Počela sam da pišem kako mi je krivo što ovog meseca nisam čitala više i kako sam pročitala baš malo knjiga, a onda samproverila šta sam sve čitala tokom maja i shvatila da je broj počitanih knjiga definitivno veći nego što sam očekivala i sada ne mogu da da ne mislim o tome koliko bih pročitala da sam stvarno imala da sednem i čitam, a ne samo čitala pomalo usput. 

Tokom maja pročitala sam pet knjiga, odnosno ukupno 1299 stranica.

Prva knjiga koju sam pročitala u maju bili su Gradovi na papiru, Džona Grina. Kada su u pitanju ustisci ljudi o ovoj knjizi svi su mi rekli da im se nije svidela ili da je najlošija Grinova kjniga. Međutim, meni se veoma svidela, a ako je najlošija među svim knjigama koje je Grin napisao, onda mora da su ostale odlične. Knjigu sam ocenila sa četiri zvezdice, a moje kompletne utiske možete pročitati ovde.

Nakon toga, odlučila sam da čitam autobiografiju. U pitanju je knjiga Ja sam genije, koju je napisao Salvador Dali, umetnik čija mi ličnost u nekoj meri nije baš najomiljenija, ali čijem se delu divim. Bilo je veoma zanimljivo čitati o tome da on shvata kakva je osoba, ali ga to ne dotiče mnogo, kao i o tome kako je započeo njegov život umetnika. Knjigu sam ocenila sa pet zvezdica.

Treći po redu bio je još jedan knjižurak, ali knjižurak u kojem sam veoma uživala, U pitanju je How the Marquis Got His Coat Back, novela koja se nastavlja na radnju knjige Nikadođija, Nila Gejmena. U pitanju je sjajno delo, koje sam ocenila sa četiri zvezdice, a moj kompletan utisak možete pročitati ovde.

Nakon nekoliko kratkih knjiga, došlo je vreme da pročitam nešto obimnije, pa sam se dohvatila giganta pod nazivom Illuminae, koji su napisali Ejmi Kaufman i Džej Kristof. Iako knjiga ima 600 strana, pisana je u formi mejlova i raznih drugih prepiski, tako da je bila veoma brza za čitanje i pročitala sam je za jedan dan. Tome je doprinela činjenica da je u pitanju odlično delo u oblasti naučne fantastike i jedva čekam da Urban Reads konačno prevede drugi deo. Knjigu sam ocenila sa maksimalnih pet zvezdica i uskoro ću pisati više o njoj.

Peta i poslednja knjiga pročitana u maju bila je zbirka priča Dejana Stojiljkovića, koje nisu postale deo njegovih romana, objadinjenih pod nazivom Kišni Psi. Knjigu sam ocenila sa pet zvezdica, a najviše mi se svidela priča o našem poznatom piscu u ulozi lovca na vampire.


Neke knjige ovog meseca su bile manje, neke više obimne, ali sam prilično zadovoljna ishodom ovog čitalačkog meseca. Ostaje da vidimo da li će me ispitni rokovi sputati na mom čitalačkom planu tokom naredna četiri meseca.

Vrlo često book haul postove pripremam unapred, zbog toga što zahtevaju malo više posla i kada ih pišem u poslednji momenat obično, kao za inat, vreme bude odvratno ili se desi nešto drugo, pa fotke budu užasne i onda moram da odlažem objavljivanje posta. Najviše volim kada ovakav post napišem dosta ranije, pa ako kupim neku knjigu nakon toga, lako ga dopunim. Ali često kada napišem book haul post ranije, potrudim se da ne kupujem dodatne knjige, pa da post bude kompletan. To je dobra stvar kada je u pitanju apstinencija od kupovine. Zbog toga sam odlučila da je dva ujutru savršeno vreme za pisanje ovakvog posta.

Ovaj book haul će sadržati popriličan broj knjiga - sedam. U svoju odbranu, odmah napominjem da nisam kupila sedam knjiga, već da je veći deo našao mesto na mojoj polici kroz razmenu knjiga. Ispratila sam neke od knjiga koje sam spomenula u svom book unhaul postu, a na njihovo mesto došle su neke nove. Tako da nakon ovoga ne posedujem mnogo veći broj knjiga, samo nove naslove u zamenu za one koji mi se nisu svideli ili nemam nameru da pročitam.

Predstaviću vam prvo knjige do kojih sam došla putem razmene. Ima ih tri. Poštom sam poslala Maerstru, Špijuna i Poljubi kišu, Za uzvrat sam dobila tri knjige. Prva je Stara pinakoteka, Minhen, iz edicije Veliki svetski muzeji. Knjige iz ove edicije počela sam da sakupljam jer su u to vreme bile 200 dinara u Evro Giuntiju. Međutim, njihova stanardna cena je oko 500 ili 700 dinara i to mi je bilo mnogo da dajem za ove knjige jer sam za isti novac mogla da kupim romane koje jako želim da pročitam. Tako da mi je bilo neizmerno drago što sam ovu knjigu uspela da ulovim na razmeni.

Druga knjiga je Utvara, koju je napisao Ju Nesbe. Znam da je ovo deveta knjiga u serijalu o Hariju Huleu, ali zaista želim da pročitam ovaj serijal i da nabavim sve knjige u nekom momentu, tako da mi je bilo bolje da nabavim devetu preko razmene, nego da čekam, pa da kasnije plaćam svaku. Maloprodajna cena ove knjige je oko 1200 dinara.


Za poslednju knjigu dobijenu u ovoj razmeni do sada nisam čula. Jesam rekla da neću uzimati bilo kakve knjige, ali ova je ono čemu žanrovski težim. Ukoliko se pokaže kao promašaj, barem je nisam platila i za nju sam dala knjigu koja me uopšte ne interesuje. U pitanju je knjiga Trgovac ukletim knjigama, koju je napisao Marčelo Simoni, a čija je maloprodajna cena oko 800 dinara. Mislim da sam u ovoj razmeni prilično dobro prošla.

Knjigu Gradovi na papiru, Džona Grina, sam tehnički kupila, ali sam za istu sumu novca prodala drugu knjigu, tako da mi na kraju to sve dođe kao da sam je dobila u razmeni jer mi se utrošeni novac vratio, tako da sam opet bila na nuli. Ovo je izdanje Urban Readsa i maloprodajna cena je oko 900 dinara. Ovo je knjiga koju sam želela baš dugo, i već sam je pročitala, a utiske o njoj moći ćete da pročitate uskoro. O ocenjivanju i svemu ostalom govoriću u sutrašnjem wrap up postu.

Sledeće tri knjige sam kupila. U pitanju je jedna knjiga na koju sam slučajno naišla i dve koje želim baš, baš dugo. Sve tri kupljene su po odličnim cenama.

Prva u nizu je knjiga o kojoj ste već imali prilike da čitate, a to je How the Marquis Got His Coat Back, Nila Gejmena. Iako nisam ni znala za postojanje ove knjige i impulsivno sam je kupila, ne vidim to kao problem jer sam je odmah pročitala, veoma mi se svidela i u pitanju je Nil Gejmen, kojeg obožavam. Pronašla sam je u Vulkan knjižari, a cena je bila 330 dinara.

Za osamnaesti rođendan dobila sam Biblio Vampiro, priručnik o vampirima i od tada želim Priručnik o vukodlacima, Roberta Kurena. Međutim, dati preko 1000 dinara za ovu knjigu koja, iako ima sjajne ilustracije, ima više ilustracija nego teksta i nije ne znam kakvo književno delo, je mnogo. Međutim, Laguna i Delfi imali su akciju 3 za 999. Momak je odlučio da kupi sebi tri knjige, ali kako treće nije bilo, ja sam se uvalila u pogodbu, te kupila ovu knjigu za 300 dinara, što smatram okej cenom.

Poslednja knjigu koju sam kupila šmekam veoma dugo. Vulkan ima tri gumena izdanja knjiga Dejvida Deja. Dvanaestog maja je ova knjižara imala nešto poput noći knjige, tako da je ceo asortiman knjiga bio na 20% popusta. I dalje sam ovu knjigu platila 1400 dinara, ali to je svakako bolje nego 1760 dinara, koliko iznosi puna cena. Preostale dve knjige uspela sam da nađem onlajn, a cena im je ekvivalentna ovoj Vulkanovoj sniženoj, te ću ih najverovatnije kupiti na taj način. Knjiga koju sam ovom prilikom kupila, nosi naziv The Battles of Tolkien. Osim što ima prelepe gumene korice, puna je mapa i prelepih ilustracija, tako da je čist melem za oči.

Iskreno, ponosna sam na to što sam se otarasila knjiga koje me ne interesuju i u zamenu z anjih dobila naslove koje jedva čekam da pročitam, ili sam već pročitala. Takođe, iako sam kupila tri knjige, u pitanju su naslovi koje već neko vreme želim da kupim, tako da svoju policu polako punim knjigama koje su apsolutno željene dug period vremena, umesto da na njih stavljan knjige kupljene impulsivno, samo zbog toga što su jeftine.

Nakon što je, igrom slučaja, u knjizi Nikadođija, Markiz de Karabas ostao bez svog kaputa, on kreće u potragu za njim. Ovo nije bio običan kaput. Osim što je bio veoma lep i graciozan, i što se bez njega Markiz osećao kao od majke rođen (iako nije bio), on je imao mnogo džepova. Neki od njih su bili potpuno vidljivi, neki dobro skriveni, ali mogući za pronaći, a za neke ni sam Markiz nije znao i pronalazio bi ih igrom slučaja kada bi situacija to zahtevala. 

Kaput je na pokretnoj pijaci Londona Ispod prodao narod iz kanalizacije. Kako oni nisu želeli da kažu Markizu kome su ga prodali, informaciju je dobio od momka iz naroda Pečuraka, a za uzvrat morao je da odnese ljubavno pismo gospi iz naroda Vrana. 

Njegov kaput bio je kod pastira i njegovih polu ljudi-polu pasa ovčara. Retko ko bi se usudio da ode do pastira, a kamoli zatraži nešto od njega. 

Na svom putu Markiz više puta upada u nevolje, počevši od fizičkog ropstva, pa do onog koje se odvija u njegovoj glavi. Ali ništa ga ne može sprečiti da vrati svoj ljubljeni kaput.

Ni ovde nije izostala Gejmenova kreativnost kada je u pitanju kreiranje čudnih živih bića. Ovog puta nije bilo potrebno kreirati poseban svet jer se radnja nastavlja na radju Nikadođije, ali se zato autor potrudio da nam, u ovoj vrlo kratkoj priči, prikaže narode i likove koje nismo imali prilike da sretnemo tokom našeg prethodnog putovanja Londonom Ispod, kao i pozadinu Markizovog života, koju nismo znali.

Iako ova priča nije toliko uzbudljiva kao sama Nikadođija, što je razumljivo jer je daleko kraća, u ipak je puna neočekivanih obrtaja, koji će vam držati pažnju i definitivno ukazati na to da je ova priča ipak posebna.