Svi se gadimo najpopularnijih naslova u novinama. Pogotovo mi koji smo novinarstvo odabrali kao budući poziv. Svi kritikujemo popularne dnevne vesti, ni ne pomišljajući da smo baš mi, kao čitaoci istih tih naslova, zaslužni za njihovo popularizovanje.
Svi mi (kad kažem mi mislim na čitaoce, gledaoce i slušaoce generalno) prevrćemo očima na vesti o Kosovu, Evropskoj uniji, Južnom toku i Rusiji i: O, Bože, opet humanitarne akcije. Samo nam izvlače novac iz džepova, a ko zna gde će to da ode.
Nama je daleko zamimljivije da gledamo Velikog brata, Farmu i ostale emisije čija je svrha pretvaranje naroda u stado. I Ko kaže da su svađe i međusobno psovanje javnih ličnosti u rialiti emisijama jednako nekulturni kao svađe i međusobno psovanje pripadnika političkog sektora u političkim emisijama?!
Naš narod (kao i svi srodni) ima veliku potrebu za begom od stvarnosti i okupiranjem nebitnim stvarima. Najbitnije za naš narod je, svakako, ko je pevao na Novakovoj svadbi, koliko je zvanica bilo, koliko je novca potrošio (Kako se samo usuđuje da rasipa svoj pošteno stečen novac?!), kako mu se zove sin i koliko je kilograma imao kad se rodio.
Trenutno najaktuelnija tema u našoj državi je rođendan Cecinog sina. Gde je slavio, ko je bio, ko je šta jeo, ko je pevao, koliko je novca Ceca iskeširala, kao i to šta je mlađani Veljko dobio za rođendan i šta je njegova draga sestra obukla i sa kim je došla.
To je ono što okupira misli našeg naroda. I posle novinarstvo ne valja! Novine plasiraju ono što vi želite da čitate. I novinska industrija je biznis. Da bi opstala, plasira ono što publiku najviše zanima.
Da, ja shvatam da se naš narod okreće svakakvim zanimljivostima sa estrade (poput vesti koje su boje Severinine gaćice) da bi skrenuo misli sa svakodnevnih nedaća, ali, pošto već volite da čitate slatke tračeve i u širokom luku izbegavate bitne političke (ili neke druge vesti), nemojte se žaliti na (ne)kvalitet današnjeg novinarstva.
A što se tiče praćenja pomenutih vesti i programa radi skretanja misli i razonode, nemojte, ni slučajno, u te svrhe pratiti kulturno umetnički program (ili barem ono što je od njega ostalo)!
Igrom slučaja, posetila sam trenutno postavljenu izložbu slika u Institutu Servantes. U pitanju je izložba Havijera de Viljote.
Moram priznati da nisam znala mnogo o ovom umetniku, ali me je znatiželja podstakla na istraživanje.
Havijer de Viljota je samouki španski slikar rođen 1944. godine. Radio je kao profesor na Visokoj školi arhitekture u Madridu. Sedamdesetih godina dvadesetog veka počinje da priređuje samostalne izložbe u Španiji i inostranstvu i kasnije napušta profesorski posao, kako bi nesmetano mogao da se posveti slikarstvu.
Njegovi radovi nalaze se u vodećim svetskim kolekcijama savremene umetnosti.
U junu 2014. godine je primljen za dopisnog člana Kraljevske akademije lepih umetnosti San Telmo u Malagi.
Moram priznati da nisam znala mnogo o ovom umetniku, ali me je znatiželja podstakla na istraživanje.
Havijer de Viljota je samouki španski slikar rođen 1944. godine. Radio je kao profesor na Visokoj školi arhitekture u Madridu. Sedamdesetih godina dvadesetog veka počinje da priređuje samostalne izložbe u Španiji i inostranstvu i kasnije napušta profesorski posao, kako bi nesmetano mogao da se posveti slikarstvu.
Njegovi radovi nalaze se u vodećim svetskim kolekcijama savremene umetnosti.
U junu 2014. godine je primljen za dopisnog člana Kraljevske akademije lepih umetnosti San Telmo u Malagi.
Šetajući Knez Mihajlovom pre nedelju dana, slučajno spazih da se u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti nešto dešava.
Naravno da smo Dunja i ja morale ući unutra da vidimo o čemu se radi.
Naime, u galeriji je bila (i mislim da je još uvek) postavljena izložba povodom stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, pod nazivom Nemojte nas zaboraviti.
Naravno da smo Dunja i ja morale ući unutra da vidimo o čemu se radi.
Naime, u galeriji je bila (i mislim da je još uvek) postavljena izložba povodom stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, pod nazivom Nemojte nas zaboraviti.
"Naziv izložbe je, u stvari, preuzet naziv knjige
ratnog dnevnika Milana Vakanjca, srpskog
oficira i dobrovoljca u Prvom svetskom ratu.
Sve vreme rata njegov ratni drug i prijatelj
Nikola Mileusnić podsticao ga je i bodrio da
piše zabeleške iz kojih je kasnije nastala i ova
knjiga. Na Solunskom frontu, pred sam kraj rata,
u teškom trenutku napisao je na papiriću
nekoliko reči za mlade koji će posle njih živeti:
ratnog dnevnika Milana Vakanjca, srpskog
oficira i dobrovoljca u Prvom svetskom ratu.
Sve vreme rata njegov ratni drug i prijatelj
Nikola Mileusnić podsticao ga je i bodrio da
piše zabeleške iz kojih je kasnije nastala i ova
knjiga. Na Solunskom frontu, pred sam kraj rata,
u teškom trenutku napisao je na papiriću
nekoliko reči za mlade koji će posle njih živeti:
Prošlo je tri godine od izlaska poslednjeg albuma - Manifest - benda Kanda Kodža i Nebojša.
Nakon MTV premijere videa za pesmu Vera, ljubav, nada i stav, pred nama novi album pod imenom Volja za noć. Sam naziv albuma je referenca na delo Fridriha Ničea, a sam kaver albuma izgleda kao korice knjiga iz biblioteke Reč i misao izdavačkog preduzeća Rad.
Nakon MTV premijere videa za pesmu Vera, ljubav, nada i stav, pred nama novi album pod imenom Volja za noć. Sam naziv albuma je referenca na delo Fridriha Ničea, a sam kaver albuma izgleda kao korice knjiga iz biblioteke Reč i misao izdavačkog preduzeća Rad.
Htela sam da sačekam da se još malo slegnu utisci sa koncerta Tarje, ali, videvši izveštaje na različitzim portalima (koji se totalno kose sa mojim doživljajem i lično mislim da su potpuno pogrešni), shvatila sam da svoje mišljenje i svoj utisak moram odmah da iznesem. Prvenstveno, nismo išli na koncert Nightwish-a, već na koncert Tarje. Iz tog prostog razloga ne shvatam čemu toliko piskaranje o Nightwish-u, kad je zvezda večeri bila upravo Tarja.
Znate da nikada ne pišem o setlisti jer o tome možete da pročitate na svim metal portalima, ali bih ovaj put želela da napomenem da je, umesto Darkness, na moju veliku sreću pevala Damned and Divine.
Većina portala je ovde napravila grešku tako što su prekopirali setlistu prethodne večeri, te sam se razočarala što se i ovaj pravac novinarstva sveo na copy/paste.
Ali, o tome ću nešto kasnije.
Prva stvar koja me je oduševila bili su fantastični Crimson Blue. Apsolutno su me oduševili. Nisam želela da puštam njihove pesme pre koncerta, da bi one ostale iznenađenje i možda sam time sebi napravila mali problem. Naime, u SKC-u su održali akustičnu svirku, a zapravo nisu akustični bend. Mene je ova akustična svirka toliko oduševila da se pribojavam da preslušam originalne pesme.
U svakom slučaju, anđeoski vokal i akustične gitare su bili pun pogodak! Iako ne znam njihove pesme, ni u jednom momentu mi nije bilo ni najmanje dosadno. Štaviše, uživala sam kao da slušam neki od svojih omiljenih bendova.
Bend ima sjajan kontakt sa publikom. Dani je dala poseban pečat mom snimku kada je videla da snimam pruživši ruku ka kameri i uzvrativši mi širokim osmehom kad sam se nečujno zahvalila, da ne bih pokvarila estetiku snimka.
Pružila je ruku svima nama, govorila i na ruskom i na engleskom, prevodila šta gitarista govori (s obzirom na to da je konstantno govorio na ruskom i to nerazgovetno, tako da nisam mogla da razumem ništa, bez obzira na to što razumem ruski).
Zaista za ovaj bend imam samo reči hvale. Potpuno su me oduševili. Nadam se da će se to oduševljenje održati i kada preslušam kako zvuče sa distorzijom.
Rado bih već sutra ponovo otišla na njihovu svirku.
Nakon ovog sjajnog benda usledilo je čekanje onoga zbog čega smo svi došli.
Tarja je imala vrlo energičan izlazak na binu. Publika je u delirijumu. Moja prva reakcija: Koliko je samo ova žena lepa! A onda - trans. U isto vreme osećam sreću i neopisivu nevericu jer mi je Tarja na dohvat ruke.
Ljudi oko mene pevaju na sav glas, kao i ja. Svesna sam da dosta ljudi oko mene ne zna tekstove, što me iznenađuje. Mada, oni svakako u tom momentu nisu bili bitni. Bitan je taj osećaj kada ste tu samo muzičar kojeg voliš i ti. Sami. Bez ikoga da remeti momenat savršenstva.
Čuti glas ove žene uživo je neopisiv osećaj. Apsolutno me je oduševila. Ceo koncert je bio veoma ličan i emotivan. Veoma su me dirnule njene reči posvećene nama kao publici (samo nisam jedna od onih osoba koje prolivaju suze u takvim situacijama. Mada je i takvih bilo, moram priznati). Sve vreme nisam mogla da skinem osmeh s lica. Njena pojava je u meni izazvala osećaje divljenja, zadovoljstva, blaženosti i sreće.
Primetila sam koliko je bila oduševljenja. Nije to ono: to je moja publika, pa ja sada moram da kažem kako ih volim, kako ih obožavam i kako mi je ovo najbolje veče u životu. Na njenom licu se videlo oduševljenje. Konstantno je, sebi u bradu, ponavljala reči unbelievably i amazing i nije skidala osmeh sa lica. Naprosto je zračila pozitivnom energijom, koja se prenela na sve nas.
Sviđa mi se što se potrudila da nam se obrati i na srpskom, te smo od nje mogli čuti: "dobro veče", hvala puno, ruke gore, volim vas, super ste, kao i vidimo se i, za kraj, laku noć. Za to je, naravno, svaki put bila nagrađena opštim ovacijama.
Energija ove žene je neverovatna. Naravno da i drugi muzičari trče i skaču po bini dok pevaju, ali , da se razumemo, ovo je žena operskog vokala. Potreban je neverovatan napor da se sve ove pesme otpevaju, a ona je i dalje sjajna u tome!
Kontakt sa publikom je takođe bio fantastičan. Više puta je publici pružila ruku, navodila je ljude na ovacije. Svaki njen pokret izazivao je reakciju.
Što se tiče benda, apsolutno su me oduševili! Bili su jednako energični kao i ona. Gitarista je član benda koji me je najviše oduševio. Više puta je bukvalno silazio u publiku. Trčao je i skakao po bini. Videlo se da zaista uživa i osetila se ta neka sirova energija.
Jedine mane ovog koncerta bile su što se u prvim redovima vokal na momente nije čuo i publika. Odnosno deo publike. Zašto publika? Iz prostog razloga što mi nije bilo jasno kako mogu da ne znaju barem najpoznatije pesme, a došli su na koncert na koji su došli. Čak i na I walk alone se cela publika čula samo za refren. Takođe, u čemu je poenta doći na koncert Tarje i uzvikivati: "Najtviš!" Zaista nepristojno.
Tu dolazimo do onog Nightwish momenta. Ako ste došli samo zbog toga jer ste ljubitelji ovog benda, onda ste platili kartu za pogrešan koncert. Volim i ja Nightwish i drago mi je da je otpevala dve njihove pesme (posebno Over The Hills And Far Away, jer mi je ta najdraža), ali Nightwish uopšte nije poenta ovog koncerta.
Razočaraše me i naši metal portali. Njihovi reporteri su izgleda bili na Nightwish koncertu.
Ne, publika nije očekivala Nightwish, prava publika je očekivala Tarju i to je i dobila. Veoma energičan Tarjin koncert kojim je apsolutno oduvala sve oko sebe i dokazala da joj Nightwish nije potreban da bi bila sjajna onoliko koliko jeste.
Želela bih samo da dodam da je sala SKC-a bila pravi izbor za održavanje ovog koncerta jer je njen izgled veoma doprineo atmosferi.
Za ovaj mesec sam imala ogromnu listu omiljenih stavki, ali sam papir izgubila, a one su mi isparile iz glave. To verovatno znači da nisu bile dovoljno omiljene.
Ovo je, dakle post o stavkama koje su do samog kraja ostale omiljene.
Ne znam baš da li idem hronološki, ali prva stavka je Pero Defformero svirka u Zemunu
Ovo je, dakle post o stavkama koje su do samog kraja ostale omiljene.
Ne znam baš da li idem hronološki, ali prva stavka je Pero Defformero svirka u Zemunu
"Knjiga je jedinstvena, prenosiva magija" - Stiven King
Dešavanje koje Beogradu daje nedelju dana posebnog sjaja, intelektualnog sjaja, je Sajam knjiga. Za ljubitelje pisane reči je ovo savršen događaj.
Predivno je videti da su svi ti ljudi na istom mestu iz istih razloga kao vi. Još lepše je što je taj razlog knjiga.
Ući u hale pune kalitetne književnosti (onu manje kvalitetnu ćemo da zanemarimo) je poput ostvarenja sna. Uvek sam želela da imam biblioteku. Na dobrom sam putu da to ostvarim, još samo da nađem mesta za sve te knjige.
Čim sam ušla stvorila mi se želja da pokupim većinu tih knjiga i teleportujem se u hladnu prostoriju punu polica. Zašto hladnu? Zato što su same knjige dovoljne da ugreju prostoriju. Nekako je sve lepše sa njima.
Mana sajma knjiga je što dobijete želju da posedujete sve te knjige koje vidite, ali znate da finansijski niste sposobni za tako nešto.
Predivno je videti da su svi ti ljudi na istom mestu iz istih razloga kao vi. Još lepše je što je taj razlog knjiga.
Ući u hale pune kalitetne književnosti (onu manje kvalitetnu ćemo da zanemarimo) je poput ostvarenja sna. Uvek sam želela da imam biblioteku. Na dobrom sam putu da to ostvarim, još samo da nađem mesta za sve te knjige.
Čim sam ušla stvorila mi se želja da pokupim većinu tih knjiga i teleportujem se u hladnu prostoriju punu polica. Zašto hladnu? Zato što su same knjige dovoljne da ugreju prostoriju. Nekako je sve lepše sa njima.
Mana sajma knjiga je što dobijete želju da posedujete sve te knjige koje vidite, ali znate da finansijski niste sposobni za tako nešto.
Pola osam ujutru je. Sedim u ćošku stana. Imam potrebu da izađem. Obuvam starke i navlačim džemper. Izlazim. Posmatram lastu na žici i pitam se zašto još uvek nije otišla. Hladno je, a ja sam zimogrožljiva. Ipak, ne smeta mi. Obavijam džemper oko sebe i nastavljam. Prolazim između šumaraka i poluzavršenih kuća. Divim se pogledu kao da ga vidim prvi put. Nemam muziku, ali ne marim. Slušam cvrkut ptica i šum vetra. Obrazi mi trnu od hladnoće. Ne marim. Suze mi liju od vetra. Nije bitno. Moja crna odeća trenutno nimalo ne odražava moje raspoloženje. Osećam se ispunjeno i srećno jer osetim miris zime...
Možda i jesu došli do kraja puta, ali dok su još uvek tu, na kraju, mi ćemo da ih slušamo.
Na samom ulazu u klub Fest smo prišli pored svih članova bendova.
Kao predgrupa nastupio je Danilo Petrović Trio. Moram priznati da nisam znala šta da očekujem kada sam čula ime benda, ali svakako nisam očekivala ono što je sledilo, a to je fantastičan instrumental.
Nekoliko pesama kasnije na binu izlazi instrumentalni deo (kako ga je Biške nazvao) etno metal benda Pero Defformero, uz Frišove reči: "Molimo vas da spustite teretni lift sa našim pevačem", što je izazvalo opšti smeh i ovacije. Odlučiše da oni malo zasviraju pre nego što se Biške pojavi na bini.
Na moje veliko oduševljenje, započinju Ferarijem, a to ukazuje da je svirka od samog starta bila zaista sjajna i energična.
Biške se pojavljuje taman na vreme da zapeva i to u onoj stajliš odevnoj kombinaciji koju sam očekivala prošli put.
Iskrena da budem, ova svirka mi je bila još bolja od one u KST-u letos. U pitanju je bio klubski prostor, bez ograda, bez previše mase... Vrlo je moguće da je to atmosferu učinilo daleko opuštenijom od one u KST-u.
Ovaj put je Biške više pričao između pesama, terajući svojom pričom ljudima suze na oči (zbog smeha, naravno).
Ponoviću ono što sam rekla prošli put, a to je da nisam smela da skrenem pogled sa bine, a pogotovo sa Bišketa da ne bih propustila neku grimasu i gestikulaciju, jer su naprosto fantastične!
 |
| Kolac zarih na brzinu. |
Ovoga puta je i masa (po mom mišljenju) bila daleko bolja i horski otpevala svaku pesmu od početka do kraja.
Friš je pred kraj rekao: Ja ne mogu da verujem da neko može da dođe i svira ovakve gluposti i da mu se ljudi ovoliko raduju. Ja bih na to rekla da ja ne mogu da verujem da ljudi koji su bili u separeima nisu poustajali i radovali se tim, kako on kaže, glupostima sa nama.
 |
| Odbiću ti 30% od plate! |
Za kraj smo videli kako pravi bendovi daju nogu svojim članovima.
 |
| Dobiješ džinovsku crvenu nogu u dupe, ona te lansira u publiku, pa te publika odnese. |
Namerno se nisam mnogo raspisala o ovoj svirci jer sam već jednom pisala o svirci ovog benda i ne želim da se ponavljam. U zamenu za reči imate video snimke. Znam da nisu baš najbolji i da su vrlo kratki, ali mislim da su sasvim dovoljni da prenesu barem delić atmosfere.
Ovaj bend je zaista sjajan, pun humora i pozitivne energije i zaista je enormna šteta što su, kako kažu, došli do kraja puta. Ali, kao što rekoh na početku, mi ćemo da budemo s njima dok još stoje tu na kraju. nadamo se svirkama u Pančevu i Novom Sadu (samo zato što su najbliža mesta u koja mogu da odem; bez favorizovanja) i još boljoj atmosferi, pa da ispratimo ovaj veliki bend kako dolikuje.
Želim još samo da kažem da mi je jako drago što sam na ovoj svirci upoznala sjajne ljude, kao i da mi je ekstremno žao što određeni ljudi (koji će se sami pronaći u ovome) nisu bili tamo sa mnom.
