Kada sam se prvi put sama uputila ka centru Stavangera, put je potrajao. Rešila sam da ne idem samo pravo, pošto mi je to bilo pomalo dosadno, već sam pustila da me google mapa vodi alternativnim putem. Najpre sam preko mosta prešla na drugu stranu grada.

Početkom septembra sa radom je počeo novi portal pod nazivom PRIS. Nakon mnogih uspona, padova i cimanja, uspeli smo da postavimo sajt na noge. Do sada smo dobili podršku nogih bendova i odradili veoma kvalitetne intervjue. Kako kreće sezona svirki, biće i mnogo izveštaja. Čekirajte naš sajt i jutjub kanal. Nećete zažaliti!

Niko vam ne brani i da zapratite naš instagram profil.

Iako je prošao koncert Goblina u KST-u (povodom kojeg je rađen ovaj intervju), shvatila sam da i ovaj intervju treba okačiti na ovja blog kao i sve prethodne.

S druge strane, ovaj mesec je, izgleda, bio prilično dobar. Samo dva hejta imam za vas.

S obzirom na to da je komunalna policija postala stalni gost treša meseca, šteta je izbeći ih ovog puta. Idući od Marije, na sred pešačke staze na banovom brdu, zamalo da upadnem u gomilu govana. Da živimo u normalnoj državi, uloga komunalne policije bila bi da piše kazne onima koji ne skupljaju izmet za svojim ljubimcima, kao i onima koji bacaju smeće po gradu. Umesto toga, kod nas komunalna policija prebija putnike GSP-a, pišu kazne bakicama koje prodaju hekleraj, hapse prodavce lubenica i izazivaju srčane udare ljudima. Nisam vam fotkala tu pozamašnu gomilu, te ćete za ovu stavku ostati uskraćeni za sliku.

Babe. Uvek babe. Baba koja nije želela da se pomeri sa mog mesta u avionu. Poželela sam da je bacim kroz prozor, ali zaglavila bi se. Takođe nisam želela da fotkam babu, te gledajte sliku oblaka.

Na samom kraju meseca se desila najneprijatnija stvar. Umetnik iz Amerike, čiji rad izuzetno poštujem, je počeo da rejdžuje na mene jer nisam želela da mu rodam svoju fotografiju i rekla sam da me ne pita po deseti put. Njegov bes je toliko eskalirao, da je izgovoreno kako ja neću prljavi američki novac i da nas Srba ne bi ni bilo da je njegov deda ostao živ. Hvala višim silama i Marku Čukerbergu na blok opciji.

Možda ovo nije bio zanimljiv post, ali svakako bih radije da treš meseca bude smor, nego da se nerviram ceo mesec.

Ove reči kuckam iz jednog lepog stana, koji se nalazi u jednoj lepoj zgradi, u jednom još lepšem norveškom lučkom gradu pod nazivom Stavanger. Nisam videla mnogo od ovog grada jer je bilo sedam sati kada sam stigla, ali nema veze, jer za ćaskanje o čarima istog imamo četrnaest dana. Trebalo je do ovde doći. Bio je to zanimljiv put.

Dve nedelje pre sopstvenog rođendana saznajem da baš na taj famozni datum u Beograd dolazi Warrel Dane. Odlučih da akreditaciju tražim preko portala PRIS, čisto da bih i ja malo učestvovala u pisanju na istom. To se ispostavilo kao greška. Da li zaista zbog toga što još uvek nemamo neki impozantan broj pregleda, što su naveli kao razlog, ili ipak zato što je ekipa veoma mlada, organizatori su odbili da nas akredituju. Ništa zato, nema ljutiš. Dešava se. Pokušah da na ovaj događaj odem pod okriljem Paklene višnjice, međutim, neko je to mesto već zauzeo. Pomirih se sa tim da opet neću čuti glas Nevermore-a i Sanctuary-a (nisam imala para da idem na Overkill i Sanctuary), kad se pojavi Marija, moj superheroj, te situaciju preokrenu za 180 stepeni, kupivši mi kartu za rođendan.

Nisam kupila mnogo knjiga u avgustu, što je na neki način i dobro, jer sam počela da hordujem, pošto nemam dovoljno vremena za čitanje. Mada, polako se vraćam, a i gomila utisaka o knjigama čeka u draftovima, tako da ću vas u jednom momentu samo bombardovati takvim postovima.

Prvu knjigu sam impulsivno kupila. Na trafici sam videla da se uz Blic ženu za 230 dinara dobija Šerlok Holms i to je bila ponuda koja se ne odbija! Novine sam dala snajki, a knjigu već čitam i možete uskoro očekivati utisak o istoj.

Prema sinopsisu, veče uoči veoma bitne konjske trke nestaje najveći favorit iste, a njegov trener pronađen je mrtav. Impulsivno je osuđen čovek za kog je mnogo dokaza ukazivalo da je kriv. Naravno, Šerlok Holms nije ubeđen u to da je kladioničar kriv, te koristi svoje načine da do krivca dođe.

Drugu knjigu sam dobila u avgustovskoj KZM kutiji, koju samo zajedno otvarali. U pitanju je izdanje odiseje, koje se zove Kraj zime. U pitanju je young adult distopija, a sinopsis kaže da se radnja odvija u fantastičnom svetu koji je daleko drugačiji od našeg, ali da su ti svetovi isti po pitanju dve stvari: potrebi za slobodom koja se ne može ugušiti i tome da je ljubav najjača pokretačka snaga.

Glavni junaci su četiri tinejdžera čiji su roditelji likvidirani od strane režima. Oni će, u borbi za slobodom bežati od različitih čovekolikih stvorenja.

Ova knjiga je osvojila preko dvadeset nagrada u Francuskoj. Ostaje samo da proverim da li je stvarno toliko dobra.