Prva od dve knjige koju sam pročitala tokom februara je jedna od dve knjige koje sam dobila od izdavačke kuće Kreativni centar. Kao nekome ko je odrastao uz njihovu ediciju Svet je jedan i i dalje namerava da skupi sve knjige iz ove edicije, bila sam radoznala da pročitam nešto i iz edicije Tranzit. To što su izdali dve knjige koje sam strašno želela da pročitam je samo dodatni plus.
Dakle, knjigu Braća Metalci finskog autora Antija Halmea, pročitala sam u dahu. Uzela sam da je prelistam, a zahvaljujući, njenom zanimljivom sadržaju, a pomalo i velikom fontu i ne tako velikom broju strana, iste večeri sam i završila sa čitanjem.
Radnja ove knjige prati dva dečaka, Harija i Vilea. Obojica su iz Espoa u Finskoj i ne raduju se letu provedenom u Oslu. Hariju je Oslo bilo manje zlo i odlučio je da će radije da odsedne kod prijatelja svog oca, nego da ide u obilazak rodbine i sajma narodnih rukotvorina. Prijatelj Harijevog oca je Vileov stric, te je njih dvojicu zadesila sudbina deljenja spavaće sobe. Iako njih dvojica naizgled nisu imali ništa zajedničko, otkrili su da ih spaja ljubav prema hevi metalu i zajedničkom omiljenom bendu pod nazivom Twin Sword.
Igrom slučaja, ova dva dečaka upoznaju vanserijski talentovanog Gitaristu iz Iraka i odlučuju da oforme bend. Međutim, ovo nije samo jedna priča o momcima u bendu. Bend ovde služi kao zvezda vodilja, viši cilj, pokretačka snaga. Momci upadaju u problem sa norveškim neonacističkim pokretom pod nazivom Kobre, u potrazi za predmetom ukradenim iz demolirane radnje oca jednog od njih.
Ovo delo prikazuje i razbija stereotipe o određenim narodima i pripadnicima pojedinih supkultura, a takođe prikazuje šta su sve ljudi spremni da urade za prijateljstvo, pa čak i ako je ono tek oformljeno. U ovoj knjizi nema mesta neprihvatanju bilo koga zato što je drugačiji. Ona dokazuje da su boja kože, nacionalnost, veroispovest, pripadnost određenoj supkulturi, pa čak i određena uverenja potpuno irelevantna i da ne smemo dozvoliti da nam se društvene tvorevine poput stereotipa ispreče na putu do ljudskosti.
Нема коментара:
Постави коментар