Kao i u junu, u julu sam takođe slušala Darka Rundeka uživo, ovog puta u okviru Šabačkog letnjeg festivala. Neverovatan je osećaj slušati ovog čoveka uživo i planiram da iskoristim svaku priliku za to, te ću ga slušati i za oko dve nedelje na Beer festu. Koncerti koji su takođe obeležio ŠLF, kojim ove godine nisam baš oduševljena, bili su nastupi Bjesova i Goblina. Koncerti Bjesova predstavljaju savršenstvo za mene, ali dugo nisam ušla u masu na koncertu Goblina i samo se isključila i posvetila muzici. Dovoljno je da kažem da posle ovog koncerta nisam bila u stanju da govorim tri dana.

Tokom jula sam dobila još jedno pismo iz inostranstva, ovaj put iz Nešvila, koji se nalazi u američkoj državi tenesi. Dobila sam veoma simpatičnu čestitku sa slikom hvatača snova u kojoj je bilo slatko pismo, a moja drugarica za dopisivanje iz Amerike mi je poslala i novčić.

Devojka iz Finske, čije mi je pismo stiglo tokom jula i našlo se u favoritima, bila je na koncertu u Norveškoj i, iako smo razmenile tek jedno pismo i u tom momentu njoj moje prvo pismo još nije ni stiglo, ona se setila koliko ja volim Norvešku i poslala mi je razglednicu iz Trondhajma. Srce mi je bilo puno kada sam je ugledala. Kada budem išla u Prag u decembru, definitivno ću joj poslati razglednicu.

Kako učim norveški, prvenstveno zbog slušanja jezika, odlučila sam da odgledam seriju SKAM. Ona je postala moj ubedljivi favorit među serijama. Ne bih da govorimmnogo sada, jer razmišljam o tome da napišem zaseban post o tome zašto je veoma bitno da odgledate SKAM.

Pre dva meseca, moja sestra je čitala nešto na ovom blogu i odlučila da pogleda šta je propustila u periodu kada nije čitala. Pronašla je tekst koji sam pisala o svojoj učiteljici i potrudila se da stigne do nje. Ona je bila veoma dirnuta tekstom. Kada sam, nakon toga, otišla kući, dogovorile smo se da odemo na piće. Jednoiposatni razgovor sa njom mi je veoma prijao i bilo mi je mnogo drago što smo, nakon skoro deset godine sele i popričale. Kako je tekst o tome kolika je njena uloga u mom pisanju i koliko je za to zaslužna, od nje sam dobila predivan rokovnik i hemijsku. Oduševljena sam ovim gestom i zaista sam ostala bez reči.

Jun je bio poprilično lep mesec, tako da je iznedrio nešto više favorita nego obično. Kao i uvek, počeću od muzike. U junu sam išla samo na jedan koncert, što je za mene veoma neobično. Nisam imala mnogo vremena za koncerte, ali mi se, iskrneo, nije ni išlo. Čuvam se za septembar i oktobar, kada ću gledati pregršt muzičara i bendova koje obožavam, a pre toga treba preživeti i letnje festivale. Dakle, koncert koji, ne da je obeležio jun, već i kompletnu godinu, bio je koncert Darka Rundeka. Svašta ljudi danas nazivaju spektaklom, ali ono što se 15. juna moglo videti i čuti na Tašmajdanu je bilo pravo savršenstvo i veliki spektakl. Sve je bilo predivno, od muzike, preko koreografija, kostima, vizuelnih efekata, do emocije. Moje detaljnije utiske o ovom koncertu možete pročitati ovde.

Možda ste do sada već primetili da volim Ali Express. Ovog puta stigao mi je još jedan predivan sat sa sazvežđima i gomila totalno ludih metalnih bedževa, među kojima su se, naravno, morale naći mačke.

Tokom juna pokrenula sam sopstveni YouTube kanal. Nisam ga preterano šerovala po društvenim mrežama i za njega zna više stranaca nego mojih prijatelja. Iako sam početnik i sve ovo će mi za koju godinu (ako nastavim da snimam) verovatno izgledati totalno smešno i loše, veoma mi prija da snimam i editujem videe, kao i da dobijem povratne reakcije ljudi koji ih gledaju. Ovo je zabavan način da vežbam engleski, kao i da nestane trema koju imam kada sam ispred kamere.

Ukoliko čitate ovaj blog relativno često, znate da sam pohađala Školu medijske pismenosti. Škola se završila pre mesec dana, dobila sam sertifikat. na sajtu Centra za marginu, objavljen je prvi deo mog završnog rada koji se bavi Straight Edge pokretom. Takođe sam pozvana kao predavač sledećeg semestra i govoriću o odnosu alternativne muzike sa medijima i politikom.

Katrin Berndt, jedna od mojih omiljenih jutjuberki, kreirala je fejsbuk grupu za ljude koji je gledaju. Ta grupa je najpozitivnije mesto na internetu i u njoj sam pronašla svoju prvu prijateljicu za dopisivanje. Zove se Anne i živi u Finskoj. Pre neki dan mi je stiglo pismo sa ilustracijom Male Mu iz crtanog Mumijevi. Bilo je to prvo pismo koje sam dobila iz Finske. Anne mi je napisala osam stranica i oduševljena sam! Verujem da ćemo se dugo dopisivati, a možda, jednog dana, i upoznati.

Protekla tri meseca pohađala sam časove norveškog. Poslednjeg dana juna imala sam završni test prve polovine A1 nivoa. Kompletno ovo iskustvo mi je omiljeni deo ne samo juna, već mog života. Norveški je jezik koji veoma volim i jako sam srećna što mi dobro ide. Pošto sam položila ovaj test, od septembra krećem na drugi deo kursa, nakon kojeg ću dobiti sertifikat A1 nivoa. Nakon toga ću, naravno nastaviti dalje, sve dok ga ne budem govorila kao maternji.

Jun je, sve u svemu bio poprilično miran, ali lep mesec. U julu me čeka mnogo knjiga koje želim da pročitam, a kako je prošlo pola meseca, uveliko radim na tome. Takođe ću preostalu polovinu meseca iskoristiti da se vidim s nekim dragim ljudima, da se malo češćće pojavljujem ovde, dok ću na samom kraju meseca malo đuskati na Šabačkom letnjem festivalu.