Pages

уторак, 15. новембар 2016.

Dete iz provincije: Pisma za Norvešku

Draga Norveško,

Nisam na teritoriji tvog divnog Stavangera tek mesec dana, a već mi oboje užasno nedostajete. Postoji nekoliko stvari koje mi jako nedostaju, a nemaju veze sa tim da mi fali da budem turista, na odmoru i bez obaveza.

Nedostaje mi tvoja priroda. Da stanem ispred vrata stana i vidim kako planine u suton postaju kompletno ružičaste. Da još jednom zamočim ruke u Severno more.

Nedostaje mi da na ulici nema mnogo ljudi. Nakon mirnog Stavangera, dolazak u Beograd je za mene bio šok. I dalje izbegavam da idem predaleko od stana ukoliko baš ne moram. Predivno je videti mirne i prazne ulice, da ne moraš da skrećeš pogled sa prosjaka... A tek saobraćajna kulltura! Nedostaje mi da mogu da pređem ulicu bez gledanja da li ima automobila i totalno se smorim dok ovde na pešačkom prelazu čekam po deset minuta. Tada naprosto poželim da se teleportujem u Stavanger, gde policija naplaćuje kaznu ako ne pustiš pešaka da pređe.

Nedostaje mi da čujem taj prelepi jezik i da mi se obraćaju na norveškom iako je sestra rekla da prepoznaju strance i odmah im se obrate na engleskom. Izgleda da ne delujem previše izmučeno da bi shvatili da sam sa Balkana. U stvari me je Norveška preporodila.

Nedostaje mi da, dok stojim na terasi postoji mogućnost da ću videti srne kako protrčavaju ispred zgrade.

Kad smo kod zgrade, nedostaju mi vrata koja se otvaraju na dugme! To mi je tamo bila omiljena igračka i najveća opsesija. Pritiskanje brave smara.

Nedostaje mi i hrana. Ne sva, naravno. Ali sve bih dala da pojedem zalogaj sladoleda s krokanom, koji je neka vrsta karamele, ali nije karamela. Morala sam da nateram sebe da ga izguglam. Karamelizovani šećer pomešan sa puterom i bademima. Hrana bogova.
Fali mi i da ujutru jedem onaj čudan, bezukusni pirinač, koji, kada se umoči u onaj sos od jagode ima tako predivan ukus. I mlečni proizvodi. Sirevi. Sve vrste sireva - tvrdi sirevi, topljeni sirevi, krem sirevi i sirni namazi. Norveška je kraljevina dobrog sira! Kad bih mogla da se prebacim časom tamo, samo da jedem, pa ću se vratiti...

Nego, ne bih više da te zadržavam sa svojim nedostajanjima. Ostani divna kao što te pamtim, pozdravi svoje nemirno more i reci mu da ne izbacuje mnogo meduza na pesak Sola plaže.

U nadi da ćemo se ponovo sresti u nekon skorijem periodu,
Šećerna Pilula.

2 коментара:

  1. 😭😪 zašto si se vratila? Ja sam bezuspešno pokušavala da odem i ostanem,bez dovoljno novca - nemoguća misija.A volim taj mir i tu neuzavrelost.Super tekst. Može još?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Zato što nisam ni odlazila iz Srbije da živim tamo, već sam išla na dve nedelje odmora. Tako da je povratak bio neminovan.
      Tužno mi je što nikada neću moći da odem tamo da živim jer ne prihvataju diplomu mog fakulteta. Ali polako, da završim školovanje, steknem koju godinu radnog iskustva, pa da idem gde god. Onda će biti parica da se ode na odmor na prelepo tle Norveške barem jednom u nekoliko godina.:)

      Hvala na lepim rečima. U odeljku Dete iz provincije ima još tekstova o Norveškoj.:)

      Избриши