Kao što ste imali prilike da čitate u postu o mom putu u Apatin, imala sam priliku da intervjuišem novopečeni somborski bend Heartbeat Boogie.

Heartbeat Boogie je rockabilly punk bend čiju postavu čine Alex Čavar (vokali), Igor Hrabovski (gitara), Dimitrije Jimmy Maglić (gitara), Stefan Čizmar (bass) i Vasilije Maglić (bubnjevi).

Neću vam mnogo govoriti o njima, već će oni sami da vam ispričaju svoju priču kroz njihov intervju prvenac.



S obzirom na to da ste novi bend, verujem da bi ljude zanimalo kako se ova ekipa uopšte okupila. Dakle, kako je došlo do formiranja benda?

Igor: Ja sam došao na ideju da osnujem bend. Pošto Jimmy-a znam iz osnovne škole, skontao sam se prvo sa njim. Kada je on odlučio da u bendu svira gitaru  - pošto svira i gitaru i bubnjeve - odlučili smo da nam Vasilije bude bubnjar, ali smo imali veliki problem sa nalaženjem basiste i pevača. Oni ljudi u Somboru koji uopšte sviraju uglavnom žele da sviraju daleko žešću muziku - metal i pank - i uglavnom su svi gitariti. Znao sam da Stefan svira bass, tako da smo ga pozvali da ga čujemo i mnogo nam se svidelo kako svira. Sa druge strane, Stefan je znao Alex-a. Zvali smo i njega i takođe nam se svidelo i kako on peva i tako je sve krenulo.

Stefan: Ja kažem da je to sve bila sudbina! Pre nego što ćemo se okupiti, počeo sam sve češće da srećem Igora. Nakon toga je Alex počeo da mi priča o tome kako on peva. Zatim me je Igor pitao da li ja još uvek sviram bass. Jedan dan sam džemovao sa njim i Jimmy-em, predložio Alexa i onda smo našli mesto za probe, okačili Titovu sliku i zastavu Jugoslavije i mogli smo da počnemo.



Takođe, što se tiče ekipe, znam da imate jednog posebnog člana. Adrijane, kako si se ti našao sa bendom?

Adrijan: Stefan je od mene tražio gas masku zato što je wc bio užasan. (smeh) Rekao mi je i da mogu da dođem na probu i tada sam upoznao ostatak benda. Alex-a sam otkrio posle pet godina, iako živimo u istoj ulici. (smeh) Ja sam inače najveći fan ovog benda.

Igor: Nije tačno, neka bude ubeleženo da je Adrijan najveća podrška ovog benda i da je on kao član benda.

Alex: Ja sam uporno govorio da ja neću da sviram poslednjih par proba i ovu svirku bez njega. Doveo sam ga ovde jer nisam hteo da pevam bez njega. Smatram ga članom benda onako, iskreno i iz duše. Počeću da plačem.

Stefan: Da nema njega ja bih morao na svakoj probi da ostavljam bass, da otvaram i zatvaram vrata, donosim vodu i ta sranja. Ovako je on tu da to uradi. (smeh)


Čujem da nalaženje mesta za probe nosi sa sobom zanimljivu priču.

Igor: Celo leto smo sređivali mesto na kojem bismo imali probe. Popravljali smo krov i krečili iznutra kako bismo imali gde da sviramo, da ne bismo morali da plaćamo prostor. Na kraju krov nismo ni popravili, ali sviramo i dalje!

Kako ste smislili ime benda?

Igor: Ja sam smislio ime benda možda čak i pre nego što smo se okupilii. Pitao sam ostale da li valja i oni su se složili da se bend tako zove. Imali smo još ideja za ime benda, ali Heartbeat Boogie nekako najbolje opisuje naš zvuk.


Kad smo kod zvuka, kako ste se odlučili baš za taj zvuk koji svirate? Ko na vas ima muzički uticaj?

Igor: Tako što smo želeli taj zvuk. (smeh)

Stefan: Ukratko, rokabili pedesetih, bluz tridesetih, Sabbath-i/Zeppelin-i/Purple i pank sedamdesetih.

Alex: Tu se ističe činjenica da svaki član benda ima drugačiji muzički ukus i svako je u bend doneo nešto svoje. Kada obrađujemo pesme drugih izvođača ja mogu skidati njihove vokale, ali to onda nije zabavno.  

Igor: Ja uglavnom slušam muziku od tridesetih do sedamdesetih, Stefan je panker, Alex sluša metal...

Alex: Ja duboko u sebi verujem da mi sviramo metal! (smeh)

Stefan: Ne, mi sviramo obrade onih baladica iz šezdesetih što su bile popularne u ex-YU. Ja ne znam da li to ima ime.

Alex: Ovo su narodnjaci šezdesetih.

Stefan: Najlepše godine turbo folka! (smeh)


Možemo li sada da nastavimo? (smeh)

Heartbeat Boogie: Može!


Kako izgleda kreativni proces stvaranja jedne pesme? Ko koliko učestvuje, koja je "podela poslova"?

Igor: E, jebiga, sve je već bilo gotovo kad smo počeli da sviramo. Za skoro sve pesme sam imao tekstove i muziku. Jimmy mi je pomogao oko onih pesama za koje nisam imao muziku. Stefan i Alex su iskopali test za "Neću kompromis", koji sam napisao na nekom papiru i zaboravio da postoji. Taj tekst se njima svideo, pa smo se Jimmy i ja našli jednu probu ranije i počeli svirati.
Jako je bitno da se napomene da je za "Neću kompromis" Jimmy napisao celu muziku.

Stefan: Mi smo ubacili jednu reč!

Alex: Mi smo sačuvali pesmu. Igor je hteo baciti pesmu. Nama je pesma bila sjajna i rekli smo mu da je ne baca.

Stefan: Da, mi smo iskopali pesmu i bili u fazonu: vau, ovo je dobro, ovo je dobro! Ovo radimo, ovo radimo!
Stvaranje deonica za bass uglavnom bude u fazonu: "E, ljudi, kako se ovo svira?" I onda mi pokazuju na gitari kako bih ja to svirao na bass-u. Kad smo počeli, bio sam toliko retardiran da ni za jedan ton nisam znao kako se zove. (smeh)


Da li si naučio u međuvremenu?

Stefan: Donekle. (smeh)


Kakvu poruku želite da prenesete putem svoje muzike, šta želite da postignete uz pomoć nje?

Igor: Da iskorenimo sve što ne valja. Samo poslušajte tekst naše pesme "Neću kompromis".




Da li planirate da snimate nešto uskoro? 

Igor: Planiramo stalno, ali novčanik ne dozvoljava.

Stefan: Trebalo je da snimimo demo tokom zimskog raspusta u nekom DIY izdanju, međutim nikako nismo mogli da se organizujemo tako da smo svi slobodni u isto vreme, da ljudi koji treba da nam pozajme opremu imaju vremena u isto vreme kad i mi, da smo svi u stanju da sviramo... Tako da nije bilo ništa od toga. Sada čekamo da nam drugar iz bendova P.R.S.O! i Pestarzt - prelušajte ih obavezno! - sredi nešto. Because friendship and unity! Zajebavam se, Zurke me plaća za ovo. Ćale mu je zubar, može mu se. (smeh)


Da li vam je ovo prva svirka na kojoj ste predgrupa nekom većem bendu?

Hartbeat Boogie: Da!


Planirate li još neke svirke uskoro?

Heartbeat Boogie: Da!  (smeh)


Da li biste bili ljubazni da podelite informacije sa nama smrtnicima?

Stefan: 18.4. imamo akustičnu svirku sa jednim ortakom iz Makedonije - Marko Greyhound se zove. Što se tiče nekih većih bendova trebalo bi da sviramo sa Neozbiljnim Pesimistima negde u junu u Kabareu u Somboru. 



Svi na svirke! Podržite ove mlade nade alternativne scene.
A ja ću da čekam da bend krene sa ispunjenjem svojih planova, pa da vas obavestim o svim novostima.