Polako se vraćamo u period u kojem ja ponekad i izlazim iz stana, tako da su veći deo ovih favorita zapravo koncerti na koje sam išla.

Pri samom po četku meseca, po drugi put u životu sam uživo videla bend koji veoma volim. U pitanju je Apocalyptica. Nakon prvog koncerta ovog benda koji sam posetila, na blogu ste mogli da čitate utiske, ali i da vidite galeriju fotografija. Ovog puta vratio im se nekadašnji čelista, te ih je bilo četvorica, a svirali su pesme sastava Metallica, kako bi obeležili dvadeset godina od objavljivanja prvog albuma, na kojem se nalaze upravo pesme ovog benda, a koji je bio početak njihove svetle karijere. Moje kompletne utiske o ovom koncertu možete pročitati ovde.

Usledila je pauza kada su koncerti u pitanju, ali je ona definitivno prekinuta krajem meseca. Početkom poslednje nedelje aprila u Beogradu je svirao industrial metal sastav Pain, koji je po prvi put nastupio u Srbiji, a koji su mnogi od nas tako dugo čekali. Moje detaljnije utiske o ovom koncertu možete pročitati ovde.

O povodu trećeg koncerta na kojem sam bila mogli stze da čitate u jučerašnjem postu. Kako tamo nisam imala šta lepo da kažem jer sam se fokusirala na sam povod, ovde ću da kažem da je sam koncert, kao i uvek kada Kanda kodža i Nebojša sviraju, bio divan i da sam se zaista lepo provela.

Na poslednji koncert tokom aprila otišla sam pretposlednjeg dana u mesecu. Stari pankeri, Dža ili bu, održali su besplatan koncert drugi dan za redom. Povod za ove koncerte bila je proslava tridesetogodišnjice postojanja benda. Kao i uvek, Dža ili bu su bili direktni i beskompromisni, a tokom drugog izvođenja pesme Diktatore, zbog koje su imali mnogo problema, bend je kolektivno na binu izašao sa fantomkama na glavama.

Sada kada smo završili sa koncertima, možemo da pređemo na pisanu reč, a nakon nje i na opipljive stvari. Objavljen je i moj drugi tekst za Školu medijske pismenosti koju organizuje Centar za marginu, ovog puta baš na sajtu CZM-a. Ovog puta sam kao temu odabrala pank i sastav Goblini, koji sam ubacila u kontekst protesta kao trenutno aktuelnih dešavanja. Tekst o kojem govorim možete pročitati ovde.

Za kraj, imam nešto materijalnije, odnosno fizički opipljivije. Zajedno smo otvarali Magic Box Kiki pošiljku, u kojoj sam dobila mnogo lepih stvarčica. Ono za šta sam se apsolutno vezala je tegla iz koje pijem non stop.

I za kraj, stvarčice koje sam spominjala u jednom od postova, predivni satovi koje sam naručila preko AliExpressa. Konstantno ih nosim. Ne samo što je sjajno imati sat kada se baterija mobilnog telefona isprazni, već je još bolje kad imaš baš lep sat.

Ukoliko volite klasične izveštaje sa koncerata iz kojih ćete saznati šta se sviralo, možete pročitati moj izveštaj o ovoj svirci za portal Svet gitara. Naprosto me je nešto vuklo da stavim taj pomalo jadni naslov jer je pank u Pančevu oživeo. Jednostavno sam morala to reći u maniru u kom je oživelo PanKčevo.

S obzirom na to da znate da u svojim „izveštajima” za blog ne pišem o tome šta se sviralo, nekada se desi da ne pišem ni o samoj svirci dovoljno, već o svojim mislima tokom iste. E, ukoliko vam se to čita, možete slobodno nastaviti.

Pre nego što sam uopšte otišla u Apolo, bila sam u Domu omladine u Pančevu, pomažući draftovcima da prelaze arhivu. Dok su one kukale (jer su ovo radile već duži period i verujem da im je na nos izašlo) ja sam se super zabavila! Sjajan je osećaj videti muzičku istoriju grada na jednom mestu. Plus je prostorija PRE DIV NA. Ali ja sam naravno debil koji nije fotkao lepo, već je samo uhvatio mural.

Nakon što smo Dragana i ja jurnule do trafike po energiju, rastale smo se i ja sam otišla da slušam svirku, a ona je nastavila svojim putem.

Bilo mi je tako drago da konačno čujem Dža ili bu. Poslednji put sam ih slušala na Egzitu 2014. Totalno mi je prijala njihova svirka. Zapazila sam da publiku pretežno čine stari pankeri. Bilo je tu nekoliko ljudi mojih godina, kao i nekoliko klinaca. Potajno sam se nadala da će ovi koji su u većini pokazati klincima šta je prava svirka. Na kraju su mi se nade ispunile. Nakon nekoliko pesama, ljudi su započeli šutku. Sjajno su se provodili, a ja sam se osećala kao baba dok sam cupkala sa strane zbog bolova u kolenima. Poželela sam da uđem u šutku i zabavim se, a onda sam se setila da mi se kolena još nisu oporavila od oktobra i šutke na Arkoni.

Kad su Ateisti počeli, šutkanje je postalo mnogo češće, a moja falična kolena su počela da me izdaju, te sam otišla da se naslonim na ogradu. Malo me je ponela atmosfera, pa sam od oslanjanja na ogradu u nekom momentu prešla na penjanje na istu i držanje kolenima za nju, stvarajući potencijalne modrice. Ali šta ću, u srce me je pogodila svaka pesma, kao dizelaša na koncertu Mitra Mirića.

Nakon svirke sam krenula po stvari i do benda po punjač koji sam im pozajmila. Punjač me je dočekao na kaputu, pa sam se uštekala u garderobi da dopunim telefon jer sa dvadeset posto baterije definitivno ne bih dočekala pet ujutru i bus. A znate li kako se završilo moje čekanje? Tako što smo na kraju proverili da li neko ko ide za Beograd ima slobodno mesto u kolima. A imali su ga Dža ili bu.

Tako sam ja ostatak večeri provela sa bendovima, sačekala da se spakuju i... Ne tako brzo. Nismo krenuli. Prvo smo neko vreme po Pančevu tražili mesto da klopaju, onda smo neko vreme sačekali dok klopaju. E, onda smo krenuli! Zaista mi je bilo zabavno sa njima, a naučila sam i nešto korisno - kako se odbraniti od zombija koji vrebaju iz magle na auto putu.

Zaista mi je bilo sjajno i imam jedno veliko HVALA za bend jer su me spasili dosadnog trosatnog čekanja.

Fotkao: Aleksandar Stojković

Naš odlazak na Шlf je, zapravo, počeo prilično neslavno.

Auto nam se u Rumi ugasio dva puta, pa smo, zatim, u Platičevu dva puta tražili put. Sve u svemu, bilo nam je prilično zanimljivo jer smo igrali asocijacije. A i imali smo Nebojšu, realno.

Kad smo stigli do tvrđave, sedeli smo ispred jer nismo smeli da unesemo piće i nekim čudom nismo primetili da su Dža ili Bu počeli. Srećom, primetili smo nekoliko presama pred kraj, ako da smo ušli da ih čujemo.

Bend je, kao i uvek, bio sjajan i zaista sam uživala u njihovoj svirci. Bili su veooma energični i bilo je mnogo pozitivne energije. Ovaj bend definitivno zna da zabavi masu, slušali ih oni privatno ili ne.