Knjiški moljac: Sali Grin - Izgubljen i nađen

Poslednji deo triologije Poluživot knjiga je koja je označila početak moje saradnje sa izdavačkom kućom Evro Book. Ovu knjigu dobila sam upravo od njih i odmah se dala u čitanje jer me je veoma interesovalo kakva će završnica biti. A bila je neočekivana.

Nejtanova zvezda vodilja prestaje da bude ljubav. Ona se pretvara u čist prezir. Njegov zadatak je da osveti one koji su u ratu ostavili život, uništi Savet belih veštaca i pronađe jednu osobu.

Nakon svega što se dogodilo, Nejtan više ne zna kome da veruje. On se sve više osamljuje i razvija svoje novostečene darove, kako bi mogao da ih primeni u borbi. Osećanja su mu posle svih ubijanja i izgubljenih bliskih osoba otupela, iako on to ne želi. Povlači se u sebe i jedva da komunicira čak i sa osobom koja je konstantno uz njega.

Na putovanju do svoje neuništivosti, Nejtan u svakom smislu pronalazi svoju drugu polovinu. On postaje snažan, nepobediv i, što je najbitnije, mentalno stabilan. Do detalja priprema svoj napad na izvor zla.

I tokom čitanja, a i ako samo slušate o ovoj knjizi, pomislili biste kako je u pitanju još jedna od onih priča u kojima dobrice pobede zloće i to bude to. Uveravam vas da nije tako. Najneočekivaniji i najemotivniji momenti desili su se upravo na kraju, tokom poslednjih tridesetak stranica. Onda kada očekujete da sve sve već polako raspliće.

Iako obožavam čitanje, nisam čitalac koji vidi sebe kao deo radnje, koji svaki detalj zamišlja i oseća se kao da je akter u priči. Ja sam nemi posmatrač. Priča mi izaziva emocije, ali pre posmatram iz prikrajka nego što odlučujem da se dam u akciju. Mislim da je ovo jedina knjiga koja je uspela da me uvuče kao aktera u samu srž radnje. Ostavila me je, duboko potresenu, da sedim i gledam u jednu tačku.

Priča je lepo zaokružena. Vidi se da je to to, da je kraj i da autorka nije sebi ostavila prostora da piše nastavke u nedogled, te tako banalizuje kompletnu priču. Zato se iskreno nadam da će da se posveti novom projektu, jer želim da čitam još njenih dela. Stil pisanja mi savršeno odgovara, radnja je kreativna i, iako je u pitanju veoma istrošena tema, ne liči na druge priče iste tematike.

Izgubljen i nađen se odlično nastavlja na Belu vranu i Crno srce. Između radnje podeljene po delovima nema velikog vremenskog rascepa i zato je ova triologija odlična ukoliko volite da sakupite sve delove, pa ih čitate jedan za drugim.

Ne postoje reči kojima bih opisala svoje oduševljenje i zaprepašćenje radnjom ovih knjiga. U stvari, postoje, ali onda bih morala da vam otkrijem ključne momente radnje, a taman sam uspela da se suzdržim i kroz tri teksta ne otkrijem ništa od krucijalne važnosti.

Ova triologija zadala je veoma težak domaći zadatak svim knjigama koje posle nje budem čitala, pogotovo ako su istog žanra. Sumnjam da će u skorije vreme neko delo moći ovoliko da me zadivi.