Neki od vas verovatno znaju da sam se u petak ponovo uputila ka Pančevu i Apolu. Ovog puta je povod bio nastup benda Artan Lili.

Stigla sam dok je bend imao tonsku probu. Bilo je zanimljivo gedati ih dok je prostor još uvek prazan.

Ovaj bend sam imala da prilike da slušam na Ritmu Evrope”samo nedelju dana ranije. Nastup u Apolu je dokazao koliko im više odgovara manji prostor i klupska atmosfera. Prevelika bina mi, na neki način, proguta njihovu sjajnu energiju i deluju previše statično.

Međutim, nastupu u Apolu definitivno nije nedostajalo energije. Bilo je tačno onako kako sam i očekivala: glasno, energično i razigrano.

Imala sam utisak da na početku nešto nije bilo u redu u tehničkom smislu, jer su vokali na momente bili nerazgovetni, ali su se vremenom iskristalisali.

Masi to nije smetalo ni u jednom momentu, tako da je atmosfera bila na nivou.

U publici su se mogli primetiti veoma različiti profili ljudi kojima je zajednička simpatija ili čak ljubav prema ovom bendu.

Ritam ih je nosio i na licima im se primetilo zadovoljstvo.

Najzanimljiviji momenat kada je publika u pitanju je bio za vreme pesme Ako stanemo tu. Ljudi su, ko namerno, ko mahinalno, đuskali korak levo-korak desno i sve me je to podsetilo na improvizovanu koreografiju iz spota za ovu numeru.

Što se tiče utiska koji ovaj bend ostavlja na mene, činjenica je da je krajnje pozitivan. Ali, pozitivan je na više različitih načina. Prvenstveno mi se sviđaju glasne bas deonice. Poznato je da jako volim zvuk basa. Prilično me smiruje, ali u isto vreme budi neki nemir u meni.

Kada slušam i posmatram ovaj bend, osetim energiju Artan Lili-ja. Kada zatvorim oči (što ste verovatno - iz mojih opisa - primetili da radim često), sa energijom Artan Lili-ja se prepliću zvuk i energija Obojenog Programa. Za Obojeni Program sam vezana što zbog njihove muzike, što iz nekih sentimentalnih razloga.

Posle ove svirke mogu da kažem i da su Lilijevci ostavili pozitivan utisak na mene ne samo kao muzičari, već i kao ljudi.

S obzirom na to da sam i sama ljubitelj Artan Lili-ja, mogu da dam sebi za pravo da kažem da su ljubitelji njihovog zvuka - s obzirom na način objavljivanja pesama ovog benda - u konstantnom iščekivanju nove pesme, kao i spota.

Zbog toga sam - u saradnji sa Draft-om - pitala Bojana Slačalu nešto o tome.

Sledeća stvar ide za jedno mesec dana. Užurbano radimo na tome da se to sve ostvari onako kako smo zamislili. Pesma se zove Moja pesma. Borimo se za spot koji će režirati Staša Tomić uz svesrdnu podršku Ace Ilića. To je sjajna kombinacija i biće dobro zezanje.

Ako želite da čujete o čemu smo još razgovarali sa Bojanom, možete pogledati video portala 013info.

Kompletan intervju ćete moći da pročitate u jedanaestom broju „Draft” zina, u kojem ću gostovati (još jednom hvala ekipici Draft-a za to). Takođe, intervju će po izlasku novog Draft-a biti objavljen i ovde, u mom malom kraljevstvu pilulica.

Dakle, nemojte nigde da bežite, jer vas svašta očekuje!

Devetog maja me je ljubav prema muzici i koncertima ponovo odvela put Novog Sada.

Ovog puta vam neću opisivati svoje putešestvije jer nije ispalo kako sam želela, pa je samim tim bilo veoma stresno.

Elem, „Ritam Evrope” je bio Tačan kao švajcarski sat!

Artan Lili su počeli tačno u osam sati, zbog čega sam propustila neke pesme. Atmosfera samog festivala je i dalje bila previše mlaka. Ne možemo zameriti, s obzirom na to da su u osam sati  u prvim redovima i dalje deca pod nadzorom roditelja.

Iako im sam termin sviranja nije mnogo išao u prilog, Lilijevci su bili sjajni. S obzirom na to da sam ja osoba koja se na koncertu isključi i svu pažnju preusmeri na bend, do mene je savršeno lako došla atmosfera koju je stvarao ovaj bend.

Noise-pop zvuk me je za čas pokrenuo i poneo me je razigrani lilijevski ritam. Bilo je kratko, ali slatko.

I deo o ovom bendu je kratak s namerom, s obzirom na to da već sutra idem put Pančeva na proslavu izlaska desetog broja  Draft zina, na kojoj će svirati ovaj bend. Tako da ćete uskoro moći da čitate opširnije o nastupu ovog benda. (Još nekoliko sati možete osvojiti karte za nastup „Artan Lili”-a u Apolu)

                                                                                                                                 

Što se tiče benda Elemental, ne bih mnogo komentarisala. Ne poričem da bend dobro radi ono što radi, ali to nije zvuk koji meni odgovara, tako da se nisam nešto preterano provela dok je ovaj bend svirao. Bend je očigledno dobar, čim se masa sjajno provela, samo nije nešto što meni odgovara.

Britanski Sonic Boom Six su za mene bili sjajno otkriće! Mešavina pank-roka i rege-ska zvuka sa ženskim vokalom možda čak i specifičnijim od glasa Yolandi iz „Die Antwoord”-a.  Kako su pesme prolazile, osećala sam mešavinu zvuka bendova „Korn”, „Eyesburn” i „Rage Against The Machine” ukombinovane sa vokalom za neki anime opening. Znam da ovaj opis ne zvuči kao da je njihova muzika nešto najprijatnije za uho. Naravno, nisam čula sve ovo u jednoj pesmi. Svaka pesma je imala neki drugačiji vajb. Ovaj bend zaista podstiče na pokret, što se videlo i po publici. Apsolutno svi su igrali i uživali, a sumnjam da mnogo ljudi ovde sluša „Sonic Boom Six”.

Nakon sjajnog nastupa Sonic Boom Six-a, otrčala sam napred jer je sledilo ono što je devedeset posto mase čekalo celo veče. Nakon malo duže tehničke pripreme i dvadeset minuta gurkanja pijanog i navarenog lika koji nije mogao da stoji, pa je padao preko ljudi, šabački pankeri su uz ovacije izašli na binu. Započeli su lagano, ali je masa već ludela.

Atmosfera koja vlada na koncertima „Goblina” je nešto najluđe što sam ikada osetila. Mada, moram priznati da je bilo mirnije nego što sam očekivala u smislu da ljudi u šutkama nisu lomili noge jedni drugima i da su te iste šutke bile dovoljno daleko od prvih redova, tako da ljudi napred nisu bili nabijeni na ogradu.

Članovi Goblina zaista uživaju tokom koncerata i to se vidi na njihovim licima. Provode se jednako dobro kao i publika i emituju sjajnu energiju i zaista cene i poštuju ljude koji su prešli desetine i stotine kilometara da bi ih čuli. Zbog toga mi nikada neće dosaditi, ma koliko često posećivala njihove svirke (što sa većinom drugih bendova nije slučaj).

Goblini su pravi bend za manifestaciju organizovanu povodom proslave godišnjice pobede nad fašizmom. Goblini su oni koji podstiču na borbu protiv fašizma zapakovanog u šareni papir. Fašizma u onom izvornom obliku danas ima samo u tragovima, ali verujem da ćete se složiti da je on veoma dobro skriven u pojavama savremenog sveta. Ovaj bend protiv fašizma i ugnjetavanja ustaje ne samo uz pomoć svoje muzike, već i svojim stavovima i zaslužuju veliko poštovanje i podršku!