Ove godine sam prisustvovala samo jednom danu Sirmium Rocks Festivala. Prvi dan nije baš bio po mom ukusu. Ekipa se skupila na železničkoj stanici, čekajući zakasneli voz. Našli smo se sa ostatkom ekipe koja je dolazila vozom iz suprotnog smera i stacionirali se u gradu dok ne počne svirka.

Otišla sam ranije na mesto dešavanja i stigla na tonsku probu Goblina. Iz nekog razloga neopisivo volim tonske.

Nakon završetka tonske probe sam razgovarala sa Golubom - pevačem Goblina. Bio je to opušten i prijatan intervju koji ćete moći da čitate uskoro, a imali smo i omanju publiku.

Ne razmišljajući o tome da bendovi uskoro treba da počnu sa sviranjem, vratila sam se društvu i tako propustila svirku prvog benda. Stigla sam nazad kada je bend Amor's Arrows već svirao. Kada sam preslušavala studijske snimke ovog benda, bili su mi okej, s tim što mi je zasmetala činjenica da se pri pevanju engleskog čuje jak akcenat. Međutim, kada sam ih čula uživo, to je bila neka totalno druga priča. Bend sjajno zvuči! Dok su fanovi benda pevali u prvom redu, prostor je bio poprilično prazan. Posetioci koji su dolazili iz drugih gradova verovatno još uvek nisu stigli, a Mitrovčani izgleda ne vole da dolaze na prve bendove, te je malo ljudi čulo ovaj set power metala.

Kofein je bio još bolji nego na prošlom SRF-u. Energija benda je bila za poželeti, ali je reakcija publike bila razočaravajuće mlaka. Najblaže rečeno.Ovakve stvari me mnogo ljute. Svako je došao zbog nekog određenog benda, ali to ne znači da ne treba podržati i ostale bendove kada si već tu i slušaš ih.

Kao šolja jake kafe, Kofein je u stanju da pokrene i ljude koji ih nikada nisu slušali. Od jednih ljudi sam slušala konstantne pohvale na račun ovog benda, dok se drugi nisu potrudili da bendu pruže aplauz nakon završetka pesme. Sramota je dozvoliti da se tako nešto dogodi. Ovo, naravno, nije omelo članove benda. Zvučali su onako kako jedan ozbiljan bend treba da zvuči, pokrenuli ljude koji shvataju čar dolaska na svirke i verujem da su se i sami dobro proveli. Ja sam se izđuskala, osetila prilive energije sa bine i Kofein je opravdao moja očekivanja.

Iskaz jednostavno nije moj fah, te je meni bilo pomalo i dosadno. I šta bi je drugo preostalo nego da blenem u kosu gitariste i divim se?

Naravno, ne mogu da kažem da je bend loš. Kada se popnu na binu dogodi se eksplozija energije. Ovo je bio prvi put ove večeri da se masa zaista pokrenula. Atmosfera ne samo da se dovoljno zagrejala za ono što sledi, već je proključala!

Pred početak svirke Goblina sam se nadala da neće početi pesmom U odbrani zla jer sam na kratko morala da napustim svoje mesto na ogradi. To moje nadanje se završilo tako što je upravo ova pesma svirana prva, a ja sam izletela iz wc-a i trčala nazad kroz masu.

Ovo je jedan od retkih bendova koje mogu da slušam uživo iznova i iznova, a da mi ne dosade ni na sekund. Energija Goblina je zarazna. Čar je u tome što se i bend i publika provode zajedno, jednako; u tome što postoji neverovatno blizak odnos između ljudi na bini i onih ispred nje, što se glasovi svih stapaju u jedan.

Poruka Goblina je jasna, njihova muzička borba za pobedu nad onim što nas uništava nikada ne prestaje. Potrebno je da se mi, koji tvrdimo da nas ima gomila, pokrenemo, te da nas zaista toliko i bude.

Veoma me je začudila činjenica da prostor nije bio krcat, s obzirom na to da nije preterano veliki i s obzirom na to ko svira. Oni koji govore da se nije moglo proći nisu pogledali dalje od prvog reda. Kada počne svirka svi se tiskaju napred, te izgleda krcato, a nazad možete izvesti plukružno okretanje. Da, toliko ima mesta.

Upravo tiskanje u prve redove i mirni pogledi radnika obezbeđenja na naše scene pentranja po ogradi (odustali su od skidanja ljudi sa ograde posle pet minuta svirke) rezultiraju ovako nečim:

SRF od mene dobija pohvale za organizaciju programa i savet da sledeći put nabave bolje ograde, a ne da ja sa svojih 45 kilograma slučajno odvalim dve šipke.

Sve u svemu, veče je bilo za pamćenje. Sledeće godine je potreban jednako dobar program i buđenje Mitrovčana (jer je najmanje ljudi u ovom prostoru bilo iz Mitrovice), pa da sve bude sjajno!

Svirku Goblina fotkao Jovan Mihajlović

Dva dana Sirmium Rocks Festivala su bili zaista sjajni.

Prvo veče sam išla sa sestrom i njenim društvom. Stigli smo otprilike na polovinu svirke S.A.R.S.-a. O vooj svirci vam neću govoriti, jer ne simpatišem S.A.R.S. preterano, pa nisam ni obraćala posebnu pažnju na njih.

Ono što sam čekala to veče bili su Atheist Rap. Bend je bio  sjajan, sa odličnim izborom pesama. međutim, na ovoj svirci Atheista se nisam provela kao na prethodnim. Nikada mi nuje bio problem da igram sama, pogotovo uz Atheiste, ali je bezvoljnost mog društva uticala i na mene, moram priznati. Ono što mi je definitivno pokvarilo utisak je bilo obezbeđenje. bend je dva puta prekinuo "Dr. Pop" da bi rekli obezbeđenju da ljudi smeju da prave šutku i  naginju se preko ograde, ali idioti su nastavili da smaraju publiku. Pop je bio toliko iznerviran da im je rekao: "Sumnjam da to radite na konertu Ace Lukasa", na šta je dobio ogromne ovacije, što je i bilo za očekivati. "Dr. Pop" na kraju nisu ni odsvirali. Odsvirana je još samo jedna pesma i nekako je napeto završeno.

Oprostićete mi što nemam fotku, nije mi fotkanje bilo ni na kraj pameti.

Drugo veče SRF-a je bilo i više nego sjajno.

Stigli smo nešto pre početka svirke Kofeina.

Iskrena da budem, nisam bila na kompletnim svirkama nekih bendova, a i prošlo je dovoljno vremena da se ne sećam detalja (zahvalimo Kopernikusu što ima sranje net!), tako da veče premotavamo na ono što je zapravo ostavilo najjveći utisak na mene - KKN.