Treš meseca 2017: Treš marta
17:03:00
Ovaj treš meseca obuhvata i prve dane aprila iz prostog razloga što ne želim na kraju meseca da se vraćam ovome i izlažem sebe nepotrebnom stresu.
Kao što favorite meseca svaki put počnem koncertno, tako ću i ovomesečni treš. Prvo, muka mi je od organizatora koji ne umeju da odgovaraju na mejlove. Ovog meseca bilo je tri situacije:
- Zahtev za akreditovanje za jedan veći koncert - bez odgovora;
- Tri puta poslat zahtev za akreditovanje za jedan baš veliki koncert - bez odgovora. Četvrta poruka glasi Možete li, molim vas, barem da nam odgovorite? Odgovor: Prošao je period akreditovanja;
- Svaki put prihvaćen zahtev za akreditovanje kada idem da pišem za jedan sajt. Pošaljem zahtev za akreditovanje preko drugog sajta - nema odgovora.
Zaista ne vidim što je toliko teško reći ne želimo da vas akreditujemo. Ovo neogdovaranje na mejlove, pogotovo kada su u pitanju veliki koncertni organizatori, je stvarno neprofesionalno.
Druga stvar: Jednom u sto godina se kojekakvi Mondoi, Svet plusovi, Espresoi i Nojzovi zainteresuju za neki koncert i odmah dobiju sve intervjue i šanse za interakcije sa bendovima. Alternativni portali, bez kojih 90% publike ne bi znalo kad je koji koncert i koji prate te bendove godinama, ne budu čak ni pozvani na konferenciju za štampu. Dotične organizatore treba da je sramota što se neki od njih izdaju za rok novinare!
Ono što ste možda u ovom postu i očekivali je politika. Neću dužiti jer želim da budem kratka i jasna. U samoj politici ima dovoljno konfuznosti i bez mog komplikovanja.
Prva stvar, ovakvu kampanju nazivati potpuno urednom i čistom i tvrditi da su izbori bili bez nepravilnosti znači praviti narod idiotima. Ali to je već tako uvežbano i ustaljeno, da sumnjam da ikome predstavlja problem. S druge strane, oko biračkih mesta su se motali članovi kontrolnog štaba najveće stranke, ispred određenih biračkih mesta su delili sendviče, Romima su davali pakete hrane ako zaokruže broj šest, na nekim biračkim mestima nisu prskali prst jer je to puka formalnost, na drugim, opet, glasali u tuđe ime.
I ono što je najveći problem kod ovih izbora, nije pobeda u prvom krugu. Problem je što, bez obzira na sve apele da se na izbore izađe, skoro TRI MILIONA ljudi nije izašlo. Treba da nas je kao narod kompletno sramota jer znamo da kukamo, a kada nešto možemo da promenimo, ne znamo da se pokrenemo. Ovim bih i završila današnji post.
Kao što favorite meseca svaki put počnem koncertno, tako ću i ovomesečni treš. Prvo, muka mi je od organizatora koji ne umeju da odgovaraju na mejlove. Ovog meseca bilo je tri situacije:
- Zahtev za akreditovanje za jedan veći koncert - bez odgovora;
- Tri puta poslat zahtev za akreditovanje za jedan baš veliki koncert - bez odgovora. Četvrta poruka glasi Možete li, molim vas, barem da nam odgovorite? Odgovor: Prošao je period akreditovanja;
- Svaki put prihvaćen zahtev za akreditovanje kada idem da pišem za jedan sajt. Pošaljem zahtev za akreditovanje preko drugog sajta - nema odgovora.
Zaista ne vidim što je toliko teško reći ne želimo da vas akreditujemo. Ovo neogdovaranje na mejlove, pogotovo kada su u pitanju veliki koncertni organizatori, je stvarno neprofesionalno.
Druga stvar: Jednom u sto godina se kojekakvi Mondoi, Svet plusovi, Espresoi i Nojzovi zainteresuju za neki koncert i odmah dobiju sve intervjue i šanse za interakcije sa bendovima. Alternativni portali, bez kojih 90% publike ne bi znalo kad je koji koncert i koji prate te bendove godinama, ne budu čak ni pozvani na konferenciju za štampu. Dotične organizatore treba da je sramota što se neki od njih izdaju za rok novinare!
Ono što ste možda u ovom postu i očekivali je politika. Neću dužiti jer želim da budem kratka i jasna. U samoj politici ima dovoljno konfuznosti i bez mog komplikovanja.
Prva stvar, ovakvu kampanju nazivati potpuno urednom i čistom i tvrditi da su izbori bili bez nepravilnosti znači praviti narod idiotima. Ali to je već tako uvežbano i ustaljeno, da sumnjam da ikome predstavlja problem. S druge strane, oko biračkih mesta su se motali članovi kontrolnog štaba najveće stranke, ispred određenih biračkih mesta su delili sendviče, Romima su davali pakete hrane ako zaokruže broj šest, na nekim biračkim mestima nisu prskali prst jer je to puka formalnost, na drugim, opet, glasali u tuđe ime.
Veče pred izbore lepljeni su stikeri jednog od kandidata po tuđoj imovini. Taj predsednički kandidat nema stikere.Nije bilo vecih nepravilnosti. Osim ucena. I kupovine glasova. I lažnih plakata. I pretnji. I kršenja zakona. I zatvorenih medija. Ništa...— Tatjana Vojtehovski (@TVojtehovski) 02. април 2017.
I ono što je najveći problem kod ovih izbora, nije pobeda u prvom krugu. Problem je što, bez obzira na sve apele da se na izbore izađe, skoro TRI MILIONA ljudi nije izašlo. Treba da nas je kao narod kompletno sramota jer znamo da kukamo, a kada nešto možemo da promenimo, ne znamo da se pokrenemo. Ovim bih i završila današnji post.
2 коментара
Slažem se, sramota je što toliki ljudi nisu glasali. To onda znači da im odgovara ovakvo stanje, čim se nisu mrdnuli.
ОдговориИзбришиUpravo! A najgore mi je kad te iste čujem kako se žale zbog ishoda izbora, a bili su u fazonu neću da glasam jer su svi isti.
Избриши