Dete iz provincije: Old Stavanger

Kada sam se prvi put sama uputila ka centru Stavangera, put je potrajao. Rešila sam da ne idem samo pravo, pošto mi je to bilo pomalo dosadno, već sam pustila da me google mapa vodi alternativnim putem. Najpre sam preko mosta prešla na drugu stranu grada.

Išla sam starim uličicama između kuća starih preko jedan vek. Drvene norveške kuće su jedne od najlepših koje sam ikada videla. Pri samom pogledu na njih možete videti smisao za estetiku ljudi koji u njima žive, jer retko koja nema neku dekoraciju sa unutrašnje strane prozora.

Kada sam već skoro stigla do centra, kroz poprečnu ulicu sam spazila da su u ulici koja je paralelna sa onom kojom idem nalaze neke čudne kuće. Morala sam da odem da proverim šta se dešava. Nisam mogla da pređem previše blizu zbog nekih radova u ulici, ali sam prišla dovoljno da vidim da na jednoj od kuća piše Google, dok preko ostalih piše RRRRR. Na svakoj je bio zakačen namešaj presečen  na pola. Negde sto sa stolicama, a na jednoj čak i krevet. Nažalost, u blizini nije bilo ljudi te nikog nisam mogla da pitam šta se dešava i u čemu je poenta.

Centar Stavangera je pretežno kaldrmisan. Sve se vrti oko jezerceta u samoj sredini. Ulice izgledaju veoma slično, te do kraja svog boravka tamo nisam uspela da naučim šta se gde nalazi, nego bih lutala ulicama sve dok ne izađem na onu u kojoj se nalazi ono što tražim.

Želela bih da spomenem nekoliko građevina koje se nalaze u ovom delu grada.

Nikako ne možete promašiti stavangersku katedralu. Ona nije impozantna. Nije velika, ali izgleda baš onako kako volim da katedrala izgleda - kamenih zidova i velikih staklenih prozora. Ovo je najstarija norveška katerdrala.

Jedan od najprijatnijih kafića u kojima sam bila zove se Sting i nalazi se na uzvišenju, a prozori mu gledaju na Valberg toranj. 

Ovaj toranj je izgrađen u devetnaestom veku i služio je kao osmatračnica. Zadatak ljudi koji su u njoj bili bio je da upozoravaju stanovnike Stavangera ako negde u gradu izbije požar. Danas se na prvom spratu nalazi omanji muzej, dok se gornji spratovi povremeno iznajmljuju. Nigde nisam našla te inormacije, ali verujem da je ova osmatračnica služila da se primete i druge opasnosti osim požara, s obzirom na to da se oko nje nalaze topovi.

U Ovre Holmegate, najšarenijoj stavangersoj ulici nema šta konkretno da se vidi jer je to deo rezervisan za kafiće, ali je lepo tuda proći, jer boje bude lepa osećanja.

Pred dela luke u centru grada nalazi se i muzej nafte. Zgrada je neobično arhitektonsko delo i ovaj muzej je obeležje stavangerske luke. Posmatran s mora, ovaj muzej izgleda kao mala naftna platforma.

Sve ovo savršeno je uklopljeno u duh starih ulica i ovaj deo grada je stvarno lep za šetnju. Da, ovde se mahom nalaze butici ao u centru bilo kod drugog grada, ali kaldrma i drvene kuće pomažu da to izignorišete i uživate u svojoj šetnji i potrazi za onim što ima da se vidi.