Lepo je biti napolju pred svitanje.

Nebo na istoku je purpurno-plavo.

Nagoveštava zrake sunca koji će da se probude.

Nadvijaju se tamni oblaci.

Sa svih ostalih strana još uvek caruje mrkli mrak.

Celo telo drhti od hladnoće, 

ali ostaje na istom mestu 

jer svetli horizont naprosto mami.

Osećaj hladnoće na licu umiruje.

Nebeski svod polako poprima krvavocrvenu boju.

Dim se polako oteže iz visokih dimnjaka.

U železničku stanicu u dolji ulazi usamljena lokomotiva.

Vrane uvek podivljaju u ovo doba.

Kada su oči zatvorene, zvukovi postaju izoštreniji.

Lepši.

Prepliću se i mešaju.

Ispunjavaju um.

Sva čula su izoštrena.

Lice greje prvi zrak...