Pišem zakasneli post o svirci, pa slučajno shvatim da je već jul i da bi trebalo da napišem post o favoritima.
Nisam sigurna da li se ovog meseca išta desilo, pa počinjem da skrolujem po svojim profilima na društvenim mrežama kako bih se podsetila.

Krećemo muzički. Prva stavka je sjajna, svetski kvalitetna pesma dragih mi sugrađana. „Burning Circle” su još jednom dokazali da su ozbiljno dobar bend.




U junu sam se na par sati vratila crtanju. Nije mi ovaj crtež toliko omiljen, koliko činjenica da su mi se vratili oni momenti blaženosti koji se javljaju kada crtam. S obzirom na činjenicu da sam imala samo hemijsku, zadovoljna sam time kako je ispalo. Iz nekog razloga volim da crtam modifikacije očiju. U jednom momentu sam primetila da vrat više liči na ljudski, ali mi se to svidelo, pa nisam prepravljala.



Verujem da ste navikli da post o favoritima ne može da prođe bez „Briganda”. Šta ja da radim, kad ih volim, a oni svaki mesec urade nešto što mi postane omiljeno.
Ovoga puta, izbacili su novi singl. Sviđa mi se jer je drugačiji, a opet nekako veran zvuku ovog benda. Mislim da su odradili dobar posao sa gitarama. Zvuči više kao klasični, nego kao alternativni rok, ali zato tekst i vokal imaju onaj standardni „Brigand” momenat. Uostalom, poslušajte sami.




Od Brane sam dobila nekoliko poklončića i svi su me zaista obradovali i mnogo su kul, ali ono što me je najviše obradovalo je kalup za led. Da, dobro ste pročitali. Kalup za led. Zašto? Zašto što imam LED U OBLIKU MAČKE!



I za kraj, jedna stvar koja me je jako obradovala. Posle pet godina sam se konačno srela sa Sanelom. Imam mnogo prijatelja u Bosni, a Sanel je jedan od prvih sa kojima sam počela da se čujem. Zahvaljujući koncertu „Judas Priest”-a (na koji nisam išla *plače barice i valja se u njima*) smo konačno uspeli da se nađemo.