U proteklom periodu sam se, iz nekog razloga posvetila čitanju knjiga Džona Grina. Moram da priznam da zbog prevelikog hajpa nisam planirala da čitam Krive su zvezde. Međutim, kako sam učestvovala u čitalačkom maratonu, u kojem je jedna od stavki bila da pročitam hajpovanu knjigu, ipak sam zavirila među virtuelne korice ovog dela - jer sam čitala na mobilnom telefonu.
Moje mišljenje se razlikuje od mišljenja većine, koja tvrdi da je ovo najbolja knjiga Džona Grina jer je meni najbolja U potrazi za Aljaskom, a čak dajem prednost i Gradovima na papiru, koju mnogi iz nekog razloga baš i ne mirišu, nego ovoj knjizi.
Naravno, ne bih je ocenila sa četiri zvezdice da mi se knjiga nije svidela. Iako prikazuje osobe koje boluju od raka, Džon Grin nije od njih napravio slabašne individue, ali ni sliku heroja, koji se junački bore protiv bolesti i smrti koja vreba. Prikazao ih je onako kako verujem da se ljudi koji boluju od raka i osećaju - nekada u veoma lošem stanju i sa najcrnjim mislima, a nekada spremne na borbu, ali iz čistog prkosa.
Iako svi kažu da su ovu knjigu preplakali, ona za mene ne predstavlja nešto tužno. Možda zato što se nisam toliko vezala za ono što se u knjizi desilo, nego za simboliku koju nosi, kao i misli i ponašanje glavnih likova, koji ni na sekund nisu dozvolili da ih sažaljevam. Nisam sigurna.
 |
Imala sam oseaj kao da ovog meseca nisam pročitala mnogo knjiga, pa sam morala da konsultujem Goodreads i vidim šta sam zapravo pročitala tokom meseca. Broj pročitanih knjiga ovog meseca nije facinantan, ali je okej, što se mene tiče. Pročitala sam četiri knjige, što je ukupno 1102 stranice. Čini mi se da ipak nije tako loše.
Prvu knjigu u julu pročitala sam na samom početku meseca. U pitanju je prvi deo serijala Stakleni presto, koji nosi isti naziv, a napisala ga je Sara Dž. Mas. Ova knjiga je odličan primer kakvo delo u žanru fantazije treba da izgleda. Nisam sigurna zašto, ali uvek me privuku knjige koje imaju lika koji je, ili je bio, rob. Ako je neko prošao kroz muku, automatski znate da će taj lik biti veoma dobro izgrađen. Ovu knjigu sam ocenila sa maksimalnih pet zvezdica.
Nakon toga, pročitala sam knjigu Cvet, koju su napisale Elizabet Kraft i Šej Olsen, a koju sam dobila od izdavačke kuće YA Vulkan jer sam, po njihovom mišljenju, napisala najbolji odgovor na postavljeno pitanje. Ova knjiga nije bila moja šolja čaja. Sama po sebi, knjiga nije toliko loša, samo nije nešto što ja volim da čitam. Ocenila sam je sa tri zvezdice.
Ovo su knjige koje sam pročitala pre čitalačkog maratona, organizovanog na jutjubu. On je trajao sedam dana, imao je sedam izazova, a konačni cilj je bio da pokušamo da pročitamo sedam knjiga. Kako veći deo ovog čitalačkog maratona nisam bila kod kuće, za čitanje sam imala manje od četiri dana, tako da sam pročitala dve knjige.
Ono što sam prvo pročitala, bila je grafička novela pod nazivom The Fog, koja predstavlja uvod u istoimeni film, ali nje napravljena nakon izlaska obe verzije filma. Oduševljena sam stilom crtanja, ali mislim da je mogla biti daleko detaljnija i bolje, jer bi tako bila mnogo lakša za razumeti. Čitanjem ove grafičke novele ispunila sam izazov da pročitam nešto za jedan dan. Ocenila sam je sa tri zvezdice.
Kako bih ispunila izazov da pročitam ishajpovanu knjigu, odlučila sam da konačno pročitam Krive su zvezde, Džona Grina, iako je to njegova knjiga za koju sam bila najmanje zainteresovana. Ova knjiga bila je daleko drugačija nego što sam očekivala, u pozitivnom smislu. Ocenila sam je sa četiri zvezdice. Knjigu nemam u fizičkom obliku, pa sam je čitala na mobilnom.
