Tokom aprila mi je bilo lakše da u autobusu čitam knjige na telefonu, tako da sam se odlučila za jednu koju nemam, ali svakako planiram da kupim, verovatno na engleskom jeziku. U pitanju je knjiga Nikadođija, Nila Gejmena, koja je prevedena na srpski, a objavila ju je Laguna. Za razliku od Knjige o groblju, ovo Gejmenovo delo spada u ona za odrasle.
Ričard Mejhju je pomogao nepoznatoj povređenoj devojci i tako propao kroz pukotinu u prostoru. Za svakoga u Londonu on je bio nevidljiv ili primećen, ali već nakon samo nekoliko sekundi potpuno zaboravljen. On nalazi put do Londona Ispod, mesta u kojem žive oni koji su tamo rođeni ili propali kroz pukotine, kao i on sam. Tamo nalazi devojku po imenu Dor, istu onu koju je spasao sa ulice i nakon čijeg odlaska su počele da se dešavaju sve čudne stvari. Sa njom on prelazi London Ispod uzduž i popreko, u nadi da će svako od njih uspeti da sazna ono što želi - ona ko joj je ubio porodicu, a on kako da se vrati kući. Nema potrebe posebno naglašavati da se nalaze u velikog nevolji, pogotovo jer su im konstantno za petama gospodin Krup i gospodin Vandermar, koji vekovima važe za najnemilosrdnije ubice.
U ovom delu Gejmen je kreirao samo jedan svet u vidu alternativnog Londona, ali je u njega ugradio toliko različitih stvari i smestio toliko različitih vrsta bića, da je on potpuno nepredvidiv i može da se pretvori u nešto što najmanje očekujete.
I u Nikadođiji se pojavljuju različita bića, kao i u ostalim Gejmenovim delima, pa se tako susrećemo sa zverima, mrtvacima i besmrtnim, anđelima, ali i mnogim kreativno osmišljenim narodima Londona Ispod. Čitajući ovo delo prepoznaćete pojavu totemizacije životinja, ali i fraze i pojave iz hrišćanskog učenja.
