Život Šećerne Pilule

, by Sugar Pill

In Favoriti meseca.,

Favoriti meseca 2015: January favourites.

0Comments

, by Sugar Pill

In Brkovi, Intervju

Šećer pita: Shamso 69 - Naši spotovi izgledaju kao škole ronjenja!

0Comments

, by Sugar Pill

In Atheist Rap, Brkovi

Utisci života: Pank idila.

Pakovanje stvari, trčanje na fakultet, sa fakulteta trčanje na prevoz da bi se stiglo u Novi Sad u neko normalno vreme. Da, bilo je mnogo trčanja.

Bila sam sva srećna kada sam shvatila da ni Nikola još nije otišao i da neću morati da idem sama. A onda smo ušli u autobus gde su nam rekli da je Nikolino sedište broj četiri, a moje trideset i tri.

Nikola je slušao ljude kako pričaju neke nebuloze, a ja sam sedela pored krajnje nekomunikativnog dečka koji očigledno sluša istu muziku, možda čak i ide gde i mi, jer se trgao svaki put kad sam preko telefona izgovorila Atheist Rap ili Brkovi.

Moje putovanje od Beograda do Novog Sada se svelo na to da sam se dopisivala sa Nikolom koji sedi u istom busu i bila novinar u hodu, to jest smišljala pitanja za intervju.

Razlog mog dolaska u Novi Sad je bio festival Zimska idila. Primetih da je kod nas izgleda postao trend da svaki svirku sa više od jednog ili dva benda prozovemo festivalnom.

Nije to bio festival, bila je to sjana svirka tri sjajna prijateljska benda.

Dok smo se našli sa svim ljudima sa kojima smo trebali da se nađemo i dok smo stigli u Quarter, Gužva u šesnaestercu je već počela svoju svirku. Nije mi suđeno da stignem na početak njihove svirke. Svaki put zakasnim. Dok sam čekala u redu da ostavim stvari, nađoh Gužva stiker. Ko nađe - njegovo. Ima počasno mesto u mom albumu sa uspomenama sa svirki.

Atmosfera za vreme njihove svirke mi je bila malo mlaka u ondnosu na onu u Domu omladine, kada su svirali pre ČBS-a.Verujem da je to zato što su imali samo sat vremena za svirku, te su žrtvovali razgovor sa publikom između pesama da bi odsvirali što više.

Bez obzira na to, atmosfera je bila daleko od loše. Ljudi su se šutkali, skakali i pevali i time opovrgli misao da je Gužva ovde bila predgrupa. Gužva je, zajedno sa ostalim bendovima, bila hedlajner večeri i to se videlo po velikom broju ljudi koji je došao samo zbog ovog benda.

Gužva u šesnaestercu je binu ustupila Atheist Rap-u. Nisam očekivala ništa specijalno, jer sam Ateiste slušala više puta u poslednjih par meseci. Dovoljno često da sam naučila setlistu napamet. A pošto je ovo bio kratak nastup (jedina festivalska stvar na ovom festivalu), očekivala sam setlistu sačinjenu od pesama koje zna i osoba koja ne sluša ovaj bend.

Međutim, usledila su iznenađenja. Na moje veliko oduševljenje, Ateisti su svirku otvorili mojom novom omiljenom pesmom - Drugo pakovanje - tako da je svirka, barem za mene, počela žestoko! Setlista je bila totalno drugačija od naših očekivanja. Bilo je tu svega, ne samo najpoznatijih pesama. Nisam baš luda da na svakoj svirci čujem te najpoznatije pesme, ali kad je već otsviran i Trabant i Wartburg, mogli su za nas nekolicinu Rumljana otsvirati i Car Core. Ipak mi volimo da čujemo pesme u kojima se spominje naše mesto. Bilo mi je jako drago da su svirali svoju verziju Usamljen, oženjen.

Ovo mi je bila možda i jedna od najboljih svirki Ateista. Dok su drugi ljudi poprilično hladno prihvatili nepoznatije pesme, ja sam se iskakala i bilo mi je sjajno!

Nakon Ateista, bili smo u iščekivanju da čujemo Sinan Sakić uvertiru za Brkove. Kreće pesma, kad ono Moj je lola zvezda rokenrola. Prva reakcija: Kakva je ovo Brena i gde je Sinan?! Sinana vam neću oprostiti.
Elem, prebolesmo Sinana kad na binu izađoše Balkan starevi. Naravno, kao i uvek, ja sam morala da fangirlujem na Praščeve helanke. Volim cvetni dezen, šta ću, jadna.
S obzirom na to da sam pisala o prošloj svirci Brkova u Quarter-u, neću ponovo dužiti sa pričom o pozitivnoj energiji koju emituje ovaj bend.

Bend je opet, kao što smo i očekivali, priredio vanserijsku svirku. Publika je opet svaku pesmu otpevala horski i zajedno se smejala Šemsovim pričama između pesama. Žene se ovaj put nisu šutkale toliko kao prošli, ali su definitivno opet priredile kontradiktoran prizor najglasnije pevajući tekstove koji su najviše seksistički. Kad smo kod kontradiktornih prizora, opet su hardkor metalci i pankeri (metalci i pankeri na istoj svirci. Nekada bi i ovo bio ogroman paradoks) bili najglasniji uz pesmu Baneta Bojanića. Bend je i ovaj put dao svoju posvetu baba Stoji, a masa premijeru bujnih usana.

Novost su bile karaoke. Dok sam ja iz mase otpevala celu Ornelu bez problema (jer apsolutno ne možeš da ne znaš Ornelu!), ljudi na bini su ipak imali blagih problema sa tekstom. Šta ćeš, kad nisu trve kao ja. Došlo mi je da preskočim ogradu, uzmem mikrofon i otpevam to kako valja. I bih, da ne zvučim kao pokvarena ploča.

Nismo poželeli dobro jutro Srbiji, ali smo zato imali Trening za umiranje i objasnili Džoniju da treba da uspori malo. Novi Sade Šemso nije hteo da peva uz reči da je to Balaševićeva, ali smo je zato mi otpevali od početka do kraja, što se i dalje važi.

Nakon što se svirka završila, moja ekipa se počastila Šemsovom rakijom, a ja nečim još boljim - sjajnim razgovorom sa njim.

Pretpostavljam da vam ovo nagoveštava da će opet da se pojavi neki intervju. So, stay tuned.

0Comments

, by Sugar Pill

In Beograd, Dete iz provincije.

Dete iz provincije: Autoportret.

0Comments

, by Sugar Pill

In Intervju, Šećer pita.

Šećer pita: Kukom, motikom i heavy metalom protiv betona.

0Comments

, by Sugar Pill

In Brigand, Koncert

Utisci života: Iz melanholije u življenje agro metala.

Odluče dva studenta - jedan iz Bora jedan iz Rume - koji sturdiraju u Beogradu, da idu u Pančevo na svirku. Ne zvuči li već obećavajuće?

Elem, pre nego što počnem da detaljišem o svojim dogodovštinama, na kratko ću vas usmeriti na 013info - pančevački info portal - na kom je objavljen moj kratak rezime svirke.

Dolazak do Pančevca je bio lakši deo. A onda smo Nađa i ja redom pitale dedice na ulici kako da dođemo do čika koji viču "Pančevo, Pančevo!" Objasniše oni nama, dođosmo mi na to mesto, kad stvarno začusmo te povike. Tako smo našle prevoz.

Jedine smo brbljale u busu. Deca iz provincije. Pitam vozača da li staje kod pošte. To je poslednja stanica, kaže. A ne spominje da je ta poslednja sledeća. I tako svi izlaze, a mi sedimo kao lepe lude. Skontasmo mi da je to poslednja, ali on nikako da nam kaže koliko treba da platimo. Sav se iščudio što ne znamo. Izvinite, gospodine, što se vozamo do Pančeva prvi put.

Čekasmo mi našeg vodiča Draganu (mada mislim da je ipak Dregona mnogo kulije), ali pre nje nas nađe njena drugarica. Okupismo se sve i krenusmo put Apola.

Čudne su one tri sekunde osećaja bitnosti kada svi čekaju napolju u redu, a tebe provuku free, pa te još i odvedu u privatne prostorije (zakucava mi mozak, nemam bolji naziv).

Nađosmo članove Bune ispred toaleta i kidnapovasmo Šarkija za (kako on reče) intervjau. Intervjau je bio krajnje opušten, zanimljiv i pun smeha.

Nakon što obavismo sve "formalnosti" siđosmo u dvoranu u kojoj je svirka taman počela.

Moram priznati da ne slušam Sharks, Snakes & Planes privatno, da nisam bila preterano upućena u njihovu muziku i da sam ih slušala prvi put uživo.

Lično mi bend ne izaziva preteranu emociju, ali daleko od toga da je loš. Uživala sam slušajući ih. Dobri su za đusku. Primetih da se ostatak prisutnih pošteno izdivljao uz ovaj bend.

Brigand otkrih relativno skoro (na svirci Bune u decembru) i zaljubih se u njihovu muziku. Slušam ih zatvorenih očiju. Kada sam ih čula prvi put, zatvaranje očiju i isključivanje iz stvarnog sveta mi je bila prva reakcija. Glas Velibora Nikolića me vodi u drugi univerzum. Volim tu melanholiju koju nose. Dok ih slušam, telom se širi smirenost uz povremeni nalet jakih emocija, u skladu sa muzikom. Nemam blagu predstavu kakve su reakcije ljudi oko mene bile veći deo svirke jer ja nisam bila tu, već izgubljena u međusvetu. Na par momenata sam pogledala okolo i delovalo mi je kao da na ostatak ljudi ova muzika ne deluje kao i na mene. Moram priznati da mi je bilo pomalo krivo zbog toga. Najdraža mi je bila Nađina izjava da na nju muzika deluje kao droga. (Radite se muzikom, ljudi!)

Ono što mi se takođe mnogo svidelo kod ovog benda je to što se po njima primeti koliko su i sami mislima negde duboko u muzici. Emocija je vidljiva, skoro opipljiva.

Iz melanholije me je trgla Seljačka buna. Drvosječe, naravno, prva. Instant buđenje, instant divljanje.

Iako bez Brade (kom želimo brz oporavak), bez luka i paprike, bend je zapalio Apolo (što reče Šarki, sad je Zapolo). Bunt je odmah proradio, uzdigao se duh agro metala! Prava seljačka muzika uzdrmala je dvoranu.

Šta ja znam, ja se za ovakve svirke nesvesno nađem na ogradi. I posle se pitam odakle modrice po nogama.

Bend nas je svojom muzikom (kao što sam već pomenula u tekstu za 013info) ponovo ubedio da je selo bolje od grada, a kajmak od McDonald's-a.

Opet smo horski prošli kroz muke muvanja gotičarske klinke, straha od džinovske kokoške, nismo svirali pank, a uzdizali smo hevi metal... A većem delu ženske publike se (sudeći po vriscima) mnogo svidelo što ona nije htela (devojke, totalno nije u redu što se radujete muškoj muci).

Buna i mi (da li da nas nazovem pobunjenicima?) smo još jednom, barem na kratko, uspeli da razbijemo beton koji je pokrio naše njive.

Ovo sjajno veče je završeno na najbolji mogući način - kru pesmom. A i par sati nakon svirke (dok se na jedvite jade stiglo od Pančeva do stana) pesme su se i dalje vrtele po glavi.