se na svoj šarm sada kada na mladost i dobar izgled više ne može, on je spreman na sve kako bi ponovo u svom naručju imao mlade žene.

Nisam oduševljena ovom novelom, ali isto tako nisam ni razočarana. Upustila sam se u čitanje bez očekivanja, a unutrašnji monolozi koji se provlače kroz čitavo delo i kompletna ta psihološka strana ove priče mi je sve vreme držala pažnju.

• Kako Goblini imaju Probe u kojima svi učestvuju? Da li se to dešava samo kada dolazite u Srbiju ili se one odvijaju putem interneta? Ipak je tehnologija čudo.

• Znači ormar je odlična gluva soba.

Jednostavno, kada se nalaziš u ormaru, tu se nalazi masa odeće koja zadenfuje taj zvuk i praktično dobijaš savršenu gluvu sobu.

U ovoj noveli dugačkog naziva glavni junak i onaj koji se čitaocima obraća je Junior, indijanski dečak koji živi u rezervatu. Njegovi roditelji su alkoholičari, sestra ne izlazi iz podruma. Najbolji drug mu je siledžija Drčni, koji svakodnevno biva pretučen od strane sopstvenog oca, a onda svoj bes iskaljuje na drugima. Junior voli da crta karikature. Mnogo njih je zalepljeno u ovaj dnevnik i prate njegovu priču.

On shvata da u rezervatu nema budućnost, te već nakon prvog dana srednje škole govori roditeljima da želi da se školuje u Rirdanu. Rirdan je belački gradić, koji se nalazi na 35 kilometara udaljenosti od indijanskog rezervata. Nekada je Juniora tamo vozio tata, nekada je stopirao, a u najorem slučaju prelazio ceo put peške. Ono što je njemu bilo bitno je da izlazi iz rezervata.

Od kako je, na neki način, napustio rezervat, na Juniora se sručila lavina strašnih događaja. Izgubio je mnogo ljudi, na različite načine, polazeći od toga da sa svojim najboljim prijateljem nije razgovarao jer je napustio pleme, pa dolazeći do tragičnih gubitaka.

Ono što me je oduševilo kod ovog dela je snaga volje ovog dečaka. Čak i kada su se događali najgori scenariji, on je ostao pri svojim ciljevima. Dok bi druge osobe posle svega što se desilo najverovatnije dozvolile sebi da utonu u depresiju, Junior se borio i sačuvao svoju vrcavu ličnost. To me je podsetilo na mnogo ljudi kojima kao da su se u životu događale samo loše stvari, a oni su ipak ostali pre svega dobri ljudi, a takođe i pozitivni, uporni ljudi koji guraju do svog cilja.

Junior me je podsetio na ljude koji zaslužuju najveće poštovanje. Bila mi je čast da prođem kroz sve ove muke sa njim. Ovo je jedina knjiga koja me je zamalo dovela do suza. Ali, iako je Juniorov život prepun tragičnih događaja, njegov duh je i dalje veseo. To je ono što me je posebno fasciniralo, što mi je donelo uživanje i zbog čega sam ovu knjigu pročitala za jedan dan.