Četiri ujutru.

Zvučnik na terasi.

Osoba u ćošku čuči, glave naslonjene na zid.

Magla i hladnoća.

Nedovoljno obučena.

Otupela.

Pogled izgubljen među odbljescima svetla u daljini.

Sluh izoštren.

Zvuk stajanja voza u obližnjoj stanici,

 aviona koji nadleće iznad glave 

i nepoznatih šumova među drvećem.

Um ubrzan do beskonačnosti.

Oko glave dim.

Mrak.

U glavi poznat, dubok glas.

Toplota se širi telom.

Misli nestaju.

Umesto njih odzvanjaju poznate melodije.

Izuzetna smirenost.

Nestajanje stvarnog sveta.

Šta tri umetnička dela učiniše čoveku...

Vrata su se otvorila.