Za dvadeset i prvi rođendan sam se prvi put susrela sa knjigom Bela. Dok je nisam dobila kao poklon, nisam ni znala za njeno postojanje. Kosrice su me privukle, te sam odlučila da joj dam prioritet nad preostalom gomilom knjiga koje bi trebalo da pročitam.
Bela je priča o dve devojčice, dok se zaplet formira oko porcelanske lutke.
Knjiga je podeljena u tri dela, plus Postsktiptum.
Prvi deo odvija se u leto 1938. godine. Sendi, jedna od glavnih junakinja dolazi u Grindl, vilu koju njena porodica iznajmljuje svakog leta. Predviđa sebi jedno veoma dosadno leto, jer njen drug Džim ovog puta neće biti tu. Njen otac dovodi elegantnu Francuskinju Onorinu, ćerku svog prijatelja, da provede leto s njima, što nije preterano oduševilo muškobanjastu Sendi. Njih dve će u međuvremenu otkriti da ih spaja njihov avanturistički duh. U Bel Tauer Holu, napuštenoj zgradi na čiji je posed zabranjeno ulaziti, pronaći će porcelansku lutku i time započeti sled veoma čudnih događaja koji se oko nje vrte.
Deo drugi odigrava se u leto 1939, pred sam početak Drugog svetskog rata. Ovog puta Sendi odlazi kod Onorine u Francusku u vilu Rosinjol. Čudne okolnosti u vezi sa lutkom se nastavljaju i tamo, ali ih rat sprečava da misteriju reše do kraja.
Radnja trećeg dela knjige smeštena je u posleratni period i započinje u novogodišnjoj noći 1947. godine. Sendi je tokom rata izgubila kontakt sa Onorinom, ali će se njih dve, očekivano, slučajno ponovo naći. Tu započinje ponovna priča o čudnoj lutki Beli, tako što upoznaju Gasa, stručnjaka za lutke. Tada Onorina otkriva šta se dogodilo dok ona i Sendi nisu bile u kontaktu, a Gas kreće u potragu za informacijama o Beli i tokom te potrage se odigrava rasplet kompletne priče.
U Postskriptumu možemo videti sliku Sendi i Onorine mnogo godina kasnije.
Utisci o ovoj knjizi su prilično pozitivni. Ono što mi se nije svidelo je činjenica da su naslovi poglavlja bukvalno otkrivali ono što će da se desi u poglavlju i time mi razbijali ono malo vela misterije što je postojalo. Dosta stvari u knjizi je prilično predvidivo, nije hororistična iako ima sve predispozicije da bude, ali rasplet je definitivno bio misteriozan i nepredvidiv i to je ono što je najbitnije. Knjiga me nije oduvala, ali je definitivno zanimljiva i vrednja čitanja i 90% vremena mi je prilično držala pažnju.
Ja sam je čitala sa deset godina. Bila mi je jako strašna, ali nisa mogla da je ispustim iz ruku. A ,,Plava ptica'' i jeste bila namenjena školarcima.
ОдговориИзбриши