Poslednji je dan ŠLF-a. Sedim kod kuće potpuno spremna i čekam prevoz. To se skoro nikada ne dešava. Prevoz obično čeka mene. Međutim, zbog zaglavljene putinačke rampe, čekanje je potrajalo.
Neša se konačno pojavio i ostavio jako dobar utisak kod malog Neše, pa smo se uputili ka kolima kako ne bismo zakasnili. Nakon što mi je od strane Nemanje zvanično saopšteno da mi je suvozačko mesto oslobođeno, ponovo smo pošli za Šabac.
Kao i uvek, u ekipi je bilo veselo, ali smo se pomalo rastužili jer niko nije hteo da pravi vozić automobila s nama u Hrtkovcima, dok smo slušali Bajagu.
Kad smo stigli na mesto dešavanja, moji dragi drugari nisu želeli da podrže scenu, te su ostali napolju, a ja sam, čuvši da je Kofein počeo da svira, pretrčala park do ulaza, usput pevajući Čoveka. Na ulazu mi nisu dali da prođem dok se ne završi policijska kontrola. Odjednom me je obišlo deset ljudi i stalo na ulaz, a meni nije bilo jasno gde je to policija kontrolisala i kako sam ja uspela totalno da ih zaobiđem. Srećom, brzo sam ušla i stigla na drugu pesmu.
Već nakon svirke prvog benda upoznala sam se sa novim ograničenjima što se pressa tiče. Naime, nakon što je prethodno veče neko pokrao piće iz bekstejdža, oni su odlučili da novinare zatvore u press, a prolaz ispred bine omoguće isključivo fotografima. Pa da, najlakše je iskaliti se na ljudima koji vam pružaju medijsku pažnju. Nije da je oko ograde i bekstejdža bilo barem dvadeset članova obezbeđenja. Nije li njihov zadatak bio da paze?!
Elem, Marija je ipak odlučila da ovog dana otputuje u velegrad i ipak se ne pojavi na festivalu, te sam ubedila Vedrana da uđe ranije i provede vreme sa mnom. Odslušasmo Šapčane, a nastup Ničim izazvanih provedosmo na mini livadi sa strane.
Pre koncerta Hladnog piva upoznali smo strava lika, koji je prilazio da proveri kako mi je koleno u momentima kad Vedran nije stajao sa mnom i rekao mi da mi je imidž (misleći na lice: kosu, pirsinge, nemanje šminke) do jaja i da nemaju svi muda da iznesu tako nešto. Ipak ima finih ljudi. Tokom koncerta je bilo malih incidenata, ali ništa nije moglo da mi pokvari uživanje.
Ostatak večeri sam provela sa drugarom Banetom, a kasnije i kompletnom svojom ekipom, u press ulazivši samo kad osetim žeđ. Bila sam na jednoj traci Lee Dobričić, a onda me je Emerson ubio u pojam svojom „muzikom”, te sam pobegla iz tvrđave.
Izgledalo je kao da će se veče sjajno završiti, ali naravno da je neki debil morao da ga uništi. Isti debil koji me je njakao tokom koncerta, tresnuo me je o zemlju (duga priča) dok je njegova divna devojka gledala i nije želela da reaguje. Više o ovom incidentu u trešu meseca, zasigurno!
Iako se ŠLF nije završio najsjajnije, bilo mi je divno i to najviše zbog ekipe sa kojom sam išla. Ekipe od oba dana. Hvala ljudi, ulepšali ste mi večeri.
Neša se konačno pojavio i ostavio jako dobar utisak kod malog Neše, pa smo se uputili ka kolima kako ne bismo zakasnili. Nakon što mi je od strane Nemanje zvanično saopšteno da mi je suvozačko mesto oslobođeno, ponovo smo pošli za Šabac.
Kao i uvek, u ekipi je bilo veselo, ali smo se pomalo rastužili jer niko nije hteo da pravi vozić automobila s nama u Hrtkovcima, dok smo slušali Bajagu.
Kad smo stigli na mesto dešavanja, moji dragi drugari nisu želeli da podrže scenu, te su ostali napolju, a ja sam, čuvši da je Kofein počeo da svira, pretrčala park do ulaza, usput pevajući Čoveka. Na ulazu mi nisu dali da prođem dok se ne završi policijska kontrola. Odjednom me je obišlo deset ljudi i stalo na ulaz, a meni nije bilo jasno gde je to policija kontrolisala i kako sam ja uspela totalno da ih zaobiđem. Srećom, brzo sam ušla i stigla na drugu pesmu.
Već nakon svirke prvog benda upoznala sam se sa novim ograničenjima što se pressa tiče. Naime, nakon što je prethodno veče neko pokrao piće iz bekstejdža, oni su odlučili da novinare zatvore u press, a prolaz ispred bine omoguće isključivo fotografima. Pa da, najlakše je iskaliti se na ljudima koji vam pružaju medijsku pažnju. Nije da je oko ograde i bekstejdža bilo barem dvadeset članova obezbeđenja. Nije li njihov zadatak bio da paze?!
Elem, Marija je ipak odlučila da ovog dana otputuje u velegrad i ipak se ne pojavi na festivalu, te sam ubedila Vedrana da uđe ranije i provede vreme sa mnom. Odslušasmo Šapčane, a nastup Ničim izazvanih provedosmo na mini livadi sa strane.
Pre koncerta Hladnog piva upoznali smo strava lika, koji je prilazio da proveri kako mi je koleno u momentima kad Vedran nije stajao sa mnom i rekao mi da mi je imidž (misleći na lice: kosu, pirsinge, nemanje šminke) do jaja i da nemaju svi muda da iznesu tako nešto. Ipak ima finih ljudi. Tokom koncerta je bilo malih incidenata, ali ništa nije moglo da mi pokvari uživanje.
Ostatak večeri sam provela sa drugarom Banetom, a kasnije i kompletnom svojom ekipom, u press ulazivši samo kad osetim žeđ. Bila sam na jednoj traci Lee Dobričić, a onda me je Emerson ubio u pojam svojom „muzikom”, te sam pobegla iz tvrđave.
Izgledalo je kao da će se veče sjajno završiti, ali naravno da je neki debil morao da ga uništi. Isti debil koji me je njakao tokom koncerta, tresnuo me je o zemlju (duga priča) dok je njegova divna devojka gledala i nije želela da reaguje. Više o ovom incidentu u trešu meseca, zasigurno!
Iako se ŠLF nije završio najsjajnije, bilo mi je divno i to najviše zbog ekipe sa kojom sam išla. Ekipe od oba dana. Hvala ljudi, ulepšali ste mi večeri.
Koji je taj da ga prebijem za tebe? :))))
ОдговориИзбришиPričam ti jednomprilikom. Neće biti frke, sad ima zabranu prilaska. Prebila bih ga ja, da me nije napao dok sam ležala na zemlji.
Избриши