Svesna sam da Treša meseca nije bilo od aprila. Iako je ovo bio jedan od najčitanijih odeljaka ovog bloga — valjda ljudi baš vole kad drugi ljudi nešto ne vole — i nije da nije bilo stvari koje su me nervirale, samo, ako se nešto desilo početkom meseca, meni se na tu negativnu stvar nije vraćalo krajem meseca i nerviralo ispočetka. Ono što me je ovog meseca nerviralo je, međutim, bilo krajem meseca i još me drži, pa sam rada da podelim. Takođe, kako ova rubrika nije bila aktivna, zaboravila sam ono svoje pravilo, prvo loše, pa dobre vesti i objavila sam prvo favorite.

Prva stvar: do kad će muškarci da govore o tome da li će žena da rađa ili ne? Ovo je goruća tema već neko vreme. Svakakvih je izjava bilo: da su žene oduzele više života nego Hitler i Musolini zajedno, da je njihova dužnost da rađaju. Aman, pustite nas da živimo svoj život i donosimo sopstvene odluke. Da sam u situaciji u kojoj moram da odlučim da li želim da budem majka, sigurno ne bih poslušala mušku osobu, koja veze sa mnom nema, a pogotovu ne svešteno lice. Mislim da mi je od jedne izjave odumro veći deo moždanih ćelija. Ona je glasila da su žene dužne da rađaju kako bi se nadomestili životi izgubljeni u ratovima. Verujem da je bilo i žena koje su ratovale i ubijale, ali, čekajte, zar nisu muškarci uglavnom učestvovali u tim prljavim poslovima? I što je bilo koja žena dužna da nadomesti ono što ste vi uprskali? Nisam mrziteljka muškog roda, svesna sam da ima dobrih bića muškog pola, kao što ima i izuzetno loših bića ženskog pola. Samo ti dobri i normalni ne mogu da dođu do izražaja od ovih idiota koje nam poturaju pod nos svaki dan.

Druga stvar: divim se trgovcima na strpljenju — ali i dalje ne smatram da je opravdana nadrndanost kasirki u Maksiju — kada je u pitanju trpljenje mušterija koje imaju glupa pitanja. Ceo Sajam knjiga radila sam na štandu Vulkan izdavaštva. Mislim da se u životu toliko glupih pitanja nisam naslušala. Najblaže je bilo ono A koliko ovo košta? — a cena stoji ispred nosa. Ono što me je zaista iznerviralo su ljudi koji pretpostavljaju da, ako radite na štandu određenog izdavača, morate da znate apsolutno svaki naslov koji je taj izdavač ikada objavio. Složićete se da to kod velikih izdavača, kao što su Vulkan ili Laguna, nije baš moguće. Primera radi, ja najviše čitam fantaziju i fantastiku. Gde su me stavili? Na akciju su 80% naslova ljubići. Dolazi žena, gleda knjige Aleksandre Poter, koju ja ne da ne čitam, nego sam neke od njenih naslova naučila upravo radeći na štandu, i pita mene koja je poslednja knjiga dotične autorke. Na moj odgovor da zaista ne znam, ona najnadrndanijim mogućim tonom mene pita kako mogu da ne znam. Ovo je bio već barem peti dan sajma i izdrndavanja drugih mi je bilo preko glave, pa sam gospođi ljubaznim glasom — ali sumnjam da mi je izraz lica bio jednako ljubazan — rekla da ne mogu da znam svaki naslov koji je Vulkan izdao, kao ni naslov koji je Vulkan možda izdao. Ja jako loše reagujem na glupa pitanja, a dobijala sam ih svakodnevno osam dana. Iskreno, ponosna sam na sebe što sam i pored svega bila ljubazna i pristupačna. Zaista mi nikada neće biti jasna potreba ljudi da odu negde i da se izdrndavaju na ljude koji samo rade svoj posao. Zar sam ja jedina osoba koja je ljubazna prema kasirki/šalterskoj službenici/kome god? Zašto je toliko teško biti ljubazan prema strancu?

Oktobar mi je proleteo. Pogotovo poslednja nedelja. Nisam stigla ni da čitam, ni da gledam, ni da slušam mnogo novih stvari, tako da zaista ne znam na šta će da liče ovi favoriti.

Omiljeni koncert

Tokom oktobra je trebalo da odem na osam koncerata. Od tih osam koncerata otišla sam na dva. Onaj  koji je pretendovao da bude moj omiljeni koncert svih vremena, nastup Nik Kejva u Areni, nije uspeo to da postane jer su nam odbili zahtev za akreditovanje. Iako su moju omiljenu pesmu svirali sve do nastupa u Beogradu, a onda je samo izbacili i to mi je ostavilo vrlo gorak ukus u ustima, status omiljenog koncerta meseca oktobra odnosi nastup sastava Paradise Lost u Domu omladine Beograda. Bilo je divno konačno čuti ovaj bend uživo i družiti se sa sestrom na jedno veče. Moje kompletne utiske sa ovog koncerta možete da pročitate ovde. 

Omiljena knjiga

Omiljena knjiga je jedina prava knjiga koju sam pročitala tokom ovog meseca, ali koja je svakako zaslužila da je nazovem omiljenom. U pitanju je Smrtonosna pesma, Viktorije Švab. Drugi deo je izašao tokom sajma i ja ne mogu da dočekam da ga nabavim i saznam šta se dalje dešava.

Omiljena serija/film/anime

Omiljena pesma

Ove godine sam knjige kupila na samo dva štanda na sajmu knjiga. Jedva da sam stigla da prošetam sajmom, a bila sam tamo svih sedam dana. Razlog za to je to što sam tokom sajma radila na štanvu Vulkan izdavaštva. Bez obzira na to što nisam imala priliku da obuđem sajamkako treba, opet sam nekako uspela da kupim više knjiga nego što sam planirala. Dva izdavača čije sam knjige kupila na ovogodišnem izdanju sajma su Urban Reads i Vulkan. Kući sam se vratila sa deset knjiga za sebe i jednom za poklon.

Kako nisam imala vremena da šetam i razgledam, dečka sam poslala na štand Urban Readsa da mi kupi knjigu Gemina, drugi deo Illuminae fajlova, koje su napisali Ejmi Kaufman i Džej Kristof, kao i trilogiju Griša, Li Bardugo.

Nije čudno što ostatak knjiga dolazi sa Vulkan štanda jer sam upravo tu provela devet dana. Prva knjiga koju sam odabrala je poklon za moju nećaku.  U pitanju je vrlo lepa ilustrovana knjiga sa dvadeset dečijih priča.

Ubedljivo najbolji ulov ovog sajma je knjiga Dalas '63, Stivena Kinga, koju sam kupila na Vulkanovom škartu za 300 dinara. Razlog za ovako nisku cenu i smeštanje na škart je što su stranice požutele i što je omot pocepan. Kako je u pitanju tvrdo koričena knjiga, omot mi ni ne treba, a boja stranica mi zaista nije bitna.

Kao zaposlena na Vulkan štandu imala sampravo da odaberem jednu knjigu koju ću da dobijem na poklon. Kako me je knjiga Iskra u pepelu, Sabe Tahir, oduševila, bez razmišljanja sam odabrala sveže objavljeni drugi deo pod nazivom Baklja u noći.

Knjige Donata Karizija sam polovne kupovala za 400 dinara. na mom štandu su one bile 410 dinara, što znači da sam ih sa popustom za članove kluba čitalaca platila 370 dinara. Ovu priliku sam iskoristila da kupim Šaptača, a kada sam videla da je stigao i Dečak od stakla sa novim koricama, morala sam da kupim i njega, a onog sa starim sam odmah prodala putem  interneta. Nisam mislila da ću kupiti i Gospodara senki, ali sam, osim knjige na poklon, kao radnik na štandu mogla da odaberem i određene knjige na koje ću dobiti popusti od 50%, pa sam se odlučila za novu Karizijevu knjigu, jer sam je na ovajnačin platila samo 250 dinara.

Kada je sastav Goblini u pitanju, moglo bi se reći da često imam priliku da popričam sa njegovim članovima. Prvi put sam sa njihovim frontmenom, Brankom Golubovićem, za ovaj blog razgovarala u avgustu  2015. godine. I dalje sam najponosnija na taj intervju. Nekako ti prvi razgovori najbolje prođu, kasnije, osim razmišljanja o tome šta su drugi nekoga pitali, morate da razmišljate i o tome šta ste sami pitali, kako se pitanja ne bi ponavljala. 

Drugi razgovor sa Golubom bio je neplaniran. Plan je bio da dobijem izjavu za Helly Cherry Webzine, a završila sam u garderobi Goblina, sa kompletnim intervjuom. 

Povod za intervju sa Vladimirom Kokotovićem, basistom ovog sastava, bio je koncert Goblina u KST-u. Ovo je bio moj prvi intervju u video formi, a rađen je za portal PRIS.

Bilo je krajnje vreme da neko počne da prevodi knjige Viktorije Švab kod nas, a na taj korak se odlučio Publik Praktikum. Konačno je došao momenat u kojem sam doživela čitanje knjige Viktorije Švab. Jeste onako magično kakvim ga predstavljaju.

Smrtonosna pesma je priča o podeljenom gradu. Jednom stranom grada vlada Harker, koji je prisilio dve vrste čudovišta da rade za njega, a drugom vlada Flin, koji nastoji da održi mir, dok njegova čudovišta, treća vrsta - sanaiji - ubija one koji su počinili zločine. Između dva dela grada nalazi se Pustara, deo grada razoren u borbi, a oko njega Pustiš, koja ga odvaja od ostalih gradova u zemlji.

Glavni likovi ove priče su Kejt, Harkerova ćerka, koja želi da bude baš kao njen otac i Avgust, Flinov sin, sanai koji želi da se mir održi, a najviše od svega da bude ljudsko biće. Nakon što je Kejt konačno ubedila oca da je vrati u Istinograd, kako bi tu pohađala školu, Flin Avgusta štalje u istu školu, pod lažnim imenom, kako bi se približio Kejt jer bi bilo značajno imati je na svojoj strani, ukoliko ponovo dođe do rata.

Možda svet koji je Viktorija Švab kreirala u ovoj knjizi nije previše komplikovan i pun detalja, ali zato ptoče o čudovištima jesu. Slika svakog od njih razrađena je tako detaljno, da vam se, pri čitanju njihovih ospisa, ona pojavljuju pred očima. To je upalilo čak i sa čitaocem poput mene, koji nije vizuelni tip i ne zamišlja radnju dok čita. Bila je veoma kreativna i kada je u pitanju njihov način borbe, kao i način na koji treba ubiti svako od čudovišta. Najviše kreativnosti uložila je u sanaije, kako po pitanju izgleda, tako i po pitanju njihovih posebnih sposobnosti, jer oni ubijaju muzikom.

Radnja je veoma dinamična i prisutno je mnogo preokreta, kako većih, tako i menjih, a moram da priznam da sam samo dva predvidela, dok su se svi ostali prikrali nenadano. To je nešto što veoma cenim. Informacije o likovima i prethodnim radnjama dobijamo na kašićicu i to je ono što bi trebalo da nas vuče da pročitamo ovu knjigu što pre.

Znate da je knjiga odlična kada je završite i ne znate šta ćete od sebe jer sledeći deo još nije objavljen. E, Smrtonosna pesma je upravo takva.

Kada su u pitanju pročitane knjige, rekla bih da je septembar prošao prilično solidno. Tokom meseca pročitala sam šest knjiga, odnosno 1389 stranica. Ovaj čitalački mesec bio je odličan, s obzirom na to da sam četiri knjige ocenila sa pet zvezdica, a dve knjige sa četiri zvezdice. Moje kompletne utiske o nekim od ovih knjiga ste već imali prilike da pročitate, a o ostalima ću vam, kao i uvek, reći vrlo kratke utiske, da biste kompletne saznali kada za to dođe vreme.

Prva kjniga koju sam pročitala u septemru bila je Bajka nad bajkama - Senka u tami, nenada Gajića, koju sam kupila dečku, ali, naravno, morala sam da je pročitam pre nego što je prosledim. Kako je knjiga Slovenska mitologija objavljena pod imenom Nenada Gajića, očekivano je da se i njegovi romani zasnivaju na njoj. Bili poznavaoci slovenske mitologije ili ne, preporučujem vam da pročitate ovu knjigu. Ocenila sam je sa pet zvezdica.

Nakon priča inspirisanih mitologijom, prebacila sam se na priče inspirisane bajkama. Knjiga Grrrim, Karen Duve, sadrži bajke braće Grim ispričane na malo drugačiji način, koji nikako nije prilagođen deci, te, ako istu imate, gledajte da se ne dokopaju ove knjige. Ove priče su veoma mračne, ali to i možda i nije toliko daleko od originala, s obzirom na to da su se originalne bajke ove braće završavale manje optimistično, nego ove verzije koje danas znamo. Ovu knjigu sam, zbog toga što je veoma tanušna, pročitala za jedno veče i odmah je ocenila sa pet zvezdica.

Kako sam knjigom Karen Duve pomalo načela horor, želela sam ga još, te sam se dohvatila knjige Anna u haljini od krvi, Kendare Blejk. Ova knjiga me je prijatno iznenadila jer, na moju sreću, nije bila ono što sam očekivala čitajući sinopsis. Očekivala sam da ljubavna priča igra veliki deo, a horor manji, ali je bilo obrnuto, što me je oduševilo. Iako young adult knjiga, hororistični elementi su i više nego odlični, a Kendare Blejk se nije suzdržavala od detaljnih opisa. Veliki plus ovoj knjizi je dizajn unutrašnjosti. Ocenila sam je sa pet zvezdica i ne mogu da dočekam da vam ispišem više redova o njoj.

Nakon ove tri knjige na redu je bilo nešto drugačije. U saradnji sa Kreativnim Centrom dobila sam priliku da izjasnim svoje mišljenje o knjizi Sve je u redu, Jasminke Petrović. Ova knjiga je, pre svega, koncipirana na veoma poseban način, koji mnogo doprinosi sveopštem utisku. Još nikada nisam pročitala knjigu sa toliko likova, u kojoj je skoro svaki od likova veoma dobro razrađen. Bila sam oduševljena i ocenila knjigu sa pet zvezdica, a zahvaljujući autorki, koja je prikaz knjige podelila na društvenim mrežama, taj tekst je sada najčitaniji na blogu.

Kao što sam spomenula u drugom delu septembarskog book haula, knjigu Gvozdeni ispit, koju su napisala Kasandra Kler i Holi Blek, merkala sam duže vreme, a kada sam dobila priliku da je nabavim u knjižari u pola cene, naprosto nisam mogla da odolim. I naravno da sam je odmah pročitala. Iako mnogi govore da je veoma slična Hari Poteru, mislim da to nije istina - mnogim ljudima je sve što ima školu magije kopiranje Hari Poter knjiga. Radnja ovog dela nije ni blizi spomenutim knjigama, a meni je definitivno zanimljivija. Magija u kojoj se koriste elementi prirode je nešto o čemu zaista volim da čitam. Kako je ovo tek prvi deo serijala, verujem da su ostali još bolji i, ako Laguna uskoro ne počne da ih prevodi, mislim da ću da ih nabavim na engleskom. Ovu knjigu ocenila sam sa četiri zvezdice.

Poslednjih meseci sam u fazonu da čitam veoma ishajpovane knjige, kako bih videla da li su vredne hajpa ili ne. Do sada nisu bile baš TOLIKO vredne. Jedna od takvih knjiga je Prednosti jednog marginalca - The Perks Of Being A Wallflower, ukoliko vas prevod naslova buni - Stivena Šboskog. Ovo je jedna divna priča o ne tako divnom odrastanju tinejdžera tokom devedesetih. Sadrži mnogo stvari koje su u drugim knjigama tek skoro počele da se pojavljuju, poput mentalnih bolesti i kvir osoba. Ne znam čemu baš toliko oduševljenje ovom knjigom. Nije me oborila s nogu, ali i dalje mislim da je odlična, te sam je ocenila sa četiri zvezdice.

Ne bih pravila poseban uvod u ovaj post, ovo je drugi deo septembarskog book haula. Prvi deo možete da pročitate klikom ovde.


Nešto malo pre mog rođendana, nisam mogla da odolim ogromnom popustu na knjigu Gvozdeni ispit, koju su napisale Kasandra Kler i Holi Blek. Tako se radujem što sam konačno kupila i pročitala ovu knjigu, a merkala sam je mesecima. Kada je popust za knjigu nedelje sabran sa popustom koji sam već imala, knjigu sam platila nešto manje od 450 dinara. Puna cena knjige iznosi 800 dinara. Ne bih pisala o radnji, jer ćete o tome imati priliku da čitate uskoro.

Putem ovih grupa sam u razmeni dobila knjigu Abraham Lincoln: Vampire Hunter, koju je napisao Seth Grahame-Smith i kojoj se veoma radujem, a na poklon sam dobila knjigu Artura Konana Dojla, Šerlok Holms - Plavi granat.

Još nekoliko knjiga sam ovog meseca dobila na poklon. Prva od njih je Sve je u redu, Jasminke Petrović, koju sam dobila od Kreativnog centra. Sve moje utiske o ovoj divnoj kjnizi možete da pročitate ovde. Tekst o ovoj knjizi najčitaniji je na blogu.


Poslednje dve knjige koje sam dobila kao poklon su Smrtonosna pesma, Viktoriej Švab, koju trenutno čitam i ne mogu da dočekam da vidim šta će sve doneti, kao i Najmračniji umovi, Aleksandre Braken, koju ubrzo planiram da pročitam. Poželela sam da i njih pročitam ne znajući apsolutno ništa o samoj radnji, kako bi sve bilo iznenađenje.