Od rođenja volim sve to. Jedno od prvih sećanja u životu mi je da mlatim metlom i oponašam sviranje gitare. Muzika mi je mnogo dala, mnogo i oduzela. Mislim da je kod većine ljudi koji se bave nečim sa uključenim srcem tako. Doduše, bio sam i malo kurate sreće po nekim pitanjima, al' 'ajde.

 Šansa da mogu da budem sa devojkama, a da imam stomak i da nemam para.

  Formirao me je svako ko je na mene ostavio utisak, svako ko mi je bio interesantan. U jednom periodu na mene su više uticali ljudi koji su pravili muziku za video igre (Tim Follin npr.), nego recimo Džoni Štulić, što bi bilo očekivano. Vremenom prihvatiš i velike, i poznate, i slavne. Prigrliš mejnstrim kao deo svog života, ali i dalje namiguješ andergraundu kao svojoj švalerki. Ne znam da li mogu da imam umetničke uzore van muzike jer se ne bavim konkretno drugim stvarima, ali imam omiljene režisere (Kurosava, Inaritu, Kjubrik itd.) kao i omiljene pisce (Luis...) itd...

• Postoji li umetnost u kojoj se nisi oprobao, a želeo bi?

  Jao. Voleo bih, recimo, da snimim film. Neku zgodnu mešavinu "Irreversible-a" i "Varljivog Sunca", al` se to nikad neće desiti jer sam smotan i netalentovan za to. Dovoljna mi je muzika. Osećam se ostvareno, a u filmovima uživam kao konzument. Kao klinac sam maštao da pravim video igre. To može da bude primenjena umetnost, ali je gejmerstvo počelo da me smara. Jako malo igram igrice u poslednje vreme.

• Kako na tvoj umetnički izraz utiče to što živiš u državi kakva je Srbija?

Sigurno me geni definišu. Mogu da odem i na Mars, ali ne mogu da pobegnem od toga da sam Srbin. Nisam od tih koji imaju problem sa tim, niti se vadim na Srbiju kad Brigandu zaškripi. Jadno mi je to. Takođe, to ne znači da mislim da je živeti u Srbiji prednost, daleko bilo. Nas vode ljudi koje smo "demokratski" odabrali (ne ljubim tu reč) i oni su naša slika i prilika. Bilo bi mi jako čudno kada bi ljudi ovde odabrali nekog normalnog i poštenog da nas vodi i još marili za kulturu. Postojali su neki kratki trzaji u SHS periodu i malo u SFRJ. Skupljamo parčiće istorije da bismo imali ikakav uvid u ovdašnju kulturu. U varvarskoj hordi ili vazalnoj koloniji nema mesta da se oslanjaš na državu da uradi nešto za tebe, ali takođe ne treba biti serator i malodušan. Grad Pančevo mi je par puta pomogao oko realizacije albuma, a nije morao.

• Tvoje pesme su neuobičajene u odnosu na ono na šta je publika navikla kada je u pitanju domaća rok scena. U pitanju je stilski veoma bogata lirika, puna metafora.
  Šta te inspiriše, koja tematika se najviše provlači kroz tvoje pesme i postoje li teme kojima ne želiš da se baviš? Koliko borbe između sna i jave se javlja u tvojim pesmama?

  Nekad me inspiriše najmanja sitnica. Nešto na šta ne bih ni obratio pažnju da se ne zadesi taj neki mali zastoj u mozgu, neki trenutak analize. Mogu da gledam video klip sa hiljadama mrtvih i da ne trepnem, a srce mi se slomi kad vidim oglas gde je neko izgubio plišanog medu. To su jako čudne stvari. Onda ti vreme stane, kreneš sam da pleteš širu sliku oko te male ideje i ispričaš svoju priču, bila ona autobiografska ili fantazijska. Mislim da je prelamanje to dvoje najslađe. Ne želim da se bavim na silu stvarima koje su mi dosadne, a to su zabava, kinta ili dnevnopolitička situacija. Ne gnušam ih se, samo mi je dosadno da pevam o tome.
Borba između sna i jave je ogromna i drago mi je što si to primetila. Mnogi stihovi i melodije su mi se prvo javili u snu.

• Imaš li književne uzore?

  Nemam književne uzore, samo omiljene pisce. Volim knjige i mislim da bi bogatstvo jednog čoveka prvo moralo da se meri brojem knjiga koje je pročitao, pa tek onda nekim "statusnim" merilima.

• Postoji li neki konkretan uzrok tome što si sa pisanja na engleskom prešao na pisanje pesama na srpskom jeziku?

  Ja sam i u Jewy Sabatay 80% tekstova pisao/pevao na srpskom, tako da nije bila reč o nekom drastičnom prelasku već samo o definisanju. Primetio sam da niko u publici ne peva kada svira bend sa tekstovima na engleskom. Takođe sam primetio da bendovi koji pevaju na engleskom u proseku imaju kraći rok trajanja nego bendovi koji pevaju na srpskom, a i kritike, npr. Nikole Vranjkovića, su mi pomogle da shvatim neke stvari. Eyesburn (koje mnogo gotivim) su samo izuzetak koji potvrđuje pravilo. Vremenom sam naučio da zavolim srpski jezik. Znam da ovo nije normalno, ali me je izluđivala dominantna slovenska komponenta našeg jezika. Jednostavno nije pevljiva za rokenrol. Sa druge strane, svako ima pravo da peva na jeziku na kom hoće. Ja svakako nikog ne osuđujem zbog toga, samo sam odabrao drugačiji put.

• Da li si razmišljao o tome da izdaš zbirku pesama i koliko te tako nešto uopšte zanima?

  Prolazilo mi je kroz mozak i jeste me dosta ljudi cimalo oko toga, ali ja to ne mogu i nije za mene. Neprijatno mi je. Nisam pesnik, tekstopisac sam. Bolje da budem dobar tekstopisac nego loš pesnik. Nedavno sam čitao "Svetlosti Kordiljera", zbirku latinoameričke poezije. Znaš li kakvih ludaka ima tamo? Moja "poezija" bi bila u rangu obdaništa u poređenju sa tim. Ne bih se dobro osećao.

• Koliko se sam proces stvaranja muzike za Brigand razlikuje od stvaranja za Jewy Sabatay?

  Razlikuje se. Drugi ljudi su sad tu, a i promeni se čovek sa godinama. Naučio sam da moraš ukinuti svaku romantiku i sentiš oko toga zašto si u bendu i da je bend mala firma. Mislim da sam relativno kasno shvatio to, al` bolje ikad nego nikad.

• S obzirom na to da pored Briganda imaš i solo projekat pod svojim imenom, kako odlučuješ koje pesme pišeš za Brigand, a koje za solo projekat?

  To dolazi samo od sebe. Trenutno ne razmišljam o solo pesmama. Mislim da sledeći solo album neću dugo izdati. Mada, opet, meni kad uđe crv...

• Vrlo česta pojava danas su svi oni veliki, mahom internet kritičari alternativne scene koji konstantno komentarišu kako scena ne valja i kako nema bendova, dok bendovi za to vreme sviraju pred desetoro ljudi. Kako posmatraš ovaj fenomen i kakvo je tvoje mišljenje o trenutnoj rok sceni u Srbiji?

  Scena nam je dobra, bendovi su nam adekvatni i primereni kalibru i kulturi države kojoj pripadamo. Susedne države nisu ni za jotu bolje od nas i ne bi bilo loše da to shvatimo. Jugoslavija više ne postoji i moramo prestati da merimo snagu scene po njoj. Nama fali logistika i strpljenje svih tih ljudi što sviraju pred njih desetoro popušta. Ne može se postati poznat i popularan za dva meseca, mahom ne može ni za deset godina. Jugosloveni još uvek drže glavne pozicije i na medijima i na festivalima, a ne vidim ustanak na pomolu. Čekamo i radimo. Verujem u podosta bendova. Nisu naši bendovi loši, samo su skrajnuti. Znaš šta je tu najgore? To što su rok bendovi bili nosioci velikih promena 2000, a onda su došli ovi što vrte ploče i preko noći postali headlineri velikih festivala jer DJ "muzika" ne navodi čoveka na razmišljanje, a razmišljanje je opasno, zar ne? Taj nivo autodestrukcije jedne kulture je zaista ponižavajuć. Međutim, u poslednjih 6-7 godina to se malo menja i DJ je zaboravljen, baš kao, recimo, Tom i Džeri crtaći iz 70-ih godina. Rokenrol više nikada neće imati tu snagu kao nekad, neće izazivati promene u društvu. Danas se promoviše po principu tokenizma. Kao ono: "Pustili smo vam jednu pesmu u tri ujutru između nivoa vodostaja i tačnog vremena. Šta vi sad hoćete!?!?". Čekamo neki novi pank, neke nove bezobrazne klince što će da razbijaju glave svima i da se popišaju po svima nama. Zaslužili smo to. Mislim da je moja generacija rok muzičara bila previše kukavička.

• Kako izgleda imati bend koji je deo andergraund scene?

  Zavisi šta hoćeš. Ako hoćeš lovu i slavu, savetujem prelazak kod zabavnjaka, a ako hoćeš da isteraš neke svoje tripove i zamisli, ume da bude kul. Upoznaš neke zanimljive ljude, proživiš stvari za koje mnogi tvoji vršnjaci ne znaju ni da postoje, a nema tabloida, nema pritiska, samim tim nema ni kriminalaca. Možda bi malo tabloidnosti pomoglo srpskoj rok sceni. Ono, da neki paparaco uslika nekog rok muzičara kako se pijan tuče sa nekim ili ne-daj-bože sa džiontom u ruci. Ljudi se hrane time, al` će usput i kartu za koncert da ti kupe.

• Misliš li da bi Jewy Sabatay postao komercijalniji bend da je nastavio sa radom i kakve su tvoje prognoze na tom polju što se tiče Briganda?

  Mislim da bi. Poslednje godine delovanja smo napokon počeli da stičemo publiku, a i onih par pesama koje su pripremane za taj nesuđeni četvrti album su bile lakšeg zvuka od npr. "Nihilista" što je bila svesna odluka.  Što se Briganda tiče, ako se bude pametno radilo i ako ne bude lomova, može doći do proširenja baze fanova. Treba samo izdržati ogromnu količinu gluposti, nemara i nerada oko nas. Zapravo, nešto se već dešava i oseti se to po svirkama što je jako dragoceno. Točak se pomerio malkice. Trebalo mi je samo 15 godina. Samo na taj način osmišljavaš sebi održavanje svirki, a to je da ti ljudi veruju i da vole tvoje pesme. Sami sa sobom uvek možemo da sviramo u BIGZ-u, zar ne (preselili smo se tamo pre tri meseca)? Nemam ništa protiv komercijalnosti u zvuku. Ako ti pesme imaju integritet možeš da se pojaviš i ispod šatre sa Vendi. Mislim da bi to baš super bilo.

• Kada je Brigand u pitanju, publika neretko ima utisak da se radi o veoma mračnom bendu. Da li i koliko vi zaista želite da se predstavite kao takvi i kakav utisak želite da ostavite na ljude uz pomoć svoje muzike? 

  Meni je važno da je utisak jak. Ne mora ni da bude nešto pozitivan. Mi nismo mračan bend, mi smo normalan bend koji ne zabavlja. Teški smo i naporni, ali ne i mračni. Black metal me nikad nije zanimao kao muzika. Jeste kao koncept, ali mrak bez uzroka me ne interesuje. Samo iskustvo. Ovde je sve što nije žurka mračno.

• Šta misliš da je razlog zbog kog se ljudi odlučuju na slušanje muzike Briganda i kakav profil ljudi se može zateći na jednoj vašoj svirci?

  Mislim da je to sad jedna mlađa generacija ljudi koja voli težak zvuk, ali bez prelaska u metal vode. Razlog slušanja može da bude svašta, prepoznaju nešto u nama valjda. Svaka podrška je važna. Nisam tu samo zbog sebe i što je više ljudi koji nas podržavaju, lakše dišem.

• Kakav je odnos Briganda sa drugim žanrovski sličnim bendovima u Srbiji i regionu i koliko takvih bendova ima kod nas?

  Zavisi sa kojim. Neko je super drug, neko suvi profi, a neko jajara. K`o i u svakom esnafu. Prosvetni sam radnik i uočavam ta tri tipa i u školskom dvorištu. Sve je to normalno i sve je to super. Hoću da budem dobar komšija, ali bez rušenja ograde. Ne bih znao da ti kažem koliko takvih bendova ima kod nas jer nisam siguran kojem žanru muzike pripadamo, a nisam ljubitelj svrstavanja u mikrožanrove. Na primer, mi dosta sarađujemo sa Seljačkom Bunom koji su žanrovski potpuno drugačiji bend, ali su nam po shvatanju muzike daleko bliži od mnogih grandž bendova.

• Kakvo je iskustvo za tebe bilo gostovanje na koncertu Nikole Vranjkovića i saradnja sa njim?

  Zatvorili smo jedan krug koji smo započeli pre pet godina. Da nije njega verovatno bih i danas svirao po okolnim selima i molio makar za putne troškove. Nisam od onih koji zaboravljaju ko im je pomagao.

• Dok smo još kod teme saradnji, ja kao Rumljanka ne mogu da izbegnem postavljanje ovog pitanja: Kako je došlo do saradnje sa bendom Kofein i kako je bilo svirati sa njima?

  Nemanju sam upoznao na svirci koju smo imali sa Sharks Snakes & Planes i Goddamn u BIGZ-ovoj "Sceni" odmah po izlasku "Grešnika". Baš je bila dobra svirka, sva tri benda su otkinula. Lepo smo se ispričali i on mi je predložio saradnju. Pesma mi se dopala na keca jer me je podsetila na Dinosaur Jr. Mislim da Kofein ima potencijal kao bend i nadam se da će se uskoro probiti jer je Nemanja stari lisac koji dobro kapira stvari. Ima ljudi koje prethodno iskustvo uništi, a ima i onih koje prethodno iskustvo unapredi. On spada u ovu drugu kategoriju.
Srem mi se sviđa, manje mi je rustičan od mog Banata. To je deo Vojvodine koji najmanje poznajem, a uvek volim da upoznajem nove sredine.

• Ima li promena u samom bendu sada kada fukcionišete kao četvorka? 

  Ima. Sad imamo još jednog gitaristu (Stevan Radoičić) koji jako dobro kapira ideju benda. Nikada nisam ozbiljno radio sa dve gitare. Aranžmani su nam sada ludilo, potpuni haos. Zabavlja me to. Zvučimo kao Guns `n` Roses koji sreće Sonic Youth iz rane faze. Nekome je to "besciljna buka", ali ja takve izraze prosto doživljavam kao kompliment. Ilija i Andrej su tu sa svojim idejama i svako doprinosi na svoj način. Nisam diktator u smislu da radim linije za bas ili prelaze za bubanj. Svako mora da ostavi svoj pečat.

• Polako krećete sa pripremama novih pesama. Šta publika može da očekuje? Koliko ste skloni eksperimentisanju sa zvukom i da li će se stil i zvuk bitno razlikovati od onog na "Grešnicima"?

  Mogu da očekuju album koji će biti nešto ekstremniji od "Grešnika". Lakši, a mračniji. Barem se takvim čini. Takođe mislim da će biti više hipnoze, ponavljanja deonica i slično. Deset pop pesama po standardima dekadencije, nikako dokazivanja čega je bilo na prethodnom albumu. Zvuk se neće bitno razlikovati. Fan sam karakterne, a ne upeglane produkcije i sa tom praksom će se nastaviti, ma koliko kompjuteri napredovali u međuvremenu.

• Da li ste koncertno aktivni onoliko koliko biste želeli? Imate li pozive za svirke u regionu?

  Ja nikad nisam zadovoljan godišnjim brojem svirki i uvek hoću više. Sa vrstom muzike koju sviramo još i dobro prolazimo. U regionu, nažalost, poziva nema. Samo nas po Srbiji zovu. Ovi sa strane valjda očekuju da im sviramo za džabe. Valjda će se i to promeniti.

• Ljudi su prilično zatečeni završetkom vaše poslednje svirke i nisu navikli na to da se neko od naših muzičara usudi da razbije svoj instrument, te su se javile razne spekulacije na temu razloga za takav postupak. Da li je zaista potrebno toliko kalkulsati i smišljati povod za jedan takav postupak i zašto misliš da je ljudima koji su slušaoci roka destrukcija bila toliki šok?

  Najsmešnije tumačenje je bilo da sam to uradio zbog tonca. Ne postoji tonac na ovoj planeti koji može da me navede da razbijem svoju gitaru zbog njega. Ko god osuđuje takve stvari ne razume rokenrol, niti kreaciju kroz destruckiju. Takvi ljudi su emocionalno nepismeni i ne bi trebalo da se upuštaju u tumačenje lomljenja instrumenata. Može da ti se ne svidi to, da kažeš da ti to nikad ne bi uradio, ali ne smeš da morališeš oko stvari koje ne poznaješ. To je kao da ja dajem dijagnozu iz dermatologije jer vidim da neko ima nekakve tačkice po koži. Toliko.

•  Šta je ono što u skorijem vremenskom periodu možemo da očekujemo od Briganda i gde možemo da vas čujemo?

  Novi singl je u pripremi, a za svirke samo pratite našu fejsbuk stranicu. :)