Kišni psi je zbirka priča Dejana Stojiljkovića koje nisu našle mesto u jednom od njegovih romana, nazvana verovatno po pesmi toma Vejtsa čija je strofa citirana na njenom samom početku. Kroz ove priče provlače se likovi poput Iva Andrića, Danila Kiša, Gavrila Principa i Nemanje Lukića (glavnog lika u romanu Konstantinovo raskršće).
Kroz priče se susrećemo i sa duhovima preminulih, čudnim ljudima koji se provlače kroz razna razdoblja, demonima u planinama i mnogo vampira. Radnje su smeštene u period Prvog svetskog rata, savremeno doba ali i vremenski skok u apokaliptičnu verziju Srbije, koju odlikuju stvari o kakvima smo čitali u romanima naučne fantastike.
Kao i u svakom njegovom delu, u ovom se takođe susreću istorijske činjenice sa mitologijom i bujnom maštom, te smo kao rezultat dobili sjajne priče. Moja omiljena bila je definitivno ona u kojoj je Danilo Kiš svirepi vampiroubica.
Svaka od ovih priča je bolja od prethodne i ukoliko volite stil pisanja Dejana Stojiljkovića, poželećete da je svaka od njih pretočena u poseban roman, kako biste mogli da saznate šta se dalje dešavalo. O Nemanji Lukiću svakako možete čitati u romanu Konstantinovo raskršće, a o Ivu Andriću u Kainovom ožiljku, ali ko ne bi želeo da čita roman u kojem se ova dva lika susreću?
|
Pages
▼
Нема коментара:
Постави коментар