Dođoh i do prvih favorita u ovoj godini i, nadam se, početka mog redovnog pisanja favorita.
Ovog meseca nije bilo baš mnogo izlaženja iz stana, pa samim tim nema ni previše favorita. Ali, manjak kvanititeta, nadam se, nije uticao na kvalitet.
Honološki, prva januarska stavka je ReFoto izložba fotografija na temu autoportret. Iako mi većina fotografija, kao što sam već pisala, nije baš najbolje legla, one koje su mi ~legle~ su me apsolutno oduševile! A i uvek uživam u posećivanju izložbi, tako da ni ova nije izuzetak.
Ono što mi je devinitivno bilo omiljeno ovog meseca su hladne januarske noći. Jedino što je moglo da mi smanji stres ovog meseca bile su upravo one. Nedelju ili dve dana sam, u kontinuitetu, noću sedela na terasi i bez naočara posmatrala udaljenu uličnu rasvetu i puštala da mi se pogled izgubi među svetlosnim krugovima. Hladnoća i mir su bili moj lek za smirenje.
Na terasu bih iznela i zvučnike i tiho puštala muziku, pretežno The Doors. Dorsi su bili indirektna i direktna inspiracija sa pisanje tekstova na blogu, kao i način da se isključim iz stvarnosti i ne razmišljam ni o čemu i zato su oni jedan od favorita ovog meseca.
Ovog meseca je ovaj blog napunio jednu godinu. Još jednom hvala svima na podršci tokom ovih godinu dana.
Pošto su sledeće stavke međusobno usko povezane, ja ću njih lepo da sastavim sve u jednu. Omiljena stavka za koju je sve ostalo povezano je svirka Sharks, Snakes & Planes-a, Briganda i Seljačke bune u dvorani Apolo u Pančevu. Post o ovoj svirci je treći najčitaniji post ovog bloga. To me je zaista oduševilo i hvala vam na tome. Takođe me je oduševila velika čitanost mog teksta o ovoj svirci koji sam pisala za 013info portal. Javili su mi se ljudi sa portala i rekli mi da su oduševljeni i da se tekst i posle par dana i dalje čita i uz to mi rekli da im se javim kad god imam neki tekst o Pančevu i Pančevcima. I to je delom vaša zasluga, tako da želim da vam se zahvalim i za to.
Poslednja stvar koja je vezana za ovu svirku je urnebesni intervju sa Šarkijem, gitaristom benda Seljačka buna, koji je zauzeo drugo mesto po čitanosti. Ako ga niste čitali, pročitajte, obećavam da nećete zažaliti.
Sada nešto što će delovati kao totalna glupost, ali što je mene spasilo. Moji mali, sunđerasti, žuti prijatelji koji me čuvaju od buke.
Lepo iznenađenje tridesetog januara: voditelj emisie Formula 202 je u etru pozdravio Nađu i mene.
Poslednje, ali nikako ne manje bitno, novosadska Zimska idila. Sjajan provod uz Gužvu u šesnaestercu, Atheist Rap i Brkove. Sastavni deo ove stavke je, naravno, intervju koji sam uradila sa Šemsom. Od ovih par intervjua koje sam uradila do sada, ovaj mi je najdraži. Šemso je definitivno najprijatniji od svih prijatnih ljudi naše scene.
Ovog meseca nije bilo baš mnogo izlaženja iz stana, pa samim tim nema ni previše favorita. Ali, manjak kvanititeta, nadam se, nije uticao na kvalitet.
Honološki, prva januarska stavka je ReFoto izložba fotografija na temu autoportret. Iako mi većina fotografija, kao što sam već pisala, nije baš najbolje legla, one koje su mi ~legle~ su me apsolutno oduševile! A i uvek uživam u posećivanju izložbi, tako da ni ova nije izuzetak.
Ono što mi je devinitivno bilo omiljeno ovog meseca su hladne januarske noći. Jedino što je moglo da mi smanji stres ovog meseca bile su upravo one. Nedelju ili dve dana sam, u kontinuitetu, noću sedela na terasi i bez naočara posmatrala udaljenu uličnu rasvetu i puštala da mi se pogled izgubi među svetlosnim krugovima. Hladnoća i mir su bili moj lek za smirenje.
Na terasu bih iznela i zvučnike i tiho puštala muziku, pretežno The Doors. Dorsi su bili indirektna i direktna inspiracija sa pisanje tekstova na blogu, kao i način da se isključim iz stvarnosti i ne razmišljam ni o čemu i zato su oni jedan od favorita ovog meseca.
Ovog meseca je ovaj blog napunio jednu godinu. Još jednom hvala svima na podršci tokom ovih godinu dana.
Pošto su sledeće stavke međusobno usko povezane, ja ću njih lepo da sastavim sve u jednu. Omiljena stavka za koju je sve ostalo povezano je svirka Sharks, Snakes & Planes-a, Briganda i Seljačke bune u dvorani Apolo u Pančevu. Post o ovoj svirci je treći najčitaniji post ovog bloga. To me je zaista oduševilo i hvala vam na tome. Takođe me je oduševila velika čitanost mog teksta o ovoj svirci koji sam pisala za 013info portal. Javili su mi se ljudi sa portala i rekli mi da su oduševljeni i da se tekst i posle par dana i dalje čita i uz to mi rekli da im se javim kad god imam neki tekst o Pančevu i Pančevcima. I to je delom vaša zasluga, tako da želim da vam se zahvalim i za to.
Poslednja stvar koja je vezana za ovu svirku je urnebesni intervju sa Šarkijem, gitaristom benda Seljačka buna, koji je zauzeo drugo mesto po čitanosti. Ako ga niste čitali, pročitajte, obećavam da nećete zažaliti.
Sada nešto što će delovati kao totalna glupost, ali što je mene spasilo. Moji mali, sunđerasti, žuti prijatelji koji me čuvaju od buke.
Lepo iznenađenje tridesetog januara: voditelj emisie Formula 202 je u etru pozdravio Nađu i mene.
Poslednje, ali nikako ne manje bitno, novosadska Zimska idila. Sjajan provod uz Gužvu u šesnaestercu, Atheist Rap i Brkove. Sastavni deo ove stavke je, naravno, intervju koji sam uradila sa Šemsom. Od ovih par intervjua koje sam uradila do sada, ovaj mi je najdraži. Šemso je definitivno najprijatniji od svih prijatnih ljudi naše scene.
Нема коментара:
Постави коментар