Elem, pre oko dve nedelje (tačnije 19. maja) otišla sam na dugo očekivani koncert benda Blind Guardian.

Iako bi bilo očekivano da na ovaj koncert idem sa nekim od Rumljana (s obzirom na to da ih je tamo bilo gomila) ili barem nekim iz Beograda, moje društvo su bili Banjalučani. Opet nas dvoje imamo skup nekadašnjih forumaša.

Uđosmo neposredno pred početak koncerta. Na nastup mojih sugrađana Burning Circle-a dotrčah iz wc-a. Bilo je neprihvatljivo propustiti makar i jednu pesmu.

Onaj ko misli da je na ovaj koncert vredelo doći samo zbog Gardijana, grdno se prevario jer je ova ekipa pošteno isprašila. Prostor je bio poprilično popunjen i ozvučenje je bilo jako dobro, tako da su Aleksandrove fantastične glasovne sposobnosti mogle da dođu do izražaja. Publika je sjajno reagovala, a bend je sa njom imao odličnu komunikaciju. Zaslužili su da sviraju na ovom koncertu i opravdali su - ako ne i prevazišli - sva očekivanja. Odabrati Burning Circle za predgrupu Gardijanima je definitivno bio pun pogodak!

Ubrzo nakon što su Rumljani dobro zagrejali masu, na binu izlaze članovi Blind Guardian-a. Izgleda kao da se totalno osećaju kao kod svoje kuće. Nekoliko minuta kasnije sam shvatila i zašto. Ne treba spominjati kvalitet ovog benda, kao ni to da je koncert bio sjajan. To je nešto što se naprosto podrazumeva.

Ono što me je oduševilo je (kao što ste mogli da zaključite iz naslova) sama atmosfera. Prostor je bio pun, ali ne krcat. Svako je imao sasvim dovoljno mesta za kretanje.

Postoji velika razlika između atmosfere na ovom i na bilo kom drugom koncertu na kom sam bila. Da, sjajan je prizor kada na koncert dođe dvadeset do trideset hiljada ljudi, super bude i atmosfera... Ali na takve koncerte osim onih koji zaista slušaju bend, dođu i oni koji... slušaju bend. Na ovom koncertu je bilo par stotina ljudi, ali su ovi ljudi napravili atmosferu kao da ih ima na hiljade. Bilo je primetno da je svaki čovek koji je u tom momentu bio u BelExpo centru veliki ljubitelj Blind Guardian-a. Nije bilo potrebe da se čeka momenat kulminacije atmosfere. Ona se desila čim je bend kročio na binu i trajala je do samog kraja koncerta.

S obzirom na to da se nisam najbolje osećala, ovaj koncert sam provela prilično mirno, žmureći i slušajući svoje najdraže pesme ili sa divljenjem posmatrajući ljude koji su neumorno horski pevali. Sve vreme pokušavam da vam dočaram atmosferu koja je vladala, ali nema tih reči kojima bi se mogla opisati. Srećom, imam zabeležen sjajan deo atmosfere, a verujte mi da ovo nije ni deseti deo onoga kako je zaista bilo. I neka vas ne mrzi da pogledate snimke po jutjubu.

Što se samog benda tiče, zabavljali su se jednako kao i publika. Verujem da sada već znate da to znači mnogo. Hansijev razgovor sa publikom između pesama deluje krajnje prizemno i prijateljski. Činjenicu da su odsvirali sjajan koncert ne treba posebno naglašavati.