Odlučila sam da na blog donesem još jednu novu mesečnu temu. U pitanju su knjige koje sam pročitala tokom meseca, kao i neki kratki utisak o njima, pošto kompletan utisak svakako pišem u posebnim postovima. Ovako će se, na jednom mestu, videti sve knjige pročitane tokom meseca.

Tokom novembra sam se prihvatila gomile knjiga, ali nisam ih mnogo završila jer mi je sredinom meseca jednostavno ponestalo vremena za čitanje.

Prva knjiga koju sam u novembru završila bila je Bela, Ane i Edvarda Sifreta, koju je izdala Ukronija. U pitanju je priča o dve devojčice, delom smeštena u predratni, delom u posleratni period, čije su čudne avanture u vezi sa jednom porcelanskom lutkom. Ovoj knjizi sam dala 4 zvezdice na Goodreads-u, iako možda sama priča nije zaslužila toliko, ali uradila sam to jer sam zaista uživala čitajući je.

Kao što sam već spominjala u nekoliko prethodnih postova, na sajmu je dečko sa ulaznicom dobio kupon za preuzimanje tri knjige sa sajta Novinarnica, koji sam ja prisvojila i odabrala knjige.

Prva od ovih knjiga koju sam pročitala u novembru bio je Urednik, Marka Vidojkovića, inače u izdanju Lagune. Mišljenja o ovoj knjizi su mi se tokom čitanja vrlo često menjala. U postu u kojem opširnije govorim o njoj, navela sam da je ovo, kako god pre toga izgledala, očigledno priča o Marku Vidojkoviću, nekada uredniku magazina Plejboj, književniku i bivšem narkomanu kojeg nije bilo sramota da povlači linije na bilo kojem mestu. I zaista jeste. Na Goodreads-u je zaradila tri zvezdice i to je plafon.

Definitivno mi je ovog meseca brže išlo čitanje elektronskih knjiga jer sam čitala dok čekam autobus, dok se vozim u njemu, dok hodam ulicom... Nema kad nisam. Tako da je i druga knjiga sa Novinarnice pročitana tokom novembra. U pitanju je O vukovima i senkama, Branislava Jankovića. Uživala sam čitajući ovu, pre svega, fantaziju sa primesama horora i mistike, u koju su upletene iskorijske ličnosti. Ovaj stil pisanja mi odlično leži. Jedina zamerka na ovo delo bila mi je ta što koristi Janković stojiljkovićevski stil pisanja i to samo zbog toga što sam poželela da on sam bude malo originalniji. Roman je od mene zaradio dobre četiri zvezdice, što mislim da je odlično.

Sigurno još tri knjige sam počela da čitam tokom druge polovine novembra i do kraja meseca mi je ostalo baš malo da ih dovršim, te znam da će one biti pročitane već tokom prve nedelje decembra i stvoriti prostora za nove.

Za dvadeset i prvi rođendan sam se prvi put susrela sa knjigom Bela. Dok je nisam dobila kao poklon, nisam ni znala za njeno postojanje. Kosrice su me privukle, te sam odlučila da joj dam prioritet nad preostalom gomilom knjiga koje bi trebalo da pročitam.

Bela je priča o dve devojčice, dok se zaplet formira oko porcelanske lutke.

Knjiga je podeljena u tri dela, plus Postsktiptum.

Prvi deo odvija se u leto 1938. godine. Sendi, jedna od glavnih junakinja dolazi u Grindl, vilu koju njena porodica iznajmljuje svakog leta. Predviđa sebi jedno veoma dosadno leto, jer njen drug Džim ovog puta neće biti tu. Njen otac dovodi elegantnu Francuskinju Onorinu, ćerku svog prijatelja, da provede leto s njima, što nije preterano oduševilo muškobanjastu Sendi. Njih dve će u međuvremenu otkriti da ih spaja njihov avanturistički duh. U Bel Tauer Holu, napuštenoj zgradi na čiji je posed zabranjeno ulaziti, pronaći će porcelansku lutku i time započeti sled veoma čudnih događaja koji se oko nje vrte.

Deo drugi odigrava se u leto 1939, pred sam početak Drugog svetskog rata. Ovog puta Sendi odlazi kod Onorine u Francusku u vilu Rosinjol. Čudne okolnosti u vezi sa lutkom se nastavljaju i tamo, ali ih rat sprečava da misteriju reše do kraja.

Radnja trećeg dela knjige smeštena je u posleratni period i započinje u novogodišnjoj noći 1947. godine. Sendi je tokom rata izgubila kontakt sa Onorinom, ali će se njih dve, očekivano, slučajno ponovo naći. Tu započinje ponovna priča o čudnoj lutki Beli, tako što upoznaju Gasa, stručnjaka za lutke. Tada Onorina otkriva šta se dogodilo dok ona i Sendi nisu bile u kontaktu, a Gas kreće u potragu za informacijama o Beli i tokom te potrage se odigrava rasplet kompletne priče.

U Postskriptumu možemo videti sliku Sendi i Onorine mnogo godina kasnije.

Utisci o ovoj knjizi su prilično pozitivni. Ono što mi se nije svidelo je činjenica da su naslovi poglavlja bukvalno otkrivali ono što će da se desi u poglavlju i time mi razbijali ono malo vela misterije što je postojalo. Dosta stvari u knjizi je prilično predvidivo, nije hororistična iako ima sve predispozicije da bude, ali rasplet je definitivno bio misteriozan i nepredvidiv i to je ono što je najbitnije. Knjiga me nije oduvala, ali je definitivno zanimljiva i vrednja čitanja i 90% vremena mi je prilično držala pažnju.