Mi ostali samo živimo ovde je druga knjiga koju sam dobila od izdavačke kuće Kreativni centar. Ovo je jedna veoma neobično koncipirana knjiga, koja sadrži dve priče - glavnu i sporednu.

Glavna priča prati Majkija i grupu ljudi oko njega. Iako se u gradu periodično dešavaju čudne stvari i invazije neljudskih stvorenja kojih su svesni samo tinejdžeri, Majki nije odabran. On ne treba da se izbori za dobrobit svog grada, pa i sveta. On samo želi da prebrodi svoje muke i maturira pre nego što škola bude ponovo dignuta u vazduh, kao rezultat borbe sa mističnim stvorenjima.

Majki je dečak sa opsesivno kompulzivnim poremećajem koji ne može da se oslobodi prinudnih radnji. Njegova sestra patila od bumilije, a kao posledice i od anoreksije, njegov gej drug je jednu četvrtinu bog mačaka, a drugarica, u koju je zaljubljen, nakon mature se seli u afričku državu u kojoj bukti rat. Oni žive u gradu burne istorije. Taj grad su, tokom vremena, napadali nemrtvi, bogovi, zombiji, vampiri i ko zna kakva još stvorenja. Ovoga puta, ponovo se dešava nešto čudno. Oni više puta vide plavu svetlost i više puta im se baš u tim trenucima životi nalaze u opasnosti.

Stvarne posledice pojave novih došljaka kobne su samo po indi likove, čiji je zadatak da ih pobede zarad dobrobiti celog grada. Šta se dešava u borbi indi likova i misterioznih stvorenja možemo otkriti zahvaljujući naslovima poglavlja, koja umeju da budu i po stranicu duga, te tako kada spojimo te naslove, imamo kratku priču o ovoj borbi. 

Knjiga mi se svidela, ali mislim da sam imala velika očekivanja zahvaljujući internet hajpu svuda u svetu. Bilo bi super kada bi postojao drugi deo, koji bi opisao drugu stranu priče jer bi bilo totalno zabavno čitati o borbama indi likova.

Ova knjiga takođe demistifikuje mentalne bolesti, ali je jako bitna činjenica da ih ne romantizuje. Patrik Nes ne pokušava da prikaže depresiju, anksioznost, anoreksiju ili OCD kao nešto kul, već kao stvaran problem i stvarne bolesti, što one i jesu. Odlično je što se u sve više knjiga za mlade javljaju junaci sa ovakvim problemima, jer oni pružaju mladim ljudima saznanje o ozbiljnosti situacije.

Ovog meseca sam zbog obaveza pročitala znatno manje knjiga nego prethodnog - samo dve. Međutim, dobar skor u januaru učinio je da sam i dalje tri knjige ispred svog reading challenge-a.

U februaru sam brzo pročitala dve knjige jednu za drugom, a onda, s jedne strane, nisam imala vremena za čitanje, a sa druge strane sam dve-tri knjige čitala po malo, a ni u jednu se nisam dovoljno udubila da je završim.

Dakle, tokom februara sam pročitala 415 stranica.

Od izdavačke kuće Kreativni centar dobila sam dve knjige, koje sam i pročitala ovog meseca, a o kojima ćete, kao što sam u book haulu spomenula, ubrzo imati priliku da čitate moje utiske.

Odmah sam, iz velike radoznalosti pročitala knjigu Braća metalci, Antia Halmea. Ova knjiga me je privukla prvo zbog toga što se radi o ljubiteljima hevi metala, a zatim i zbog toga što ju je pisao norveški autor. Dopalo mi se što ovo nije samo knjiga o ljudima koji su odlučili da naprave bend. Knjigu sam ocenila sa četiri zvezdice.

Druga knjiga koju sam pročitala je popularna Mi ostali samo živimo ovde, Patrika Nesa. U ovom delu postoje dve strane priče od kojih je jedna više, a jedna manje razrađena. Kompletna knjiga mi se sviđa, ali mislim da bi mi bila daleko zanimljivija da je druga strana priče razrađena, umesto ove koja jeste ili da je druga strana priče predstavljena kao drugi deo knjige. Ne bih previše da otkrivam, svakako ćete imati prilike da čitate više utisaka o ovoj knjizi. Ocenila sam je sa tri zvezdice.

Pošto je već uveliko mart, mogu da vam kažem da on nije mnogo srećnije prošao što se tiče čitanja. Svakako, neću sebe da teram da čitam, jer mi je važniji kvalitet, odnosno uživanje u čitanju knjiga koje mi se u tom momentu čitaju, od kvantiteta.